Уз затварање овог, сада већ традиционалног фестивала, истакнуто је да је једино у слободном граду Шапцу могуће на овакав начин јавно дебатовати о важним локалним и ширим темама. Шабац је тренутно једини град у Србији где познате и јавно ангажоване личности могу да критички говоре, и где се на истом месту могу наћи и интелектуалци и стручњаци, носиоци локалне власти, активисти и грађани, и размењивати мишљења о стварима које су кључне за заједницу
Трибином под називом „Знање се (не) купује“ на платоу испред тврђаве Стари град завршена је Зона Новог оптимизма у Шапцу. Овај активистички фестивал одржан је трећу годину за редом, а овога пута састојао се из четири вечери трибинског и културног програма, од понедељка 31. августа до четвртка 3. септембра. Организатор фестивала је покрет „Нови оптимизам“, уз подршку дневног листа Данас и Фондације за отворено друштво. Зону Новог оптимизма 2020 под слоганом „Без лажи, за истину!“ подржао је и глумац Раде Шербеџија.
Пандемија лажи Зона Новог оптимизма, која је одржана под слоганом „Без лажи, за истину!“, отворена је трибином „Ковид 19 – пандемија лажи“. Учесници су дискутовали о тренутном стању у Србији у вези са корона вирусом, али пре свега о приступу који је власт имала у овој борби: о лажима, прикривању стварних података, некада закаснелим а некада непотребно строгим мерама, одсуству одговорности, контрадикторним изјавама, и свему ономе што је учинило да поверење грађана у институције и званичне информације буде јако ниско. Епидемиолог Зоран Радовановић је поновио да су власти кривотвориле број оболелих и преминулих, и да ни данас не знамо стварно стање ствари: „Није проблем само што су нас обмањивали, већ што чак ни ми стручњаци не знамо праву ситуацију, а без тога не можете да примењујете целисходне мере. Улазимо у нову школску годину под неповољним условима, и то може да доведе половином септембра до порасти учесталости болести.” На то се надовезао председник Синдиката лекара и фармацеута Србије Раде Панић, истичући да су синдикати у здравству и просвети били против поласка ђака у школу 1. септембра. Новинарка портала Нова.рс Ана Лалић се осврнула на ситуацију када је била суочена са претњама због објављивања података о стварним капацитетима КЦ Војводине у погледу људства и опреме: „И да сам унапред знала да ћу преноћити у затвору, да ће на мене бити покренут лов и да ћу бити проглашена за “издајника” и “непријатеља Србије”, ја бих опет јавности открила истину о стварном стању у болницама. Откривање и саопштавање истине није само посао новинара, него и право сваког човека.“ Професор Филозофског факултета у Београду Оливер Тошковић говорио је о последицама које је овакав приступ власти у борби против Ковид-а изазвао по психолошко стање становништва: „Најштетнија ствар коју је режим у континуитету радио последњих месеци је изазивање панике. Изливи беса и контрадикторне изјаве су катастрофално деловале на психу људи.“ Професор Оливер Стојковић критиковао је стање у вези са тестовима на корона вирус, јер јавност и даље нема никакве информације о броју, квалитету, цени и пореклу тестова. Доктор Војин Ракић изнео је став, да је, као и по свим другим питањима, највећи проблем што све одлуке доноси један човек на врху, док су институције и струка маргинализовани. Разговор је модерирала новинарка РТВ Шабац Исидора Ковачевић.
субКУЛТУРА И КУЛТУРА У ОДБРАНИ ДЕМОКРАТИЈЕ У оквиру Зоне Новог оптимизма традиционално је један цео дан посвећен култури. Овога пута то је био уторак, и посетиоци су видели изузетно богат програм са великим бројем учесника. Програм је водила новинарка и активисткиња Милица Кравић. Као о првој теми, говорило се о Шабачком летњем фестивалу, о томе шта он значи за Шабац, као догађај који је ипак успео да у претходних 17 година окупи заиста значајне бендове из земље и региона. У разгорору су учествовали бивши учесници као што су Ален Јовановић из шабачке групе „Гоблини“, Миодраг Јовановић из „Ништа али логопеди“, али и велики музички критичар и новинар, хроничар збивања на рокенрол сцени Петар Јањатовић. Своје мишљење је дао и познати шабачки новинар Ханибал Ковач. Представили су се и гости из Новог Сада, илустратор Игор Лечић – Милан Дог, и издавач из креативне радионице „Бункер“ Јован Гверо. Они су говорили о књизи илустација Милана Дога под називом „Министарство времена“, али и целокупном његовом раду и ситуацији у друштву којој његова дела дају хумористичан тон. Програм у уторак носио је назив „субКУЛТУРА И КУЛТУРА У ОДБРАНИ ДЕМОКРАТИЈЕ“, па су управо о томе и причали професорка Факултета драмских уметности Милена Драгићевић Шешић, редитељ Јанко Баљак, историчарка уметности Нела Тонковић и помоћница градоначелника Шапца задужена за младе Марија Ратковић. Омладински клуб Шабачког позоришта први пут је промовисан у лето 2018. године на првој Зони Новог оптимизма. Овога пута, публици су се представили Шапчани Јелена Чеивановић и Лука Лазаревић, бивши чланови клуба, који су у међувремену уписали студије позоришне продукције, чиме је настављен актуелни тренд према коме Шабац даје највише студената уметничких факултета у Србији. Са ово двоје младих људи разговарала је редитељка и директорка Шабачког позоришта Милена Миња Богавац. Након тога је емитована и промовисана прва епизода wеб серије за младе „Генерација З“. За крај програма, глумица Даница Грубачки је извела своју монодраму „Ово није државни посао.“
Екологија – зелено и црно У датим и неповољним околностима где је ограничен дозвољен број људи који се може окупити на јавним местима, ипак се може рећи да је највећу пажњу изазвала трибина у среду „Екологија – зелено и црно“. На овом догађају активисти из Смедерева, Бора, Суботице, Зрењанина, Београда, Фрушке Горе и Старе планине су кроз приче представили своју борбу за очување здраве животне средине и начина живота у својим локалним заједницама. Архитекта Драгољуб Бакић је најбоље описао смисао ове трибине речима: „Власт у градовима врши урбани геноцид. Они загађују ваздух, земљу, воду и јавни простор. Ипак, на врху свега, као најопасније, је загађење јавног простора.“ На то се надовезао Душан Кокот, председник покрета „Грађански преокрет“ из Зрењанина: „Зелено постаје црно када се умешају финансијски интереси, а они су дубоко повезани за политичким интересима. Због тога се екологија не може посматрати независно од политике и идеологије, а наши еколошки проблеми се не могу одвојити од људи који су на власти.“ Никола Коља Крстић из Смедеревског покрета „Тврђава“ говорио је о катастрофалном загађењу у овом граду, наводећи да је статистички доказано да је у околним селима ако последица тога вишеструко повећан број оболелих од карцинома, као и да је први пут у историји у Смедереву забележен случај еколошких избеглица, односно људи који се селе јер не могу нормално да живе од загађења. Александар Јовановић Ћута подсетио је на борбу за очување река Старе планине, у којој су мештани, заједно са активистима који су показали солидарност, успели да победе и одбране своју локалну заједницу. Ћута је у свом стилу навео да је потребно да у целој Србији устану „кука, струка и мотика“, као и да је потребно да се појави нови „еколошки Карађорђе“. Покрет „Одбранимо шуме Фрушке Горе“ представљала је Драгана Арсић. Они настоје да спрече незакониту прекомерну сечу шума на овој планини, и због тога се Драгана у последње време суочава са страшним организованим претњама и омаловажавањем на друштвеним мрежама. На притиске је указала и активисткиња из Бора Ирена Живковић, наводећи пример свог града, где упркос загађењу, није могуће покренути масовну акцију, јер је већина грађана застрашена и уцењена да оним данима када су протести „остану кући“. Закључак је на неки начин дао Звездан Калмар, активиста из Суботице, који је жестоко критиковао институције система, локалне власти, али и амбасаде страних земаља које мирно посматрају еколошку катастрофу која се догађа у Србији. Треба нагласити и да су на трибину дошли активисти из свих наведених градова, на тај начин манифестујући међусобну подршку и солидарност, као и потребу за заједничком борбом.
Знање се (не) купује Фестивал је затворен трибином „Знање се (не) купује“, на којој су истакнути појединци из академске заједнице дефинисали скуп највећих проблема који данас урушавају универзитете и високо образовање, наглашавајући да је управо образовање најважнији потенцијални ресурс једног друштва које покушава да се уздигне са дна. Професорка Универзитета у Београду Биљана Стојковић ставила је акценат на праксу куповине диплома и плагијата. Иако је случај Синише Малог изазвао највећу пажњу јавности, Стојковић је упозорила да су ове појаве доста распрострањене, и да се то може приметити и на државним факултетима. Други велики проблем су летаргија и конформизам академске заједнице, чији чланови већином живе у страху или штите своје ситне интересе. Огњен Радоњић са Филозофског факултета навео је да није толико опасна нестручност, колико је опасна комбинација знања и неморала, коју данас имамо као доминантну на сцени у Србији. Јелена Васиљевић са Института за филозофију и друштвену теорију дала је доста ширу слику пропасти високог образовања, смештајући је у општи контекст урушавања институција, који живимо већ дужи период. Ипак, она сматра да борба није узалудна и да може успети, као што су то њене колеге и она учинили на свом институту, спречавајући власт да именује свој марионетски управни одбор. Да се у Србији знање одувек омаловажавало и маргинализовало, подсетио је Родољуб Кубат са Православног богословског факултета. Ипак, могуће је образовањем покренути моралну катарзу друштва, и зато је најважније инсистирати на његовом етичком аспекту. Ову, последњу трибину у низу, модерирала је економисткиња и уредница часописа Нова економија Биљана Степановић, истичући и своја размишљања о томе како је потребно третирати образовање и креирати развојну образовну политику.
Уз затварање овог, сада већ традиционалног фестивала, истакнуто је да је једино у слободном граду Шапцу могуће на овакав начин јавно дебатовати о важним локалним и ширим темама. Шабац је тренутно једини град у Србији где познате и јавно ангажоване личности могу да критички говоре, и где се на истом месту могу наћи и интелектуалци и стручњаци, носиоци локалне власти, активисти и грађани, и размењивати мишљења о стварима које су кључне за заједницу. Због тога се надамо да ће Шабац и у наредном периоду остати слободан, и да се наредног лета видимо на наредној Зони Новог оптимизма, и то у бољој атмосфери, без короне, ограничења кретања и окупљања, и других околности и актера који сузбијају нашу слободу и нормалан живот. НОВА СОЛИДАРНОСТ –СОЛИДАРНОСТ ЗА СВЕ!
