Инфо

24. септембар 2020.24. сеп 2020.
Каскање за  потрошачком корпом
НАЈНОВИЈЕ ПОВЕЋАЊЕ МИНИМАЛНЕ ЦЕНЕ РАДА

Каскање за потрошачком корпом

Раскорак између минималне цене рада (32.126,00 динара) и цене потрошачке корпе (37.000,00 динара) се наставља и после недавног, повећања минималца. Наиме, уједињени синдикати су још пре две године тражили изједначавање поменутих економских параметара, али то се није догодило ни после “пресецања” разговора синдикалаца и послодаваца, од стране Владе Србије и прихватања повећања од 6,6 одсто у односу на предходну цену минималног рада.
Наиме представници радника, тражили су да минимална цена рада прати цену основних намирница у потрошачкој корпи. С друге стране послодавци су се жалили на огромне потешкоће у пословању, узроковане пре свега деловањем корона вируса. Истина због овог здравственог проблема на глобалном нивоу трпре све економије света, а српска се, бар према честим изјавама председника Александра Вучића и других званичника, добро држи. Наравно и она трпи јаке ударце. Многи извозни подухвати су одложени, а има и доста других проблема у трговини са традиционалним партнерима, узрокованих баш деловањем ковида 19. Коментаришући усвојено повећање цене рада министар финансија Синиша Мали каже да ће у наредној години неопорезовани део зараде бити повећан са 16.300, динара на 18.300,00.



- Држава тако на себе преузима осам милијарди динара терета. С друге стране успели смо да сачувамо радна места и незапосленост сведемо на историјски минимум од 7,3 одсто, истиче Мали.
С друге стране, обавештење према, пре свих 350.000 радника који су радили за минималну цену рада од 30.022,00 динара, да ће после повећања од 2.126,00 динара или по цени радног сата од 172,5 динара на 183,9 и није неко охрабрење. Наиме, очекивали су повећање, бар на нивоу потрошачке корпе.
- То је за неких двадесетак килограма неког квалитетнијег прашка за прање веша, али цена хране односи највећи део месечног доходка и ту остаје по старом да се сналазимо како знамо и умемо. Опет, највише трпе вишечлане породице. Рекла бих да рад и даље остаје потцењен, каже просветни радник Милина Гајић из Богатића. Њена колегиница Мира је за реалније сагледавање прилика у српској економији уопште.
- Морамо се понашати у складу са могућностима. Верујем да би коренитија реформа и у овој области рада дала повољније резултате, додаје она.
А то реалније сагледавање стања, бар у овој години не отвара “ружичасте перспективе”. Наиме, пад раста доходка је неминован. Колико ће то бити, остаје да се види. Наравно, ни висина неминовне штете по привреду сваке земље по на особ неће бити иста, као ни начин на који се оне боре против тог зла модерног доба. Уосталом ни стартне позиције нису исте.
Љ.Ђ.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa