Стајњак преко потребан

Дакле, шта је битно изанализирати: Припрема, састав, промене за време чувања, промене у земљишту.
СТАЈЊАК преставља органско ђубриво које настаје мешањем чврстих и течних екскремената домаћих животиња и простирке. То је најстарије ђубриво које се производи на газдинствима пољопривредних произвођача у милионим тона. Простирка садржи органске и минералне материје:
- Целулоза, Пентозани, Лигнин
-Веће количине целулозе доводе до јачег загревања стајњака и губљења НХ3 –амонијака.
-Количине простирке зависе од хране, годишњег доба и саме животињске врсте.
-Количине сламе за простирку износе 2-15 кг за 24 х што даје 35-70 кг стајњака дневно по грлу.
За простирку се најчешће користи:слама, тресет,шумско лишће итд. Свеже стајско ђубриво није погодно за примену, јер садрже пуно неразложене сламе која садржи целулозу,пентизане и лигнин.
Већи садржај сламе садржи већи број микроорганизама који троше азот, па га биљке немају довољо, односно погоршава се однос Ц:Н. Овај однос у свежој слами је 100:1 у свежем стајњаку 50:1, а у полуразложеном 15-20:1. Чврсти и течни екскременти и њихов састав је различит јер потичу од различите врсте стоке и састава хране коју користе.
Говеда дају водњикаве чврсте екскременте који се лагано разлажу и дају ХЛАДНО ђубриво. Просечно дају 25-35 кг/дан што износи 10т/грлу годишње.
Овце дају дневно 2-3 кг измета који је мање воден од коњског.
Свиња даје врло водене измете са (алкалном реакцијом) дневно 1-2 кг/дан и дају хладна ђубрива.
Кокошке дају измет који је по заступљености влаге између говеђег и коњског. Једна кокошка даје годишње 50 кг измета.
Чврсте излучевине коња и оваца дају више суве материје и мање воде, топла ђубрива, док говеда и свиње дају више воде и мање суве материје такозвана хладна ђубрива.
Дакле, шта је битно изанализирати: Припрема, састав, промене за време чувања, промене у земљишту.
СТАЈЊАК преставља органско ђубриво које настаје мешањем чврстих и течних екскремената домаћих животиња и простирке. То је најстарије ђубриво које се производи на газдинствима пољопривредних произвођача у милионим тона. Простирка садржи органске и минералне материје:
- Целулоза, Пентозани, Лигнин
-Веће количине целулозе доводе до јачег загревања стајњака и губљења НХ3 –амонијака.
-Количине простирке зависе од хране, годишњег доба и саме животињске врсте.
-Количине сламе за простирку износе 2-15 кг за 24 х што даје 35-70 кг стајњака дневно по грлу.
За простирку се најчешће користи:слама, тресет,шумско лишће итд. Свеже стајско ђубриво није погодно за примену, јер садрже пуно неразложене сламе која садржи целулозу,пентизане и лигнин.
Већи садржај сламе садржи већи број микроорганизама који троше азот, па га биљке немају довољо, односно погоршава се однос Ц:Н. Овај однос у свежој слами је 100:1 у свежем стајњаку 50:1, а у полуразложеном 15-20:1. Чврсти и течни екскременти и њихов састав је различит јер потичу од различите врсте стоке и састава хране коју користе.

Чврсте излучевине коња и оваца дају више суве материје и мање воде, топла ђубрива, док говеда и свиње дају више воде и мање суве материје такозвана хладна ђубрива

Говеда дају водњикаве чврсте екскременте који се лагано разлажу и дају ХЛАДНО ђубриво. Просечно дају 25-35 кг/дан што износи 10т/грлу годишње.
Овце дају дневно 2-3 кг измета који је мање воден од коњског.
Свиња даје врло водене измете са (алкалном реакцијом) дневно 1-2 кг/дан и дају хладна ђубрива.
Кокошке дају измет који је по заступљености влаге између говеђег и коњског. Једна кокошка даје годишње 50 кг измета.
Чврсте излучевине коња и оваца дају више суве материје и мање воде, топла ђубрива, док говеда и свиње дају више воде и мање суве материје такозвана хладна ђубрива.