Упоредо са спортом, плес је био саставни део његовог живота од најранијих дана. Уз брата и сестру упознао се са хип хопом и филмовима о плесу и музици. „Плесна прича“ је добила на озбиљности у тинејџерском узрасту. „Открио“ је Мајкла Џексона са 12, а две године касније и близанце „Les Twins“ као инспирацију
Предраг Дедић је двадесеттрогодишњак рођен у Шапцу. Пола живота провео је у Аустралији, а пола у Србији. Дипломирани је спортски научник. Тренутно се бави уличним плесом. Последњих годину дана држи „Израз“, школу плеса у Шапцу. -Рођен сам у спортској породици. Отац ми је теквондо тренер јако успешан спортиста-каже Предраг и закључује да је имао на кога да се угледа, па не чуди податак да је теквондом почео да се бави са четири године. Очевим стопама је ишао до десете године, када је заволео тенис. -Тенис ми је био живот. Две године сам радио и као тениски тренер у Аустралији, док сам студирао. Када сам престао да се такмичим, почео сам да држим часове, успут сам студирао и ђускао, тако да сам истовремено радио 3-4 ствари. Било је забавно, али ни сам не знам како сам то успео- прича Предраг. По његовим речима, упоредо са спортом, плес је био саставни део његовог живота од најранијих дана. Уз брата и сестру упознао се са хип хопом и филмовима о плесу и музици. „Плесна прича“ је добила на озбиљности у тинејџерском узрасту. „Открио“ је Мајкла Џексона са 12, а две године касније и близанце „Les Twins“ као инспирацију. -Када сам открио њих на јутјубу помислио сам: ,, Желим то! Желим тако да изгледам! Желим то да радим!“. Три године сам ђускао сам у соби, нико то није знао, али када сам завршио средњу школу, повредио сам се у тенису, напустио идеју о професионалном игрању –објашњава Предраг, чије је плесање добило ноту озбиљности сарадњом са београдском групом ,,2hot4stage“, а потом је отишао у Аустралију где почиње активно да се такмичи и наступа, да би ових дана у Шапцу имао и своју плесну школу, хип хоп плеса. -,,Хип-хоп је култура. То је уметност и култура коју су створили афрички Американци и која је настала из опресије. Млади су у великој мери били на улицама где је било доста дроге, доста криминала. Једини излазак из тога је био плес, музика. Вид експресије, начин да искажеш тај бес који осећаш према људима и према систему. Може се рећи да је то велики покрет који се сада, после 40-50 година, доста изменио, али и даље постоје људи који покушавају да задрже срж тог покрета освешћења и неког јединства, где не мораш да зависиш од система. Хип-хоп за мене значи независност- тврди Предраг.
На идеју да отвори хип хоп студио дошао је у Мелбурну у време док је завршавао факс. Прилика да учествује у документарном филму о младим уметнницима, знатно му је утицала на живот. - Девојка која студира филм је желела да сними документарац о уметницима и хтела је са тиме да изађе на аустралијски филмски фестивал, али се то све померило због короне. Идеја је била да се прате уметници у раним двадесетим који завршавају факултет. Учествовало је троје- четворо људи који би нас пратили када бисмо негде ишли и учествовали у неким догађајима и то је трајало око 6 месеци. Идеја је била да ухвате моменат када ти као млада особа завршаваш факултет и крећеш да живиш тај ,,одрастао“ живот ( најгори осећај, веруј ми), али си уз то и уметник и на тој си раскрсници- да ли ћеш се бавити том неком уметношћу или ћеш изабрати мање ризичан пут. Тих 6 месеци је драстично утицало на моју одлуку. Да није било тих невероватних и интимних питања као што је : ,,Шта желиш да урадиш са својим животом?“ , не бих био овде сада. Сећам се, последњи интервју који смо радили у склопу тог пројекта, причали смо 3-4 сата и било је питање: ,, Шта желиш да радиш, у овом тренутку?“ и тада сам рекао да желим да се бавим плесом и да желим да будем уметник и да желим тиме да се бавим, да ми то буде каријера- објашњава Предраг.
Савет за успех
,,Први корак је рад на себи. Затим, мораш да дођеш до момента где кажеш: ,,Ово мора да успе.“. И увек ће успети, јер ти ако не успеш првих годину дана- настави и успећеш. Ако не одустајеш онда не можеш да не успеш, то је поента. Тако ја гледам на то. Не смеш да се стидиш, то је такође битна ствар. Просто мораш да будеш проактиван, да дајеш до знања шта заправо желиш и будеш упоран, то је посебно битно у граду као што је Шабац. Људи лако одустају. Мораш да будеш свестан да ће много времена проћи док те људи уопште примете. Мораш да будеш спреман да губиш на почетку, док не почнеш да добијаш.“
У првој сезони рада Студиа „Израз“ му се прикључило 20 младих људи. Био је задовољан постигнутим и за себе каже да је „веома срећна особа“ јер је одувек у свему имао подршку породице. -Без породице не бих био овде где сам сада. Све што сам досада успео и све што сам до сада радио не бих могао да није било моје фамилије. Мени је фамилија број један. Такође, што се тиче пријатеља, имам ту срећу да сам окружен добрим људима који су увек ту за мене и увек ме подржавају- истиче Предраг, који каже да су изазови на путу којим је одлучио да иде бројни, али да је међу највећим заправо недостатак информација и догађаја. -Са интернетом и друштвеним мрежама сада генерално можеш да добијеш доста информација, али не знаш које су информације праве. Без некога са искуством не можеш да сазнаш нешто корисно, треба ти много времена. Свакако је лакше него пре десет година, али, у принципу, у Србији је све то мало теже. У том смислу бих волео да се ова сцена мало развије- објашњава Предраг.
Нова сезона ,,На часовима које ћу држати млађој деци неће учити само плес већ ће бити укључена и физичка едукација, где ћу укључивати моторичке и физичке вежбе намењене за њихов узраст и развој. Деца су тренутно на TikTok-у где има пуно плесова, доста тог програма ће такође бити укључено. Планирам да у новој сезони оформим нову, дечју групу, где ће бити деца о 6 до 12 година. Нисам класичан тренер. Тражим дисциплину, али нисам претерано строг. Деца су празно платно по ком можеш да шараш, мислим да ће рад са њима бити занимљив. До сада сам радио са свим узрастима, од деце од годину дана ( као тениски тренер) до људи од 60 година и са свима треба имати другачији приступ, и када је реч о старосној групи, али и са људима индивидуално. Такође, ове сезоне дајем прилику и старијима, имаћемо групу која ће бити од 25 година где неће бити веће разлике у годинама и где неће бити разлога да било кога буде срамота, ни због чега. Наравно, за све групе имам другачији, прилагођен програм. Нова сезона креће 5. септембра и то ће бити промотивни дан где ће сви часови бити бесплатни. Термин за децу узраста од 6 до 12 ће бити 5. септембра од 11 до 12 сати ујутру, за средњошколце и омладину узраста од 13 до 25 од 12 до 13 часова, и за старије од 25 од 13 до 14h. Позивам све да нас посете на адреси Краља Александра 10 и да нас пронађу на Фејсбуку и Инстаграму.“
