Инфо

12. новембар 2020.12. нов 2020.
Ламент над животом
Премијера представе „Лифт“

Ламент над животом

„Што је то с нама и са животом, у какве се то конце саплићемо, у што упадамо својом вољом, у што невољом, што од нас зависи, и што можемо са собом. Нисам вешт у размишљању, више волим живот него мисао о њему, али како год сам превртао, испада да нам се већина ствари дешава мимо нас, без наше одлуке.” Меша Селимовић
Време тече устаљеним ритмом, понављају се дани, месеци, године, све до тренутка када лифт стане. Светло се угаси, команде не реагују, настаје паника и мрак. Четири странца у поквареном лифту. „Заглављени“ у металној кутији, али и сопственим животима. Да ли ће страх, жеља за слободом утицати на њихове шаблонске навике и нагнати их да промене нешто?
-Сви у неким тренуцима осетимо скученост, тескобу, мањак простора - у себи, и око себе. Срећни су они који то осете повремено, неки од нас никад не престају. Ако је људски ум цео један универзум, како се понаша онај у чијем телу се ум налази, када се тај универзум сведе на уоквирен простор, на околности које не може да контролише, на окружење људима који из њега извлаче оно најгоре? Шта када ум престане да контролише тело, а тело почне да влада умом? Трудећи се да пронађем излаз, наилазио сам на зидове. Они су нестајали, и поново се враћали кад год су ликови ове драме покушавали да преваре себе, а онда и друге. Зато четири особе заглављене у лифту, колико год посебне и различите, деле исту особину - уплашеност од суочавања са околностима које ће, макар и за милиметар, променити њихове уштогљене навике и једноличне животе - каже Саша Симоновић, аутор текста.
Лифт, метафора живота, тренутка и (не)свесности, способности да изађемо из свакодневице и закорачимо у непознато. Тескобу лакше савладамо од искорака ка нечему новом. Стрепња да може бити горе бићу намеће окове и калупе, те мисли да није предодређено да живи, ствара другачији пут за себе.
-У таквој ситуацији људи покажу све своје страхове, одлике и особине за које ни сами нису били свесни да поседују. То је суштина текста на ком је базирана представа, али ми смо имали слободу, те смо приступили као да је лифт метафора живота. И шта се догоди када живот стане. Када доживимо тешке, преломне тренутке и одлучимо да ћемо у будућности поступати другачије, али... Дугме живота је већ активирано и он мора да настави својим током. Често настављамо у ритму на који смо навикли - каже Иван Томашевић о новој представи Сцене „Маска“ у копродукцији Шабачког позоришта и Смотре уметности “Мермер и звуци” Аранђеловац.
Текст потписује Саша Симоновић, режију и сценографију Иван Томашевић, костимограф је Селена Младеновић. Играју: Иван Томашевић, Анета Томашевић, Душан Симић и Александра Ристић.
М. Ж.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa