ФАРМАЦЕУТ И ХОМЕОПАТА ДУШИЦА НИКОЛИЋ:
УРИНАРНЕ ИНФЕКЦИЈЕ КОД ДЕЦЕ И ОДРАСЛИХ
УРИНАРНЕ ИНФЕКЦИЈЕ КОД ДЕЦЕ И ОДРАСЛИХ
Душин кутак
Инфекције уринарног тракта спадају у најчешће бактеријске инфекције које погађају преко 150 милиона људи широм света сваке године. Деца су подложна овим инфекцијама, девојчице чешће него дечаци. Такође, у осетљиву групу спадају дијабетичари, труднице и старија популација. Инфекција се доказује постојањем више од 100.000 бактерија по 1 мл урина, или 10 белих крвних зрнаца у видном пољу микроскопа. Скоро увек прати је повишен и број белих крвних зрнаца и Ц реакривни протеин. Неадекватно лечење може довести до понављаних инфекција које остављају трајне последице на структуру и функцију бубрега, који су повезани са радом свих виталних органа
Инфекције уринарног тракта спадају у најчешће бактеријске инфекције које погађају преко 150 милиона људи широм света сваке године. Током летњих месеци због појачаног знојења, уколико је слаб унос течности, долази до чешћих инфекција због концентрисања урина и, самим тим, повећаног броја бактерија.
Постоје неколике поделе уринарних инфекција од којих је најчешћа подела на основу анатомске локализације. Инфекције мокраћних путева настају када се догоди продор микроорганизама у њихово ткиво. Структура и рад система за излучивање у функцији је стварања урина, а у циљу регулисања воде, минерала и продуката метаболизма. Требало би да мокраћа буде стерилна, да се излучује без задржавања, напора, прекида млаза... Током уринирања, бактерије се могу (у мањем броју) населити при излазу у спољашњу средину, али их честим континуираним мокрењем можемо избацити и тако одржавати њену стерилност. Аномалије функције и изгледа било ког дела сложеног система погодују развоју инфекције. Такође, неке метаболичке и кардиоваскуларне болести утичу на рад бубрега и могу их трајно оштетити. Инфекције доњих партија уринарног система су циститиси и уретритиси. Симптоми су: дизурија, често мокрење, лажни позиви за мокрење... Повишен је број леукоцита, без повишене температуре, а уколико се појави, онда је у питању простатитис или пијелонефритис. То је теже обољење које прати бол у слабинама, мучнина, повраћање уз општу малаксалост са леукоцитозом. Узрочници инфекција су бактерије, најчешће escherihija coli klebsiella, proteus mirabilis, pseudomonas aeruginosa, а од грам+ staphylococcus saprophyticus или aureus.
Инфекција мокраћних путева почиње најчешће када се ешерихија коли из флоре гастроинтестиналног тракта пресели до мукозе мокраћне бешике и веже за епител. Ту се формирају заједнице са постојећим бактеријама да би избегле дејство неутрофила који не могу својим бактерицидним механизмима да их униште. То значи да бактерија себе камуфлира још једним механизмом производећи сидерофоре које везују гвожђе (Fe) и враћају га у ћелију. Тако улога имунитета који развијамо вакцинацијама постаје дискутабилна, што знатно отежава развој имунотерапија и вакцина.
Деца су подложна овим инфекцијама, девојчице чешће него дечаци. Урођене анатомске аномалије попут проширења или сужења, поремећаја грађе бубрега и акта мокрења олакшавају продор патогених бактерија. Клиничка слика зависи од узрочника узраста детета, постојања удружених аномалија и броја претходних инфекција. Новорођенче код кога се развија инфекција слабо напредује, има тешкоће при храњењу, продужену жутицу... То могу да буду предсимптоми обољења мокраћног система. Код старије деце јавља се и повишена температура, повраћање, пролив, плач и осетљивост коже на додир. Школска деца имају симптоме које указују на место инфекције - бол у стомаку и леђима, често и болно мокрење, промена мириса урина, повишена температура нејасног узрока. Дијагноза се поставља на основу симптома клиничке слике и добијених резултата узорка средњег млаза првог јутарњег урина зато што је тада најконцентрованији.
Лечење
Инфекција се доказује постојањем више од 100.000 бактерија по 1 мл урина, или 10 белих крвних зрнаца у видном пољу микроскопа. Скоро увек је повишен и број белих крвних зрнаца и Ц реакривни протеин. Што је дете млађе, већа је вероватноћа да је захваћен цео мокраћни систем. Неадекватно лечење и препознавање могу довести до понављаних инфекција које остављају трајне последице на структуру и функцију бубрега, који су повезани са радом свих виталних органа. Инфекције уринарног тракта лече се применом антибиотика у што краћем року од настанка првих тегоба. Уколико се инфекције понављају, требало би урадити ултразвук система због сумње на постојање урођених аномалија и једном месечно проверавати урин (без обзира да ли постоје симптоми). Некада се узимају антибиотици једном дневно у субдози неколико месеци.
Антибиотици се дају по протоколима који су усвојени у свету. Избор лека зависи од уринокултуре, а уколико је клиничка слика болести изражена преписује се и пре резултата, а потом мења.
Важно је рећи да су дијабетичари, труднице и старија популација подложнији овим инфекцијама. Код њих, као и код деце, постоје многа ограничења по питању избора лекова и доза. Обољења бубрега и уринарног тракта хроничне су компликације дијабетеса који повећава општу склоност ка инфекцијама.
Старијима се не лечи асимптоматска бактериурија зато што до уринарних инфекција долази услед спуштања бешике или простатитиса и појаве инконтиненције. Због токсичних ефеката не би требало користити нитрофурантоин код старијих особа.
Труднице спадају у ризичну групу и захтевају енергично лечење антибиотицима зато што су компликације од запуштених инфекција озбиљне. Предлаже се коришћење бета лактамских антибиотика, пеницилина и цефалоспорина, а хинолони тетрациклини, бактрим и нитрофурантоин не смеју се користити. Важно је знати да се инфекције уринарног тракта лече дуже него друге инфекције управо због развијања резистентних сојева бактерија. Подразумевано лечење траје од 10 до 14 дана, а некада и дуже.
Самомедикација је пожељна али и ограничена. Препоручује се примена алкилирајућег агенса, најчешће соде бикарбоне, зато што ублажава осећај пецкања током мокрења и конзумирање намирница које су мање киселе, а више базне. За смањење болова при уринирању требало би узимати парацетамол уместо аспирина.
Улога хомеопатије
Улога хомеопатије може бити велика. Лекови који се користе код уринарних инфекција све чешће изазивају нежељене појаве и контраиндикације. Специјалиста је све више, а пацијент је све мањи. Мало се са њим разговара, тегобе се подразумевају, а различите су. На пример, симптом пецкања при мокрењу поставља питање да ли жари, пробада, пече као да гори, изазива језу.. Разноликост у лечењу може да да одличне резултате. Што је пацијент млађи, то је очигледније. Често и само преживљавање тих тегоба - да ли је уплашен или љут, сломљен толико да не може главу да дигне или тужан, олакшава давање правог лека... Најчешће је то, посматрајући само један симптом, печење на пример belladona.30c aconitus 30c apis 12c cantharis 15c equisetum 30c arsenicum 30c berberis 15-30c sepia sulfur thuja 30c pulsatila staphisagrija итд. Уколико је дијагностикована тешка уринарна инфекција пијелонефритис, акутна бубрежна инсуфицијенција и слично, треба отићи право у болницу уз напомену да хомеопатски лекови могу да се користе у наставку лечења или у профилакси поновљених рекурентних инфекција.
Постоје неколике поделе уринарних инфекција од којих је најчешћа подела на основу анатомске локализације. Инфекције мокраћних путева настају када се догоди продор микроорганизама у њихово ткиво. Структура и рад система за излучивање у функцији је стварања урина, а у циљу регулисања воде, минерала и продуката метаболизма. Требало би да мокраћа буде стерилна, да се излучује без задржавања, напора, прекида млаза... Током уринирања, бактерије се могу (у мањем броју) населити при излазу у спољашњу средину, али их честим континуираним мокрењем можемо избацити и тако одржавати њену стерилност. Аномалије функције и изгледа било ког дела сложеног система погодују развоју инфекције. Такође, неке метаболичке и кардиоваскуларне болести утичу на рад бубрега и могу их трајно оштетити. Инфекције доњих партија уринарног система су циститиси и уретритиси. Симптоми су: дизурија, често мокрење, лажни позиви за мокрење... Повишен је број леукоцита, без повишене температуре, а уколико се појави, онда је у питању простатитис или пијелонефритис. То је теже обољење које прати бол у слабинама, мучнина, повраћање уз општу малаксалост са леукоцитозом. Узрочници инфекција су бактерије, најчешће escherihija coli klebsiella, proteus mirabilis, pseudomonas aeruginosa, а од грам+ staphylococcus saprophyticus или aureus.
Инфекција мокраћних путева почиње најчешће када се ешерихија коли из флоре гастроинтестиналног тракта пресели до мукозе мокраћне бешике и веже за епител. Ту се формирају заједнице са постојећим бактеријама да би избегле дејство неутрофила који не могу својим бактерицидним механизмима да их униште. То значи да бактерија себе камуфлира још једним механизмом производећи сидерофоре које везују гвожђе (Fe) и враћају га у ћелију. Тако улога имунитета који развијамо вакцинацијама постаје дискутабилна, што знатно отежава развој имунотерапија и вакцина.
Деца су подложна овим инфекцијама, девојчице чешће него дечаци. Урођене анатомске аномалије попут проширења или сужења, поремећаја грађе бубрега и акта мокрења олакшавају продор патогених бактерија. Клиничка слика зависи од узрочника узраста детета, постојања удружених аномалија и броја претходних инфекција. Новорођенче код кога се развија инфекција слабо напредује, има тешкоће при храњењу, продужену жутицу... То могу да буду предсимптоми обољења мокраћног система. Код старије деце јавља се и повишена температура, повраћање, пролив, плач и осетљивост коже на додир. Школска деца имају симптоме које указују на место инфекције - бол у стомаку и леђима, често и болно мокрење, промена мириса урина, повишена температура нејасног узрока. Дијагноза се поставља на основу симптома клиничке слике и добијених резултата узорка средњег млаза првог јутарњег урина зато што је тада најконцентрованији.
