Инфо

24. септембар 2020.24. сеп 2020.
КАЈАК на АУТО И ЦЕО СВЕТ ЈЕ ТВОЈ
ДРИНСКА АВАНТУРА ВЛАДАНА И МЛАДЕНА ВУКОВИЋА

КАЈАК на АУТО И ЦЕО СВЕТ ЈЕ ТВОЈ

Од Вишеграда до Црне Баре кајаком. Деоница дуга 235 километара савладана за пет дана. Искуство за памћење, прпремано вишегодишњим боравком у природи и усвајањем њених правила. Следеће године у плану нови подухват, локација није прецизирана -истраживање у току
Отац и син, Владан и Младен Вуковић недавно су се вратили са своје дринске авантуре. За пет дана кајаком су прешли пут од Вишеграда до Црне Баре. Званично 235 километара, незванично ова километража је била већа због бројних одступања од зацртане руте проузрокованих потребом да се упозна и истражи више.
Мотив за подухват била је природа сама. Вуковићи су давно открили колико контакт са њом оплемењује и улива снагу за свакодневно сналажење у урбаном свету.
Вишегодишње искуство одлазака у планину послужило је као припрема за овогодишњу акцију. Опрема за пут, као и физичка спремност некадашњих спортиста, нису се доводили у питање. Да авантура почне, требало је само да ставе кајаке у ауто и крену у “свет”.



Сва лица Дрине
Кaјаке су купили пре две године и за то време се, како кажу, “мували” по Сави и лакшим деоницама. Сада су упознали сва лица Дрине. Оно мирно где све мораш на мишиће и где један пејзаж траје сатима и оно непредвидљиво, и зависно од рада хидроцентрала.
-Прелазак хидроцентрале је највећи изазов. Кајак и сва опрема су ти на рукама, а и камп се планира тако да то буде након тог ношења, не би ли се током ноћи одморили и наставили даље- каже Младен.
-Уђеш у кањон Дрине. Километрима само језеро. Вода стоји. Возиш, возиш, возиш....Долазимо до централе, видимо преко вода тече. То нас радује, јер обећава бржи пут сутрадан. Лежемо да спавамо. Младен ме ујутро зове да устанем и погледам. Вода као зејтин. Ниво, пао, не помера се, јер су у току ноћи искључили хидроцентралу- додаје Владан и каже да због ниског водостаја брзаци нису били проблем, већу невољу су представљали плићаци.
-Дрина осцилира и по брзини и по дубини. На деловима где је плитка уме да изгледа застрашујуће. Прозирна је и када гледаш у њу имаш осећај да си на аутопуту. Подлога измиче невероватном брзином, чујеш камење како носи... када наиђеш на плићак и стену нема кочења- прича Младен.
Управо у једној таквој ситуацији “без кочења” оштетили су и кајак. Међутим, овакве ситуације се унапред планирају, па је исти и поправљен на лицу места.

Од добре опреме много тога зависи: Хемоке Владан сам шио и прилагођавао личним потребама


Има одрицања, али вреди
Били су спремни на све, па и да се пет дана одричу ручка не би ли надоместили време које су утрошили да скрену са зацртане руте да би уживали у местима скривеним од лаког људског приступа и погледа.
-Ни један дан нисмо стигли да ручамо, јер смо морали да испоштујемо одређену километражу. Имали смо мапе и зацртана места где можемо да поставимо камп, јер и о томе мора да се води рачуна. Није на сваком месту ни дозвољено, а ни безбедно преспавати- истиче Младен и додаје да то што су редовно остајали без једног оброка и није било толико лоше с обзиром да је положај тела у кајаку такав да је жечудац згрчен, па вишак хране може да представља сметњу.
-Можеш да станеш где хоћеш, да видиш оно што већини није доступно. За спавање ти је довољно мало очишћеног терена од траве и два дрвета за хемок- прича Влајко и објашњава:
-У природи су увече звуци појачани. Чујеш све што гамиже, креће се и ломи. Гране природно опадају и производе звук као да шуму “крши” крдо медведа. За ненавикнуте уши то може да буде проблем.



Идемо, па макар се небо спустило на реку
Током припрема за пут Вуковићи су се информисали временској прогнози, а дугорочна најава прилика није баш обећавала. Скоро свих пет дана је била предвиђена киша.
-Одлучили смо да не одустајемо, па макар се небо спутило на реку- каже Владан, а ова одлука се показала исправном, јер их је целим путем уместо кише пратило сунце.
-Понели смо опрему и за теже временск услове, али имали смо среће. Једино место где је падала киша је Рогачица. Веслаш у кајаку на реци, истовремено пада киша и сија сунце, а људи при обали стоје у води- дели са нама Влајко и закључује:
-Нестварно.

Искуство
Пре две године Вуковићи су пет дана провели на Церу, планини, која је по њиховим речима неправедно скрајнута из живота многих Шапчана. Током пешачког изазова обишли су све церске манастире, па преко Иверка дошли до Троноше на Гучеву.
Тврде да их је Цер много чему научио, као и томе шта се од опреме за сигуран, али и угодан боравак у природи носи. Годинама у назад, сваки повратак са излета значи неку иновацију, побољшање постојећих ствари. Због тога не чуди податак да је хемоке за спавање Влајко сам шио, а у изради је и нови модел.
-Људи често греше да је за излет у природи довољна флаша воде и сендвич. Озбиљна рута захтева озбиљнију опрему. Ми смо је годинама скупљали и прилагођавали. Инспирација приликом израде појединих делова је интернет, а учило се по систему “погрешака и погодака”- објашњава Владан, а Младен додаје:
-Светски тренд је да та опрема буде што лакша, али то је углавном на уштрб комфора. Међутим, нисмо за те “лаке” варијанте. Када идемо у природу идемо да уживамо, а не да се са неким тркамо. То захтева тежу опрему, али је зато све остало лакше.
По Владановим речима у природи увек мораш да мислиш “шта ако..”. Због тога је комплет прве помоћи нешто неопходно, као и један оброк више од планираног. Од ништа мањег значаја нису ни црни џакови за смеће.
-Црне дебеле кесе за ђубре су мултипрактичне, чак може да се направи и кревет за спавање од њих, а важност не остављања ђубрета за собом је једна од најважнијих лекција за боравак у природи- објашњава Младен.

Унуке као инспирација
Владан Вуковић се заинтересовао за планину због унука. Тражио је локације на којима оне могу истовремено и да истражују и да буду безбедне. Тако је заволео Цер, а цела породица пронашла место окупљања и уживања.


Кајак као лични пртљаг
За овај вид рекреације кајаци се знатно разликују од оних такмичарских. Шири су и стабилнији. Простор у њему је подењен на три дела, у средини је веслач, напред и назад коморе за ствари. Вуковићи у шали тврде да је превртање могуће само уколико се баш потрудите.
Оно што је корисно знати је и податак, да се приликом преласка границе кајак води као “лични пртљаг”. Односно, као торба, мобилни или лаптоп. Не треба вам никаква посебна документација нити исправе да би прелазили из земље у земљу.
-Кајак на ауто и цео свет је твој- поручује Младен, који са оцем за следећу годину планира неку нову дестинацију, нови изазов.
Т. Трифковић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa