Од свих занимања која обезбеђују добитак, ниједно није боље од пољопривреде, ништа није корисније ни више драго и ништа бас не чини слободним човеком, него пољопривреда, Марко Тулије Цицерон (римски филозоф)
Пољопривреда као најстарија грана привреде датира још од праисторије када почиње њен развој. Слободно можемо рећи да су Римљани дали велики допринос унапређењу пољопривредне производње која је на простору Италије била нешто другачија и напреднија од осталих делова царства. Римски агрономи су се бавили детаљним прорачунима. Знали су колико је неопходно робова, мотика, потребно како би пољопривредно газдинство функционисало. Први су применили ротацију усева, користили једну врсту плуга преметњака који је касније коришћен практично до XX века - појашњава Гордана Ковић, археолог и музејска саветница Народног музеја, однос Римљана према најважнијој грани привреде у античко доба. Ширењем царства знања, навике у овој области пренели су на новоосвојене територије, односно провинције.
Фото: J. Р.
-Када су освојили наш крај кренули су са реорганизацојом и поделом на провинције, те су Мачва и Поцерина припадале Доњој Панонији, касније Панонији Секунди. Многобројни археолошки локалитети указују на интензиван живот на овим просторима, али услед недовољног теренског истраживања не можемо стећи потпунији увид у свакодневни живот становништва тог времена - напомиње Гордана и указује на значај плодног тла у култивисању биљака.
-Због плодног земљишта, близине река и велике количине дрвећа Подриње је имало све услове за развој пољопривреде. Близина Сирмијума (данашња Сремска Митровица), великог урбаног центра, додела земљишта ветеранима довела је до пораста броја имања која су се бавила пољопривредом, нарочито током III и IV века. Најчешће су газдинства била организована као пољска имања, тзв. виле рустике које су осим стамбеног простора подразумевале и друге важне објекте као што су они за складиштење хране, робова и стоке. Подизане су у близини насеља са развијенијом саобраћајном инфраструктуром како би производи били лакше и брже дистрибуирани до већих центара.
Римски обредни хлеб (либум) Хлеб се најчешће у Риму правио до пира, житарице познате као спелта, или крупник. Ова врста житарице је блиски сродник пшенице и потиче из Азије. Садржи низак ниво глутена, те позитивно утиче на организам. - 600 грама сира (фета или урда) - 300 грама брашна - 1 јаје - соли по укусу Од састојака уместити тесто и обликовати пљоснате лопте. Засећи их ножем тако да се формира осам троуглова и пећи на 200 степени, по могућству на ловоровом листу.
-Виле рустике се граде на нашем тлу од I до IV века, а њихов изглед и величина зависили су од имовног стања власника. Поред куће за становање на поседу се могло наћи више објеката: за смештај радне снаге, складиште за храну, па чак и радионице. На територији Мачве, делимично су истражене виле рустике у Штитару и Прњавору, док је стамбени део виле у Клењу истражен у целости. Поменута вила у Клењу припадала је скромнијем члану римског нобилитета који је ту живео и производио храну. Власници луксузних вила ретко су живели у њима, већ су за стални боравак бирали најближе градове. Таквим вилама управљали су виликуси и њихов посао је био да надгледају робове који су обрађивали земљу.
Плодно тле нашег краја -Пољопривреда је утицала да се на овим просторима развије и трговина, те смо тако имали и велики центар у Бановом пољу. Често говоримо римском новцу, и друге вредни предмети, али све то не би постојало да ова земља није плодна. Пољопривредни алат не изгледа атрактивно, али је знатно утицао на благостање људи, те су и приче које се крију иза сваког предмета драгоцене. Драго ми је да након дужег времена имамо прилику да погледамо изложбу која се бави овом тематиком, али њена вредност се огледа и у стручном раду (публикацији) која прати истраживање као што је некада била пракса у археологији. Надам се да ће колегиница Гордана Ковић наставити истраживања и у наредном периоду- рекао је председник Српског археолошког друштва Адам Црнобрња на свечаном отварању поставке Антички пољопривредни алат Подриња.
Иако постоје материјални докази који сведоче о постојању и развитку пољопривреде на тлу данашње Мачве и Подриња није могуће прецизно утврдити временски континуум, јер су алатке вековима остале непромењене.
-Од укупно 75 комада пољопривредног алата са територије Подриња, 10 примерка припада двема оставама откривеним на локалитетима Машића шор у Дубљу и Милиштанска коса у Власеници, док сви остали припадају категорији случајног налаза. Остава гвозденог алата на локалитету Милиштанкса коса у Власеници откривена је 1971. Године, где налази керамике, опеке и шута указују на постојање мањег пољског имања. током III века. Остава из Дубља откривена је годину дана раније приликом пољопривредних радова и три предмета су поклоњена Музеју. Сматрам да је то интересантно и едукативно, пре свега за ученике. Надам се да ће имати прилику да посете нашу установу, јер постоји знатан број алата који нису имали прилику да виде. Пољопривредни алат се најмање мењао и може бити занимљив за све посетиоце - додаје наша саговорница. Плодове рада и знања о античким пољопривредним оруђима преточила је у поставку представљену у Народном музеју Шабац, као и стручној публикацији која прати резултате истраживања. Фото: ј. Р.
Фото: J. Р.
