Функционисали смо као велика породица, пуним срцем, али са максималном одговорношћу
ТО СУ БИЛИ ДАНИ
Када је Шабац мирисао на Париз
Све је рађено под будним оком фармацеута који су водили производњу и, онако како се тада радило, са великим ентузијазмом. Најпре се започело са женским парфемима Miss Dior, Diorella и Poison, а касније су на ред дошли мушки Eau Sauvage, Jiles, Fahrenheit. Рађена је и декоративна козметика, ружеви и лакове за нокте са одабраним бојама из њихове богате палете, прилагођени потребама и навикама наших жена
ХИ „Зорка“, симбол Шапца, била је једна од највећих југословенских фабрика која је на светском тржишту пласирала своје производе. „Било је то време када се живело мирније и радосније и, очигледно, успешније“, каже наша саговорница, економиста Марица Радошевић. Говоримо о златним осамдесетим, времену када је Зорка Фармација сарађивала са реномираном фирмом Christian Dior. - Зорка Фармацију је давних дана осмислила госпођа Мирјана Василић, са производњом лиценцних фармацеутских препарата. Имала сам велику срећу и задовољство да радим у тој фирми која је касније променила име у Зорка Фарма у оквиру рада на бренду док је Хемофарм није аквизирао и прилагодио новим условима капитала, каже Марица којој је тадашња директорка поверила пласман Диорових производа. Како то да је велика фирма попут Диора успоставила сарадњу са Зорка Фармацијом? Догодило се да је „Француз“ тражио партнера на подручју бивше Југославије. Међу фармацеутским и фирмама које су се бавиле козметиком попут „Крке“ из Словеније, „Астро“ из Сарајева, „Dahlie“ из Београда и других, одлучио се за шабачку Фармацију. Тада је то била једна од млађих фармацеутских фирми, али је озбиљно радила и то по критеријумима који су били пожељни за велику француску кућу. Потписан је уговор о пословно-техничкој сарадњи и направљен погон који је био намењен изради производа из Диоровог асортимана.
- Из Француске смо увозили срце парфема, у старту чак и алкохол и сву амбалажу, целофан, картонску кутију, етикету, а код нас смо, према њиховим рецептурама, правили мацерат, мешавину концентрата, воде и алкохола у адекватним размерама. После одређеног периода, а сваки мирис је имао различито време дозревања, у свакој фази смо слали узорак у Француску на одобрење. По зелено светло слали смо и финални производ пре и у току паковања и спакован. Све је било строго контролисано, они су били задовољни, а ми поносни. Све је рађено под будним оком фармацеута који су водили производњу и, онако како се тада радило, са великим ентузијазмом. Најпре се започело са женским парфемима Miss Dior, Diorella и Poison, а касније су на ред дошли мушки Eau Sauvage, Jiles, Fahrenheit. Рађена је и декоративна козметика, ружеви и лакове за нокте са одабраним бојама из њихове богате палете, прилагођени потребама и навикама наших жена. - Овде у то време није било превише егзибиција када је шминка у питању тако да се радило десетак боја ружева и лакова који су их пратили. Стизала је маса за ружеве и лакове, која се овде изливала у калупе и паковала. Сваки производ је имао своју кутију и ни на једном није смео да буде ни отисак прста, радило се у рукавицама, зато што је купац очекивао да буде први који га је узео у руке. Фармација је имала Диорову пуну подршку у производњи и пласману, заједно су, као парнери, одлазили на тржиште и радили промоције. Реализовани су извози на страним тржиштима, а највећи увозник био је бивши Совјетски Савез. У Зоркином погону рађена је и препаративна козметика, неколико крема које су стизале из Француске и овде препакиване. Није се радио целокупан Диоров асортиман. Све по потреби и мери купца. Шабац није био оптимално тржиште зато што су се поизводи продавали у ограниченим количинама у једној парфимерији у граду, а памтимо да су сви имали пријатеље у Фармацији, па је већина Шапчана француске парфеме добијала на поклон.
„По парфемима се међусобно препознајемо, прилагођавамо их временским условима и годинама. У летњем периоду користим лакше парфеме, а зими теже. Озбиљни парфеми се не користе лети зато што могу да оставе флеке на кожи. Зато се и стављају на потиљак, иза уха, на деловима тела који су заштићени.“
- Много више се пласирало у Београду и другим градовима у Хрватској, Словенији, Македонији, Црној Гори, свим републикама бивше Југославије, а фокус је највише био на извозу. Са госпођом Владимиром Лончар, која нам је била велика подршка, ишли смо на терен, правили презентације, обилазили купце. Била сам у Диору, имала прилику да видим како функционише једна таква фирма, што је заиста фасцинатно. Чињеница је да су током времена многе фирме драматично измениле свој профил и сада не знам како Диор функционише. Својим искуством могу да сведочим о времену када сам била укључена и да уживам у сећању. Питали смо Марицу да ли је приватно користила Диорове парфеме. - Наравно. Не можете заступати нешто као најбоље, а да то не користите. Највише ми се допадао Miss Dior. То је било време којег се мало ко сећа зато што се много тога издешавало последњих тридесет година, па смо лепе ствари склонили по страни и потиснули да бисмо издржали све што нас је сналазило. И како да се на овом месту не сетимо Пруста? „Мирис и укус, премда нежнији, чувају у себи сећање, очекивање и наду, и крај рушевина свега другога, на својим ситним, једва приметним капљицама, непоколебљиво носе целу голему зграду успомена”. (Марсел Пруст, “У потрази за изгубљеним временом”).
