Анкета је показала да је велики број младих, око 60% упознат са самом темом рециклаже. Unlimited међународни пројекат прилика да се примене стечена знања у области екологије. Утицај на друге, пре свега младе, да постану еколошки одговорнији
EcoEmergency који се бави едукацијом, промоцијом значаја очувања животне средине, бенефита рециклаже за локалну заједницу чине ученице Шабачке гимназије: Јелена Адамовић, Марија Живановић и Катарина Пантелић. Захваљујући учешћу у Generation Unlimited програму Шапчанке су за своју идеју обезбедиле менторску и новчану подршку за реализацији пројекта “Како мотивисати младе да почну да рециклирају?”. Жеља им је да подстакну друге, пре свега младе да рециклирају и промене однос према животној средини, те су за слоган одабрале “Не депонија, него рециклажа!”. Постоји ли неки тренутак или више њих који су вас мотивисали да се посветите озбиљније теми рециклирања и учествујете у међународном пројекту? Марија: У принципу све три смо од најранијег узраста основне школе имале развијену еколошку свест онолико колико она може бити развијена у том узрасту (а то је подразумевало да знамо где и како да одлажемо отпад, да знамо шта је то што највише загађује природу и слично). Такође, Катарина и ја смо у каснијим разредима учествовале и на неким еколошким такмичењима, ја сам једно време била и волонтер удружења Екос-Шабац и уопштено са даљим школовањем све више смо почеле да се интересујемо за то како ми можемо да допринесемо очувању животне средине. Кроз средњу школу смо стекле више општег образовања и упркос томе што се у нашем школском систему не придаје толико значаја екологији, успеле да стекнемо одређено еколошко образовање, продубимо нашу еколошку свест и научимо како правилно да се информишемо о разним како глобалним тако и локалним еколошким темама и проблемима. Катарина: Када смо преко друштвених мрежа сазнале за Generation Unlimited међународни пројекат, схватиле смо да је то изузетна прилика за нас да применимо стечена знања у области екологије, да утичемо на друге људе (пре свега наше вршњаке) да постану еколошки одговорнији, да урадимо нешто лепо за своју школу/град и можда најважнија ставка је била жеља нас три да урадимо нешто конкретно и да спроведемо неку акцију чији резултати ће бити видљиви и имати неки позитиван утицај како на животну средину тако и на друштво, како не би све остало само на нивоу вечног теоретисања. Учествовале сте на такмичењу „Generation Unlimited Youth Challenge“ који је први пут ове године одржан у Србији, као и у 40 других држава света, где сте освојили новчану награду и тромесечну менторску подршку за реализацију пројекта. Каква су вам искуства? Јелена: Искуства са тог такмичења су заиста дивна. У првом кругу класификација од 60 тимова из целе Србије на design-thinking тродневне радионице које су одржане у Вршцу пласирало се 10 тимова међу којима је био и наш тим “ЕcoEmergency”. На радионицама смо заједно са својим менторима из организације “Разливалиште” из Београда радили на сагледавању нашег проблема, његовим узроцима и последицама да бисмо на крају дошли до осмишљавања идеје за решавање нашег проблема. Како и сам назив програма каже то је омладински изазов и те речи га најбоље и описују. Охрабрује младе да преузму неку иницијативу у своје руке и да схвате да ма колико она била мала никада није безначајна.
Окосница и тема вашег пројекта је „Како мотивисати младе да почну да рециклирају?“. Како укратко објаснити идеју и циљ млађој популацији? Јелена: Тако је, наша тема и проблем којим се бавимо је “Како мотивисати младе да почну да рециклирају?”. Кроз разне анкете и интервјуе које смо спровеле у оквиру наше циљне групе (а то су ученици Шабачке гимназије пре свега) схватиле смо да су млади заправо доста информисани о еколошким проблемима, актуелностима и слично. Неки најједноставнији примери су да сви знају да је добро да од своје куће понесу кесу када иду у продавницу, а не да купе нову или да је добро да рециклирају нешто, да је добро да више иду пешице или бициклом и слично, али мало њих то заправо ради иако знају да је то добро. Марија: Зашто је то тако? Углавном зато што мисле да они слабо шта могу да промене и да су потребне неке много радикалније глобалне промене да би се решили еколошки проблеми и често зато што су неактивни, летаргични и неретко равнодушни. Ми смо одлучиле да им нашим пројектом пружимо могућност да заиста ураде нешто конкретно, а то је да макар и на индиректан начин они сами рециклирају папир као и да и током времена које проведу у школи стекну навику да селектују барем папир од осталог отпада. У току је реализација акције рециклаже папира. Поставиле сте рециклажне канте у дворишту Шабачке гимназије како бисте подстакле и друге ученике да искажу одговорност према животној средини. Може ли се у овом тренутку говорити о резултатима акције? Катарина: Тако је, канте и контејнер су постављени у дворишту Шабачке гимназије. Због ситуације са вирусом COVID-19 наша акција је мало одложена тако да смо је покренуле тек почетком августа једном презентацијом на Зоом платформи на којој смо говориле о бенефитима рециклаже као и последицама нерециклирања. Акцији се за сада одазвала неколицина људи која је донела одређене количине папира и картона у наше канте, али свакако много интензивније сакупљање очекујемо током септембра пошто су ђаци (који су пре свега наша циљна група) поново у школама и могу непосредније да сазнају за саму акцију, а такође и да сакупе много веће количине папира пошто је то материјал који се највише троши у школама.
Одлучиле смо да нашим пројектом младима пружимо могућност да заиста ураде нешто конкретно, а то је да макар и на индиректан начин они сами рециклирају папир као и да и током времена које проведу у школи стекну навику да селектују барем папир од осталог отпада
Колико су млади уопште упознати са рециклажом и потенцијалом рециклажног процеса? Јелена: Наша анкета је показала да је велики број младих (око 60% наших испитаника) упознат са самом темом рециклаже, на наше изненађење доста их је упознато и са самим током рециклажног процеса, међутим, нису толико упућени у конкретне примере доброг утицаја рециклаже. Пошто ми сматрамо да је најзначајнији део који сви ми као људи који се не бавимо професионално екологијом треба да понесемо као знање из школе јесте зашто је важна рециклажа и зашто треба што више рециклирати, велики део наше презентације, као и контента наших страница на друштвеним мрежама посвећен је баш том питању. Покушавамо да овај процес објаснимо на такав начин, тако да он буде свима јасан, с обзиром на то да је тај процес доста компликован и за потпуно разумевање истог је потребно велико предзнање из области хемије и технологије. Међутим, нама је циљ да на најједноставнији начин допремо до других и самим тим им додатно повећамо свест о рециклажи. Колико вама и вашим вршњацима значи институционална подршка у реализацији идеја које се односе на ову област? Катарина: Без новчане подршке УНИЦЕФ-а и УНДП-а, као и без менторске подршке организације Разливалиште, наша идеја би једноставно остала само то- идеја. Када смо се пријавиле за такмичење, имале смо у глави неку представу шта бисмо радиле, иако је једино у шта смо биле сигурне било то да желимо да се бавимо проблемима из области екологије, који постају све већи део наших живота. Уз помоћ наше менторке Саре Чортан, као и осталих чланова Разливалишта, успеле смо да на тродневној радионици у Вршцу дефинишемо проблем и пронађемо адекватно решење. Без новчане подршке наш пројекат не би било могуће спровести у дело, а без менторске опет не бисмо знале где бисмо почеле. Због тога сматрамо да су обе ове ствари подједнако важне за реализацију пројеката као што је наш. Да ли се свет и свест људи постепено мењају, и долази до промена у односу према животној средини? Јелена: Ми заиста верујемо у то и остајемо позитивне по том питању. Наше мишљење поткрепљује и анкета коју смо спровеле међу нашим вршњацима где око 70% њих верује да је значајније деловање сваког појединца од неких глобалних промена о којима ипак одлучује много мањи број људи и које често нису у нашој моћи. Марија: Наравно да је битно да дође до неких промена на државном и глобалном нивоу, али све велике промене полазе од сваког од нас као индивидуе. Ми морамо да се активирамо, да бисмо изазвали глобалну реакцију. Макар почели и од овако малих акција као што је ова наша акција сакупљања папира под називом “Не депонија, него рециклажа”. По нашем мишљењу, еколошка свест људи у нашој земљи расте, али је неопходно константно радити на томе, нарочито са децом и омладином која су најчешће највише отворена за учење нових ствари и прихватање нових идеја. Често се говори о проблемима, али не и о решењима. Да ли сматрате да би више акција које укључују децу, младе, али и старије допринело да се направи одређени помак за почетак у локалној средини? Марија: Да, свакако. Едукација је свакако корак пре активизма и са њом у области екологије треба кренути од најмањег узраста. Ако децу од малих ногу научимо да буду еколошки свесна, ако их научимо да иако се не буду у будућности бавила екологијом њихова еколошка информисаност и одговорност морају да буду свакодневни део њиховог живота, тај образац понашања ће им остати за цео живот. После едукације деца и млади, као и старији, ће се сами заинтересовати за бројне еколошке акције и почевши од неких локалних попут наше, могу стићи до неких пројеката од глобалног значаја. Тако да је за сада наше начело ког се придржавамо једна већ добро позната изрека и парола: “Мисли глобално, делуј локално”. Одлучиле сте се да своје активности промовишете кроз социјалне мреже. Колико се свет „преселио“ у дигитални и захтева овај вид комуникације? Марија:Посебно ове године услед пандемије корона вируса и бројних карантина широм света, број садржаја и активности на интернету се умногоме повећао. Многи послови, презентације, радионице, састанци, webinari и meetup- ови су се преселили у онлајн свет комуникације. Већина младих је и пре ове ситуације добар део свог дана проводила на друштвеним мрежама, а ова ситуација је учинила да се старосна структура људи активних на друштвеним мрежама мало измени, тако да сада имамо све више и старијих људи који узимају учешће у коришћењу ових технологија. То је наравно позитивна последица ове ситуације. За нашу акцију друштвене мреже су од великог значаја јер до младих који су наша циљна група се безмало другачије и не може допрети јер нама интернет представља главни извор информисања, што је и добро јер велики број нас има приступ интернету и на тај начин и приступ великом броју информација. Потребно је само у том великом вртлогу свега кроз један филтер провући оно што је интересантно, корисно и релевантно. Катарина: Такође, ми се на нашем инстаграм профилу и фејсбук страници бавимо промовисањем рециклаже, еколошких иновација и информисањем људи о темама везаним за екологију и овај вид комуникације заиста може бити користан јер омогућава постављање разних визуелних, видео и аудио записа као и међусобну интеракцију између нас и људи који прате и читају наше објаве.
