“Црначки” посао, али се исплати

И летимичан поглед на дворишта малог мачванског села Узвећа, увериће вас да овдашњи ратари гаје доста дувана. Наиме, у скоро сваком другом домаћинству могуће је уочити бар по једну, а у многим знатно више сушара за дуван из којих се ових јесењих дана вијори плавичасти дим. Појачана је и фреквенција саобраћаја према селу, јер са пољских путева на главну саобраћајницу често излазе приколице препуне набраног дувана. Ове године је у сеоском атару расађено око 600 хектара. По томе су Узвећани убедљиво први од 12 преосталих села у општини Богатић, а тешко им је пронаћи конкурента, бар по овој производњи и у окружењу.

Кад је дим профитабилнији од брашна
У Узвећу ће вам свако рећи да је гајење дувана “црначки” посао. То образлажу чињеницама да је почев од доброг расада потребно квалитетно обрадити земљиште, применити неопходну агротехнику, брижљиво неговати, штитити и хранити биљку да би крајњи ефекат, приликом бербе и сушења листа био добар. О цени улагања, кажу не треба трошити речи, али ако се било шта изостави, може оставити доста негативне последице на принос. С друге стране, без обзира на бројне баријере у овој захтевној производњи и укидање државних субвенција и даље је, наглашавају бољи познаваоци дуван профитабилнији од пшенице, односно њеног брашна, која је иначе саставни део сетвене структуре овдашњих домаћина. (Поред кукуруза, соје, луцерке...) Они са којима смо разговарали кажу да је цена осушеног дувана који уредно продају купцима знатно испод цене у региону и то их прилично дестимулише, али не одустају.
Поједини произвођачи имају чак по 15-20 хектара дувана. То је скоро половина укупног земљишног поседа којим располажу. Прича се да су Узвећани својом понудом знатно увећали цену закупа земљишта у Мачви, а у највећем делу користе га за гајење дувана.

Незахвално је издвајати поједине фамилије и произвођаче, а ни они нису расположени да им се име помиње у новинама, подсећајући на уговоре које имају са купцима њихове робе. У сваком случају, упорност је оно што их издваја од осталих, као и дуга традиција.

Од оца остало сину
У Фирауновића дворишту ради седам сушара. Ту је и гомила педантно спакованог огревног дрвета. Млади домаћин, који опет не жели да му помињемо име, каже да га на то обавезује и уговор са откупљивачем.
Годишње са 15 хектара под дуваном, колико има ове године, процењује да ће испоручити 80 сушара. Само пет пута је примењивао меру шпартања усева. То је дупло мање него што је обрађивао кукуруз. Приметно је да квалитет робе не изостаје о чему говоре и стручњаци који су до сада купили дуван. Сушаре су опет пуне, мада је ово скоро крај овогодишње производње. Обично траје од средине августа до првих мразева. Улагања су по његовим речима огромна и скупа. С друге стране са једног хектара добије око 1,5 тона сушеног дувана.
У много случајева ова захтевна производња је наследна. Тако сушаре за дуван у Узвећу остају и преносе се скоро с колена на колено.

Ове године доста проблема је било са обезбеђењем сезонске радне снаге (берача дувана). То је на срећу овдашњих домаћина брзо превазиђено, “увозом”радне снаге, око 150-200 берача дувана из околине Бујановца и Прешева. Ових дана у село је стигла и прва нова машина за брање дувана. То охрабрује овдашње произвођаче. Коментаришу, често окупљени приликом продаје осушених бала дувана обично у центру села, да би баш поменут машински берач могао бити гарант светлије будућности у овој захтевној пољопривредној области рада.