Истина увек победи лажи

Србији и даље постоји шанса, додуше мала, спора, али достижна да истина победи лаж.
Годинама смо жртве лажи које су све монстуознијих неистина и оптужби. И против тога нема ефикасног лека, а морало би. Једино место где жртве таблоидних ужаса могу да добију колико толико задовољење јесу - судови.
Некадашњи шабачки градоначелник и министар у две Владе Србије Душан Петровић само је један од многобројних личности у Србији који је предмет најмонструознијих писања српских таблоида. Апелациони суд у Београду је у протеклих годину и нешто дана донео четири пресуде којима су потврђене пресуде Основног суда по којима су српски таблоиди Информер и Ало дужни да на име нематеријалне штете, а за претрпљене душевне боли због повреде части и угледа настале објављивањем неистинитих информација плате новчану одштету Петровићу.
Оно што јесте проблематично у овој борби за истину јесте чињеница да је та борба трајала дуже од три и по године. Истина је, на крају победила. Домети те победе су дискутабилни из простог разлога што истина наспрам лажи увек има мање читалаца.
Када су давних година једног угледног британског новинара упитали о значају и утицају лажних информација у односу на деманти, он је то веома сликовито објаснио.

- Објављивање лажних информација је попут ситуације у којој расечете перјани јастук на ливади што доведе до распршивања перја, а деманти је покушај да се сво то перје врати у јастук - објаснио је он.
Када све ово имамо у виду, ни не чуди што је актуелна српска власт управо на лажима гради своју моћ. Ко год да се на било који начин супротстави Александру Вучићу постаје убица, нарко дилер, сурови криминалац, лоповчина. Тај уличарски речник није карактеристичан само за таблоиде, већ за највише државне функционере који користе најпростији речник како би се обрачунали са неистомишљеницима.
Без обзора на све наведено, за истину се вреди борити. Место за то је једино Суд, јер ниједан таблоид никада није објавио деманти на објављену иформацију.
Огромна државна помоћ таблоидима у великој мери соколи те новине да лажима нападају политичке противнике ове власти, свесни да се казненом политиком не могу натерати да престану са објављивањем лажи. Новчани износи су добри стимуланси да наставе даље са својим послом, јер се они максимално крећу до 150, 200 хиљада динара. У земљама са нормалном демократијом новчане казне за објављивање лажних информација су толике да је то стална претња по гашење медија. Далек је пут у Србији до тога, али важно је борити се за истину све док шанса за ту борбу постоји.

Обавеза објављивање пресуде
Када пресуда о некој неистини објављеној у неком од таблоида добије судски епилог, поред тога што кривац мора да плати новчану надокнаду и судске трошкове, дужан је и да у свом медију објави пресуду. Дуго година таблоиди у Србији су одбијали да објављују пресуде по којима су били проглашени кривима и нико се претерано није секирао због тога. Чак ни ти судови који су доносили такве пресуде. Тек по нека пресуда се сада нађе на страницама таблоида у Србији, али одштампана са толико ситним словима да ни уз помоћ микроскопа није могуће нормално прочитати тај текст.

Понашање таблоида у Србији је установљено на основу политичке одлуке актуелне власти да се на најмизернији начин обрачунава са својим неистомишљеницима. Ову власт не брине чак ни то што судови у крајњој истанци пресуде праведно. Док је братија на власти, биће пара и за пресуде. А, свима онима који нису у братији, остаје да сакупљамо оно перје просуто по ливади.