Инфо

17. септембар 2020.17. сеп 2020.
Ракија не тече без политике
Печење љуте шљивовице у Шеварицама

Ракија не тече без политике

Некад је печење ракије био друштвени догађај у селу. Већ у први сумрак уз казан су почињали сеоски разговори . Данас само њих двојица , газда и казанџија
Одавно, већ ко зна откад пусти су шеварчки шорови. Нема више дечје граје, нема више јата гусака да тумарају блатњавим јалацима. Тишину утихнуле Мачве прекиде бар на трен “клапарањеˇ гаравог казана. Лењо, уз Ђокића брдо вукла се весела машина и после ко зна колико лета скрену у Лукарића авлију.
Газда Драгорад Лукарић - пензионер прирправник не пије већ дуго , ал решио да се казан запуши и у његовој авлији, да шљивовица замирише и у његовој души...
Казанџија Милосав Нујић, момак од шездесет лета очас посла заложи казан. И задими се пола Арловице...Потече мачванска шљивовица ...
Некад је печење ракије био друштвени догађај у селу. Већ у први сумрак уз казан су почињали сеоски разговори . Данас само њих двојица , газда и казандђија.
- Чуди ме да нема никог, па да започнемо неки разговор - рекох
-Неће они још, пијанци сеоски су поумирали , а ови трезвењаци су ти шпицлови , сад им је политика ударила у главу.
Што је ноћ више одмицала ватра постаде све милија. Три багремова пања намењена гостима још чекају. Нико не долази.
- Кажем ја теби - опет ће казанџија Милосав, није мени првина, знам ти ја овде сваког углаву. Ти си дуго био одсутан из Шеварица , не знаш ти ове људе и ова зла времена. Боље би ти било да се ниси ни враћао.
Ја се трзну. Мислим се , шта зна Милосав,
У неко доба , залаја Белко - значи иде неко - помислих.
Комшија Радован Савчић. познајем га по ходу , тумара башчом. Није он неки ракиџија, ал воли доста да прича а мање да слуша друге. Већ дуго је сеоски одборник, скоро су му и сина запослили.
Није честито ни сео поче да галами.
- Опет на суд него шта, они мисле ако су покрали Србију да могу и Шабац . Е тераћемо се до божје куће, - вели.
Ћути Милосав, ћутим и ја...
- Неда се лако ни наш Зелени, нисмо ни ми тиква без корена. Ама цела Европа ће за ово да чује...
Милисав раставља казан. Пара куља испод поклопца. Ја ложим ватру и чекам да Радован све издеклемује.
Опет залаја Белко...Мислим се, ко би могао у ово доба ноћи...
- Домаћине - виче...
Ватра обасја лице мог рођака Милутина. Стара смо својта, моја мати је из његове фамилије , из Арсеновића. Кад угледа Радована мало се трже., врати већ испружену руку , неће да се поздрави...
- Да се не поздрављамо у ово време заразе стално понављају на телевизору - и седе наспрам Радована. Ватра обасја лице и једног и другог. знао сам ја шта Радован мисли о Милутину, ал знао сам шта Милутин има да каже Радовану. Тога сам се највише и бојао.
- И шта би Милутине - опет на суд, потпали ватру казанџија Милосав и нестаде у мраку.
- На суд јашта - Добар је наш председник целој Србији и целом свету само не ваља нашим шеварчанима и још понеким -одбруси Милутин и севну очима на Радована.
Радован ћути. Знам неће дуго... и отвори се свађа голема...
Казанџија Милосав не могаше више слушати, Подиже жарач и рече..
-Који год да победи , ил овај твој Зелени , ил овај твој Медени ти ћеш радоване морати сина сутра да пратиш у ону фабрику за триста евра да гута корону, а ти ћеш Милутине и даље да смрдиш да свињску балегу и да свиње на шор изгониш јер нико неће ни за џабе да ти их узме. и ја ћу и сутра у својих шездесет лета морати да се печем поред овог казана.
- Сви ућуташе. А ја помисли е јадна ли си ти Србијо шта си дочекала да ти Милосав казанџија са четири разреда школе мири српске домаћине.
Ни ракија у Мачви више не тече без политике. Срећа што казан већ раном зором настави да клапара другим шоровима села Шеварица.

Најновији број

14. јануар 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa