Хармоником чува изворност Србије

У свом студију, на бројним концертима и смотрама народног музичког стваралаштва, Миленко Божић из Шапца ужива у улози музичког промотера културе Србије. Као таквог добро га знају и у музичкој редакцији Радио Београда, матичној кући која годинама баштини, од заборава изворни народни мелос, својеврсно национално обележје.

Подсећање на српско коло
Не без разлога на почетку разговора за завичајни “Глас Подриња”, Божић истиче да појам културног развоја, између осталог представља социјални идентитет народа и најбоље сведочи о његовој историји и достигнућу. По његовом мишљењу то никада не би требало да буде заборављено.

- Музика свакако спада у културно наслеђе, поред језика, знаменитих места, усмене традиције, историјских знаменитости... На УНЕСКО-овој листи нематеријалне културне баштине налази се српско коло, традиционална народна игра и изузртно виталан елемент нематеријалног културног наслеђа Србије. Коло се игра током прослава, најважнијих догађаја у животима појединаца и заједнице, каже Божић.
Зато полазећи од сопственог студија у коме је настало доста вредних музичких остварења, највише води рачуна о томе какви музички садржаји излазе у јавност под његовом “музичком палицом”, кога од младих људи прихвата на музичко образовање и како их оспособљава за даље “трагање за сопственом срећом” у веома турбулентном креирању музичке будућности.

Сопствени истанчан укус за изворност народне свирке и песме кали у разним приликама и на различитим местима, а у том погледу хармоника му је најбољи друг. Наравно, у том делу живљења, који би се могао назвати извођење музике као живог организма који никад “нема мира”, руководи се искључиво квалитетом музичког изворног стварања. Тако се с правом може рећи да представља својеврсну брану за музичке садржаје који не чувају традиционалну и богату ризницу народних музичких остварења.
- Мачвански регион је врло значајан у очувању и неговању музичке традиције у Србији са својим играма и песмама савршене музичке линије и хармоније која се значајно осликава у вишегласном певању, примећује Божић.

Силовито паганско врело Срба
Описујући народну традицију Срба, наш саговорник истиче да се она може уочити у једном врло широком луку стваралаштва, где се уз песму и игру увек упреда и оно древно паганско врело, оно што је силовито, готово магијски испреплетано са просејаним звуцима оријента, карпатско-влашким ударима и такозваног шумадијског центра, који осликава нашу новију градску урбану културу. Наглашава да су тиме захваћени многи топографски центри од Војводине, Мачве, Шумадије преко Врања, Ниша, Косова... Сви специфични на свој начин у мелодијској линији и хармонији, украсима, ритмовима, а испреплетани магијом словенске широке душе.
Културна музичка баштина се чува у фонотеци Радио Београда и других установа. Међутим, музика као жив организам мора да се негује, изводи уживо, и тако преноси на млађе генерације, што Божић и чини. С беспрекорним укусом изворног народног звука из његове музичке радионице, изашла су и излазе значајна музичка остварења, којима је основни смисао очуање и неговање изворности музичког садржаја, који је и основни гарант националног постојања и напредовања, на шта, подсећа, треба обратити посебну пажњу.

- У Европи на националним и радио тв станицама емитује се од 70 до 90 процената националне музике од укупног музичког програма. Код нас је та заступљеност минимална. Може се решити једино доношењем закона. Наравно за очување музичко-културног наслеђа мора се побринути и локална самоуправа, као и надлежне државне институције.