Инфо

10. септембар 2020.10. сеп 2020.
Корона спасила сезону
СРПСКИ ТУРИЗАМ 2020. ГОДИНЕ

Корона спасила сезону

Када нас је председник позивао да летујемо у својој земљи, није нам рекао да ће то да нас кошта мало више него што смо планирали да потрошимо на разноразним морским дестинацијама. Познаваоци прилика кажу да су цене отишле 20 до 30 одсто у односу на прошлу годину. Ни то није велики проблем, колико је то чињеница да наши туристички радници и даље немају потребну културу
Србија је у великој мери искористила шансу и због актуелне ситуације са коронавирусом може да се каже да ће део туристичких делатника забележити више него успешну сезону. Ово се наравно не односи на део туризма који је велики извор прихода и тиче се иностраних туриста и посета српским градовима.
Позив председника Србије Александра Вучића да годишње одморе грађани проведу у својој земљи уродио је плодом. Не толико због самог позива, већ због чињенице да су границе традиционалних дестинација за летњи одмор грађанима Србије биле затворене већи део лета. Највећи и најпознатији туристички центри попут Златибора, Копаоника, Врњачке Бање, Соко Бање, Палића... били су током лета дупке пуни. Неки нови туристички бисери у Србији су откривени, тако да је са тог становишта, сезана релативно успешна. Оно што је у целој причи проблематично тиче се цена и услуга.
Када нас је председник позивао да летујемо у својој земљи, није нам рекао да ће то да нас кошта мало више него што смо планирали да потрошимо на разноразним морским дестинацијама. Познаваоци прилика кажу да су цене отишле 20 до 30 одсто у односу на прошлу годину. Ни то није велики проблем, колико је то чињеница да наши туристички радници и даље немају потребну културу. Они би требало да знају да је Србија, без обзира на све, одавно изашла из средњег века. Смештајни капацитети су сиромашни и како би наш народ рекао - спрчкани. Шта се све и како изнајмљује и нуди домаћим туристима, не вреди ни коментарисати. Култура опхођења са гостима од којих живе је тек проблематична, уз огромну захвалност и клањање за оне који знају како са туристима. У Србији је и даље немогуће у већем броју објеката боравити са кућним љубимцима. Недостатак квалитетног интернета уме да поквари одмор, такође. А, о томе да неко нешто сазна и види нешто ново, не вреди ни трошити речи, јер тога буквално да и нема.
Једна од дестинација које је овог лете вредело посетити је Голубац и комплетно реновирана Тврђава. Проблем је, међутим, ручати у Голупцу. Постоји један леп ресторан на обали Дунава - Златна рибица, али ако желите да ручате на тераси са предивним погледом на нашу највећу реку и ветрењаче у суседној Румунији, нећете моћи. Ресторан не служи храну на тераси!? Зашто, није нам речено. У тренутку када смо и ми хтели да ручамо на тераси, било је нас десеторо који нису успели у тој намери. И не само да нисмо ручали на тераси, већ нисмо уопште ручали, јер у Сали у којој служе храну није било места. Здрава логика говори о томе да је нормалније ручати на отвореном, него у Сали, када су многе од мера против коронавируса и даље на снази. За разлику од овог ресторана, први следећи на коjи налетите на дуванској магистрали према Доњем Милановцу, омогућиће вам да уживате у јелима са роштиља на обали Дунава.
Овим путем смо стигли и до Борског језера. На срећу људи који воле и уживају у чарима овог одмаралишта, огроман део Србије избегава ову дестинацију због разних предрасуда, тако да је и ове године забележена много мања гужва него, нпр на Златибору. Борско језеро је вештачко и направљено је за потребе рудника Бакра којим скоро већ две године управља кинеска компанија Зи Ђин. Упоредо са рудником, Kинези су постали и власници предивног хотела Језеро са четири звездице који поред сопствене плаже располаже затвореним базеном, сауном, сланом собом, америчком кугланом и, што је посебан куриозитет - столом за снукер.
Језеро располаже са неки десетак бетонских плажа. Вода је овог лета била више него чиста и топла. Две највеће плаже су биле поприлично попуњене, нарочито викендима, док су остале плаже, растркане са обе стране језера. Једна од добрих карактеристика овог језера је и предивно уређен камп који је из године у годину све пунији. У току је проширење капацитета овог кампа који има две плаже за купање са тушевима.

Стопања стрепи
Једно од хедонистичких дестинације је свакако Стопања. Село смештено између Крушевца и Трстеника сматра се престоницом печења. Просто је немогуће колико печењара егзистира у овом месту. Оно што је најзанимљивије јесте чињеница да у сваком тренутку можете да рачунате на топло прасеће и јагњеће печење. Први ражњеви крену са окретањем у три ујутру, а последње до 19 сати. У току дана, свака печењара обрне између десет и 40 ражњева. Будућност Стопање је, међутим, упитна. Ауто-пут Карађорђе који треба да повеже Краљево са остатком Србије није предвиђен да прође поред Стопање, па мештани справом страхују да ће њихова престоница печења то престати да буде. Сада су повезани са ауто-путем Београд - Ниш код Појата, али се плаше да ће изградњом новог ауто-пута, Мрчајевци преузети њихов бизнис.


Оно што је проблем са Борским језером јесте то да ресторан на главној плажи не ради. Због чега, никоме није јасно. Ако желите нешто да поједете на главној плажи, постоји један роштиљ објекат и то је то. На плажи Тропикал има сендвича и то је то. Због мера услед коронавируса није омогућено туристима да ручају или вечерају у поменутом хотелу Језеру, изузев ако нису гости хотела. Постоји једна продавница у кампу и један киоск са пићима на главној плажи. Поред кафића на Тропикал плажи, на главној плажи ради сплав где је флаша пива 100 динарара, а флашица кока коле од пола литара 80 динара.
Посетили смо и Врњачку Бању. Она је овог лета била пуна гостију свих генерација. Доста луксуза се уселило протеклих година у овај туристички центар, па су самим тим и цене отишле доста високо. Неколико репрезентативних хотела са спа центрима су доказ томе. Оно што је и даље повољно, то су здравствене услуге које је могуће добити у Бањи и то вреди искористити. Наравно уз константно конзумирање лековитих вода. Врњачка Бања је позната по најбољој школи за туристичке раднике и то се види и осети на сваком месту. Сви су веома љубазни и предусетљиви да вам се понекад учини да нисте у Србији.
Када сте већ у Врњачкој Бањи, вреди посетити неке од најважнијих српских манастира који су живи доказ величине и значаја нашег народа. Жича, Љубостина, Студеница, све је то могуће видети током боравка у Бањи. Оно што је разочаравајуће свакако је чињеница да вас нико неће дочекати и рећи коју реч о тим манастирима. Са исто знања са којим уђете у те манастире, из њих ћете и изаћи. Манастир Љубостиња је задужбина царице Милице. Она је ту живела као монахиња Евгенија заједно са својом другарицом Јефимијом, женом Угљеше Мрњавчевића и првом српском песникињом. Јефимија је извезла од злата покров за цара Лазара и царицу Милицу. У знак поштовања дала је да се Јефимија сахрани уз десни зид манастира, место која припада ктитору манастира. Изнад Јефимијиног гроба, међутим, нема обележја већ стоје црквени календари, иконе и посуда за прилог за изградњу храма Светог Саве. Све ово говори о томе како смо сами немарни према својој историји и знамењима.

Златибор хит
Крстарећи друштвеним мрежама овог лета стиче се утисак да ко није посетио Златибор, није био на одмору. Међутим, да ли је реч „одмор“ адекватна за опис посете епицентру српског туризма врло је дискутабилно.
Наиме, центар окупљања на овој планини претворен је у бехатонско градилиште. Прилично опасна зона ноћу, а дању призор који ни ако га замислите по окончању радова, не обећава. Некадашње централно језеро, поприма изглед осредње сређеног озиданог базена, честитог дрвета у најнасељенијој зони, готово да нема. Али зато ниче „шума“ зграда, где ће туристи уживати у погледу на комшије из суседне стамбене јединице. Прави архитектонски хаос, употпуњен је чињеницом да путоказ за пешачке стазе или било какав други оријентир не постоји . За оне који су ту, претпоставља се да већ знају пут, или да су на планину дошли зарад богатог ноћног живота.
Када је реч о ресторанима, цене су половично „папрене“, то никога не изненади, али зато останете затечени „љубазношћу“ и „професионалношћу“ конобара (част изузецима) којима је само да вас ослове потребно више од десет минута, а за долазак поруџбине и много дуже.
Оно што је невероватно и поправља утисак је сама природа, она са којом дођете у сусрет ако се одмакнете неколико километара од центра. Пејзажи остављају без даха. Предели обрасли бором, језеро, потоци...огорман природни потенцијал у којем уживају само најупорнији, јер као што смо већ навели, валидних путоказа нема, а ни гугл мапе нису од неке помоћи, јер вас готово по правилу „баце“ на неку „козју“ стазицу, уместо званичног пута.
Слична ситуација је и уколико одете педесетак километара даље до природног резервата Увца, или Златарског језера. Сама природа ће вас оставити без даха, али и цене у ресторанима у којима имате среће да уопште служе храну.
Н. К.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa