Пишем ти писмо

Писање писама млађим генерацијама често делује као давна, несвакидашња и романтична навика сањара из прошлих времена, црно-белих филмова и класика књижевности. У ери савремених технологија када емотикони причају приче, вештину лепог писања и богатства матерњег језика чувају ученици Школе примењених уметности. Традиционална изложба “Култура ћирилице” своје 18. издање јавности представила је у шабачком храму књиге.
-Школа примењених уметности и Библиотека шабачка скоро две деценије организују сјајне и богате изложбе у нашој галерији. Увек у априлу ШПУ нам доноси сунчеве зраке и обасјава простор, али то је сада померено у јесен, те се надамо да ће нас заштитити од киша и лошег новембарског расположења, суморног неба. Професори и ученици су нас подстакли да размишљамо о комуникацији са људима који су физички удаљени од нас, али срцем близу, и онима који су нам често у мислима - каже директорка Библиотеке шабачке Јелена Подгорац Јовановић.
Писање писма је чин размене, дељења погледа на унутрашњи свет, али и све оно што окружује човека у данашњем времену.

-Школа примењених уметности изложбом радова ученика наставља мисију и традицију неговања младих талената. Надам се да ће наши суграђани уз поштовање свих епидемиолошких мера посетити поставку, а организаторима у име Града честитам на посвећености и труду - рекао је свечано отварајући изложбу члан Градског већа задужен за културу Мирољуб Мијушковић.

-Никада није касно за добре идеје и вредне руке наших ученика. Назив поставке је одабран јер говори о форми писања писама као о једном помало заборављеном начину комуницирања. Морам да истакнем да сам поносна и да ми је драго што су наставници и ученици на креативан начин представили ову тему. Мислим да свако од нас може да се запита када је написао писмо, разгледницу и ставио у поштанско сандуче. Верујем да је то било давно, а треба то чешће да чинимо, јер је писање писама својеврстан имагинарни дијалог и са собом, као и особом којој пишемо. Речи су чудесне, лек и казна - навела је директорка Школе примењених уметности Невенка Ђокић.

Вештина писања писама - епистолографија, посебан је књижевни жанр чија су правила успостављена у време античког Рима. Као део Реторике, која се сматра једном од основних дисциплина које се уче у школама, посебна пажња се обраћа на способност писања писама. Византинац, монах Јосиф Ракендит с почетка XIV века, посветио је цело поглавље писању писама у свом делу Реторика. Он писање писама тумачи као разговор одсутнога са одсутним. Све византијске дворске канцеларије су опремљене са епистоларима. Најстарије познато српско писмо јесте оно које је Сава Немањић упутио студеничком игуману Спиридону са свога путовања у Свету Земљу (1229. или 1234 године). Данас, 7. децембар се обележава као Дан писања писама.

Ишчекивање доласка поштара са посебно адресираном пошиљком и низа речи обликованих у реченице, читање изнова, написаног без могућности инстант одговора и познатих опција достављено, виђено нестало је и однело део магије. Ипак, Анђела Ђурић се труди да сачува прах чаролије.

Фото: Библиотека шабачка/ШПУ

-Пишем писма која ником не шаљем, више за себе. Теме као што је ова ми годе, јер долазимо у контакт са нечим што можда нисмо имали прилику да често практикујемо. Драго ми је што имамо потребу за сентименталношћу, и осећамо топлину коју писма носе. Школа негује креативност, част је бити део свега - закључила је Анђела.
Кажу да је вече идеално време за кореспонденцију, тренутак када све утихне, а пробуди се жеља за далеким, драгим бићима и космосима. Тама ноћи може бити обојена светлошћу правих речи упућених себи, свету, или вољенима. За сањаре, али и оне који траже инспирацију право одредиште до 16. децембра је Библиотека шабачка и изложба ШПУ „Пишем ти писмо“.