За најбољу међу најбољима

Деветнаестогодишња Анђела Симић, досадашња ученица Средње школе у Коцељеви коју је завршила као ђак генерације, образовање ће од октобра наставити у Ваљеву. На иницијативу руководства коцељевачке средњообразовне установе недавно је на поклон добила лаптоп рачунар, дар локалне самоуправе. У образложењу се наводи да је реч о несвакидашњој ученици која је поред петица у дневнику и одличног успеха, била готово свакодневно ангажована у бројним школским али и ваннаставним активностима. Прошле године освојила је десето место на државном такмичењу из математике док јој је ове године епидемија покварила планове за надметање из математике и рачуноводства. Такође, дугогодишњи је волонтер Црвеног крста и чланица фолклорне секције Библиотеке “Јанко Веселиновић” у Коцељеви.
Директор Средње школе Верољуб Матић не памти да су некада имали оваквог ђака.
–На крају сваке школске године се изабере онај најбољи ученик. Али, оно што Анђелу издваја, поред одличног успеха, јесу бројне активности у којима је учествовала. То ја не памтим и зато је она посебна. Анђела је скромна, и то није лоше, али то што она све стиже други, да се не лажемо, нису у стању. Она је један велики капацитет. Све се удружило. Рад, интелигенција, ангажованост, воља, жеља. Све се поклопило- истакао је Матић.
Поклон који је добила од општине веома јој значи. Уз речи захвалности поручила је да није ништа очекивала али да јој импонује знак пажње.
–Пријатно сам изненађена њиховим гестом и баш сам под утиском. Веома сам захвална и школи и општини Коцељева. Сигурна сам да ће ми овај лаптоп помоћи и олакшати учење и рад- изјавила је Анђела која је на ВИПОС-у уписала смер рачуноводство, ревизија и порез јер су је, каже, ови предмети највише занимали током средњошколских дана. Дарујући овој девојци лаптоп рачунар локална самоуправа је послала поруку младим људима да се знање, рад и труд на крају ипак исплате.

Анђела Симић

–Надамо се да ће ти овај поклон бити нешто што ће ти користити и омогућити да на бољи, бржи и лакши начин напредујеш. Желимо да ти наставак школовања крене успешно и да будеш све боља. О теби смо чули много лепих речи. Штета би било да не искористиш маскимално свој потенцијал који је очигледан- рекао је председник општине Душан Илинчић и изразио захвалност Анђели за волонтерски рад у Црвеном крсту јер је, како је поручио, мало оних који су били спремни да се посвете хуманом раду, посебно на почетку короне, када нико није знао са чиме се тачно суочавамо.
Анђела је све послове у овој хуманитарној организацији али и другим активностима обављала уз свакодневно испуњавање свих уобичајених обавеза. У школи је давала свој максимум и све друго постизала да заврши и буде активна. Њој никада ништа није било тешко да обави. Увек се сама јављала за учешће у свим догађајима и била спремна да помогне. Није било ни једне активности у којима није учествовала и то тако, чини се, лагодно и увек уз осмех. Али, није јој увек било до осмеха. Ипак, прави је борац. Стреми ка својим циљевима и чини се да је ништа у томе не може спречити, јер увек нађе решење и начин. Тренутно ради у оближњој хладњачи како би зарадила новац који ће усмерити за школовање и на тај начин олакшати својој породици.
–Она много не потенцира али је чињеница да је у једној тешкој породичној ситуацији. Поред свих обавеза које јој нису плаћене, принуђена је да ради и заради за себе, за своје школовање. Верујем да ће ово што је уписала лагано завршити али се надам да се на томе неће зауставити јер би било штета не искористити такав капацитет за додатно усавршавање и стицање знања- истакао је директор Средње школе и додао да баш од таквих, као што је Анђела, постају прави људи.
До сада је успевала добром организацијом, позитивном енергијом и преданим радом да одговори на све изазове. Свугде је стизала на време, испоштовала све обавезе. Без изговора и поговора. Ништа јој није било тешко.
–Напротив. Било ми је драго кад могу да помогнем и допринесем било чему добром. Да би све функционисало мора да се организује време тако да све уклопите. Много пута ни сама нисам знала како сам стизала све да урадим. Моја мама, која је за мене највећи херој, често је говорила да сам више времена проводила у школи и Црвеном крсту него код куће. Ипак, кад се све заврши, успевала сам да одвојим и мало слободног времена за себе. Имала сам својих пет минута- прича Анђела која жели да након школовања нађе посао који ће волети да ради, због кога јој неће бити тешко ујутру да се пробуди и да свакодневно беспрекорно одговара на све изазове, на њој својствен начин. Са осмехом на лицу и ведрином у очима.