Нико не пролази поред мене намрштен

Бошко Радосављевић из Шапца једини је димњичар у Шапцу и целом Мачванском округу. Занат је наследио и научио од ујака и стричева којима је годинама помагао. Осамосталио се пре петнаест година и каже, од овог посла живи и храни породицу, супругу и троје деце.
- Мени је посао димњичара некако у крви. Почео сам као сасвим млад да се пењем по крововима са ујаком и касније стрицом. Посла је увек било али неће нико да се овим бави. Није баш ни лако, али човек се навикне, ја га волим. Кад дођем кући треба ми пун бојлер воде да сперем сву гареж са себе, али не жалим се, као и свако занимање и ово има своје лоше и добре стране. Срећан сам што је ових добрих много више – објашњава Бошко.
Једини шабачки оџачар саветује да се што чешће чисте димњаци. Најбоље је одмах по завршетку грејне сезоне, ако не тад, онда пре почетка нове свакако би било пожељно.
- Због сунчаних дана у септембру и високих температура чини се да је почетак грејне сезоне још далеко. Међутим, ко то није урадио у пролеће, сад је право време. Било би добро бар једном годишње да се очисте, али у две године обавезно. Накупљена чађ и гареж могу да направе пуно проблема. На зачепљење оџака највише утиче ложење пластике и гуме, али и сирових дрва – каже Бошко и додаје да немају сви ту навику али и свест колико је важно очистити оџаке.
- Ако се накупи гарежи и онемогући пролаз дима, температура може да досегне јако високе вредности и доведе до паљења. Зато и апелујем да се не чека зима или почетак ложења и не ризикује – наводи Бошко.
Да је добро позвати оџачара, говори и веровање да он доноси срећу укућанима. И наш саговорник потврђује да се са тиме свакодневно сусреће.
- То је још једна од предности овог посла. Људи кад ме виде, насмеју се. Нико ме не дочека нити прође поред мене намрштен. Па куд ћете лепше од тога!?