ПРЕПОРУЧЕНИ ЧАЈЕВИ
Першун, коприва, брусница, ува, кукурузна свила, раставић само су неки од 20 препоручених чајева који се пију код уринарних инфекција Треба их по упутству осушити и чувати, придржавати се препоручене дозе и користити ограничено да би се избегли токсични ефекти. Неки пацијенти пију увин чај годинама без прекида. Увин чај не иде са киселим намирницама као што су шећер, слаткиши и воће. Припремањем у хладној води избегавамо опор укус танина и обезбеђујемо лакше варење. Не иде у комбинацији са брусницом јер она спушта PH урина (што то не одговара уви). Користи се десетак дана, пет пута годишње и не препоручује се употреба код тежих обољења бубрега. Труднице, дојиље и деца требало би да га обазриво користе. С обзиром да је јак диуретик потребна је пажња и код бубрежне и срчане слабости. Овакав списак контраиндикација важећи је за сваки од набројаних чајева. Увек би требало информисати се о утицају чаја на лекове који се пију и могуће интеракције.
Лечење
Инфекција се доказује постојањем више од 100.000 бактерија по 1 мл урина, или 10 белих крвних зрнаца у видном пољу микроскопа. Скоро увек је повишен и број белих крвних зрнаца и Ц реакривни протеин. Што је дете млађе, већа је вероватноћа да је захваћен цео мокраћни систем. Неадекватно лечење и препознавање могу довести до понављаних инфекција које остављају трајне последице на структуру и функцију бубрега, који су повезани са радом свих виталних органа. Инфекције уринарног тракта лече се применом антибиотика у што краћем року од настанка првих тегоба. Уколико се инфекције понављају, требало би урадити ултразвук система због сумње на постојање урођених аномалија и једном месечно проверавати урин (без обзира да ли постоје симптоми). Некада се узимају антибиотици једном дневно у субдози неколико месеци.
Антибиотици се дају по протоколима који су усвојени у свету. Избор лека зависи од уринокултуре, а уколико је клиничка слика болести изражена преписује се и пре резултата, а потом мења.
Важно је рећи да су дијабетичари, труднице и старија популација подложнији овим инфекцијама. Код њих, као и код деце, постоје многа ограничења по питању избора лекова и доза. Обољења бубрега и уринарног тракта хроничне су компликације дијабетеса који повећава општу склоност ка инфекцијама.
Старијима се не лечи асимптоматска бактериурија зато што до уринарних инфекција долази услед спуштања бешике или простатитиса и појаве инконтиненције. Због токсичних ефеката не би требало користити нитрофурантоин код старијих особа.
Труднице спадају у ризичну групу и захтевају енергично лечење антибиотицима зато што су компликације од запуштених инфекција озбиљне. Предлаже се коришћење бета лактамских антибиотика, пеницилина и цефалоспорина, а хинолони тетрациклини, бактрим и нитрофурантоин не смеју се користити. Важно је знати да се инфекције уринарног тракта лече дуже него друге инфекције управо због развијања резистентних сојева бактерија. Подразумевано лечење траје од 10 до 14 дана, а некада и дуже.
Самомедикација је пожељна али и ограничена. Препоручује се примена алкилирајућег агенса, најчешће соде бикарбоне, зато што ублажава осећај пецкања током мокрења и конзумирање намирница које су мање киселе, а више базне. За смањење болова при уринирању требало би узимати парацетамол уместо аспирина.
Улога хомеопатије
Улога хомеопатије може бити велика. Лекови који се користе код уринарних инфекција све чешће изазивају нежељене појаве и контраиндикације. Специјалиста је све више, а пацијент је све мањи. Мало се са њим разговара, тегобе се подразумевају, а различите су. На пример, симптом пецкања при мокрењу поставља питање да ли жари, пробада, пече као да гори, изазива језу.. Разноликост у лечењу може да да одличне резултате. Што је пацијент млађи, то је очигледније. Често и само преживљавање тих тегоба - да ли је уплашен или љут, сломљен толико да не може главу да дигне или тужан, олакшава давање правог лека... Најчешће је то, посматрајући само један симптом, печење на пример belladona.30c aconitus 30c apis 12c cantharis 15c equisetum 30c arsenicum 30c berberis 15-30c sepia sulfur thuja 30c pulsatila staphisagrija итд. Уколико је дијагностикована тешка уринарна инфекција пијелонефритис, акутна бубрежна инсуфицијенција и слично, треба отићи право у болницу уз напомену да хомеопатски лекови могу да се користе у наставку лечења или у профилакси поновљених рекурентних инфекција.
М.Ф.
Најновији број
18. април 2024.
