Златне Тара и Дуња

“Лепота ће спасити свет” рекао је Достојевски, а да ли уметност може победити корону питају се многи од пролећа ове године. Младе шабачке балерине, Тара Цветковић и Дуња Нешић оствариле су прве овогодишње успехе. Са “Спринг феста” одржаног у Новом Саду у недељу донеле су по две златне медаље.
Дуња је ученица шестог разреда Основне школе “Јанко Веселиновић” и Тарина ученица у школи плеса “Асолуте” у “Абрашевићу”. Медаље су освојиле у појединачној конкуренцији и у дуету.
“Спринг фест”, као што му име каже (пролеће) одржава се сваке године у априлу. Највећи је фестивал игре у Србији и окупи више од 1.000 играча из целог региона. Међутим, пандемија је ове године пореметила све.

Много су ми недостајала такмичења и ти моменти да негде припадам. Нигде не осећам припадност као на такмичењима. Тамо смо сви из истог разлога

-Да је такмичење одржано у априлу ишла би и деца из школе “Асолуте”. Овако, 19. је објављено да се пријавимо да 20. и да ће такмичење бити 26. октобра. Пријавила сам нас за три нумере, а имали смо спремно пола једне кореографије, за Дуњин соло. За пет дана смо припремиле и остало, објашњава Тара.
Две невероватне девојчице тренирале су по четири сата, а онда ишле у школу. Труд се исплатио. Тара је била најбоља у конкуренцији јуниора, а Дуња у јут категорији и њихов дует је такође победио. Тара је добила награду и за најемотивнији најбољи соло.
-Дуњи је ово било прво такмичење. Имала је трему јер је излазила на сцену већ на почетку, била је четврта на списку. Није знала шта је чека, али када је заиграла било је божанствено, каже Тара.

Поред трећег разреда Средње пољопривредне школе, Тара ванредно похађа и Средњу балетску школу “Лујо Давичо”. Тако је спојила своје две највеће љубави, балет и љубав према животињама која је одвела ка ветерини

Фестивал је одржан у гимназији “Лаза Костић”. Младе балерине су одушевљене организацијом и пријемом на који су наишле. Тара је последњи пут на такмичењу била 2016. године, а онда је уследила пауза што због обавеза у Балетској школи “Лујо Давичо”, што због недостатка финансијских средстава.
-Предуго је прошло. Много су ми недостајала такмичења и ти моменти да негде припадам. Нигде не осећам припадност као на такмичењима. Тамо смо сви из истог разлога. Много ми је пријало, каже Тара.

Поред трећег разреда Средње пољопривредне школе, Тара ванредно похађа и Средњу балетску школу “Лујо Давичо”. Тако је спојила своје две највеће љубави, балет и љубав према животињама која је одвела ка ветерини. Поред мајке Биљане, највећу подршку је пронашла баш у Средњој пољопривредној школу, у разредној Весни Игњатовић Обреновић, професорки српског језика.
Током ванредне ситуације било је тешко. Једнособан стан од четрдесетак квадрата деле Тара, Биљана, бака и пас Твити. Ипак, и на тако малом простору Тара је успевала да игра.
Такмичење у Новом Саду није значило само медаље, него и победу уметности и живота.