Прослави су поред представника државних органа Републике Србије, верника из Републике Србије, Републике Српске, Хрватске и наше дијаспоре, који су својим присуством одали пошту настрадалим недужним жртвама, присуствовали начелник Мачванског управног округа Владан Красавац и представници локалних самоуправа из Мачванског управног округа и то града Лознице и општина Богатић и Владимирци
Као и претходне 2019. године, тако и ове позив за прославу Светих новомученика јасеновачких упутила је Епископија пакрачко-славонска и Епископ Јован, како би се сачувала успомена на жртве Јасеновца и како би се наставила изградња добросуседских односа. У недељу, 13. септембра, у манастиру Светог Јована Крститеља у Јасеновцу. Свечаност у складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом, одржана је централна.Свету архијерејску литургију служило је седам Владика, више епископа Српске православне цркве и сестринских православних цркава. На почетку литургије освештан је новоподигнути параклис Светим новомученицима јасеновачким. По завршетку литургије у манастирској порти, освештан је Спомен-крст посвећен страдању руског и српског народа у Другом светском рату. Спомен-крст је поклон који је Манастиру Јасеновац приложио господин Виктор Дјаченко из Москве. Освештавање славског колача и жита одржано је на гробној хумци код ,,Каменог цвета“ у Спомен комплексу Јасеновац. Прослави су поред представника државних органа Републике Србије, верника из Републике Србије, Републике Српске, Хрватске и наше дијаспоре, који су својим присуством одали пошту настрадалим недужним жртвама, присуствовали начелник Мачванског управног округа Владан Красавац и представници локалних самоуправа из Мачванског управног округа и то града Лознице и општина Богатић и Владимирци. Велики број делегација из Републике Србије и Републике Хрватске су положиле венце жртвама фашистичког терора код споменика Камени цвет. У име Владе Републике Србије венац је положио Иван Бошњак, државни секретар у министарству државне управе и локалне самоуправе, а у име Мачванског управног округа, начелник Владан Красавац.
Концентрационални логор Јасеновац био је логор смрти и највеће стратиште у Хрватској формиран током Другог светског рата као место затварања, присилног рада и ликвидација првенствено Срба, Рома, Јевреја, али и Хрвата и других у циљу стварања етнички чисте територије квислиншке Независне државе Хрватске. Налазио се у околини истоименог градића, а уништиле су га усташе априла 1945. године, како би прикрили своје злочине. За хрватску администарцију то је био радни логор Јасеновац. Логор Јасеновац је био први систематски изграђивани логорски комплекс на територији Независне државе Хрватске, једини који је непрекидно деловао све до краја њеног постојања, највећи по простору који је заузимао, по броју логораша који су кроз њега прошли и по броју жртава које су у њему страдале. У њега су се упућивали не само мушкарци, него и жене и деца. Систем концентрационих логора Јасеновац осмислио је Вјекослав Лубурић, који је био и његов први командант. Проф. др Гидеон Грајф, историчар специјализован за Холокауст, аутор монографије „Јасеновац – Аушвиц Балкана – Усташка империја окрутности“ каже да је Јасеновац далеко бруталнији од Аушвица. У Јасеновцу су од августа 1941. године до 22. априла 1945. године људи убијени само због своје верске или националне припадности. У његовом саставу су били логори у Брочицама, Крапју, Јасеновцу и Старој Градишки. До сада су позната имена 83.145 жртава. Од овог броја, 47.627 је било Срба, 16.173 Рома, 13.116 Јевреја, 4.255 Хрвата и 1.128 Бошњака. Међу страдалима је било и 20.000 деце. Међутим, тачан број жртава никада није утврђен. У наставку боравка, делегација Мачванског управног округа је посетила Пакрац, којом приликом је обишла Владичански двор и Саборну цркву. Помен јасеновачким жртвама је обавеза коју српски народ не сме препустити забораву. Присуство нашег народа у Јасеновцу својеврсна је подршка српској националној мањини у Републици Хрватској и уједно доказ да Република Србија увек стоји уз свој народ ма где се он налазио.
