„Играчке су већином од природних материјала. Трудим се да што мање користим вештачке материјале, лепак, пластику.... Моји цртежи и радови се такође базирају на теми природног, природе и њеног доживљаја...“
Мудри учитељ Јода, уснули мишић, радознали врабац, сетни Стич, стидљиви јежић, заљубљени Снупи, Пинк Пантер снагатор и читава плејада јунака, „исплетена“ је од танких нити вештине, чаролије љубави, боје магије, магистра графике Александре Даде Томић. Мала уметничка дела сачињена су од вуне традиционалном техником пустовања, што ни искусно око посматрача не би лако уочило. Од три до десет дана је потребно да предмет добије финални облик, измами вам осмех и врати у детињство, време чуда. Управо су стваралачка енергија и радозналост нагнале Даду да се упусти у креативну пустоловину израде фигурица.
Како си дошла на идеју да правиш играчке од вуне? Играчке су саме нашле пут. До пре годину дана нисам знала шта је пустовање вуне. Игром случаја сам видела лопте од пустоване вуне и одушевила се. Оставиле су врло јак утисак на мене. Будући да сам радознала и волим да користим различите материјале, морала сам да испробам и пустовање. У почетку, док сам истраживала технику, правила сам различите ствари: брошеве, подметаче, играчке, понека торба и ешарпа. Мислим да је све кренуло са Пинк Пантером. То ми је била прва наручена играчка и још је требало урадити по узору на већ постојећи лик. Тада су људи видели могућности пустовања, моје могућности и све је кренуло неким својим током.
Можеш ли приближити процес израде читаоцима? Поступак је следећи: пронађем што више фотографија модела који ћу радити из што више углова, поза... Потом радим скице у величини у којој ће бити играчка. Вуна која је ваздушаста се боцка специјалним иглама које имају зарезе. На тај начин она их повезује у једном и другом правцу правећи компактну масу. Тако се гради форма а касније, када се дође до жељене величине и облика, улази се у детаље. Ако играчка захтева конструкцију од жице, прво њу направим а онда је облазем вуном и започињем филцање. Некада се посебно прави глава, тело, ноге... па се после спаја у целину. У неким случајевима детаље као што су уши или лист цвета, радим поступком влажног пустовања. На тај начин ћу урадити и одору за Baby Yodu. Поступак се знатно разликује. Користи се топла вода и сапун, а вуна се „рола“ да би се уфилцала. Углавном, током израде играчке, која треба да настане по већ постојећем лику, јако много времена проведем у гледању и проучавању фотографија.
Како користиш време током пандемије? Прво, не гледам ТВ :-). Трудим се да што више радим, правим неке оквирне планове, скупљам идеје и позитивност да измамим још пуно осмеха!
Да ли си сама савладала вештину пустовања вуне? Сама сам учила. Гледала сам видео записе на интернету, проучавала фотографије, тражила информације по сајтовима. Доста ми је помогло моје образовање и то што сам током студија као графичар научила да се сналазим, користим разне материјале и поступке. Притом, мој ментор, Јаков Ђуричић, ме је подржавао у мом раду и томе што сам користила више медија у реализацији. Колико времена је потребно за једну играчку, односно предмет? Све зависи од тога да ли је лик постојећи или је то нека животињица коју сам ја креирала. Исто тако, битно је и колико детаља има. Рецимо да ми треба од 3 до 10 дана. Има и оних баш захтевних, као што је Baby Yoda. Већ дуго га радим и још га нисам завршила. Он је за сада најзахтевнији лик који стварам.
Често користиш природне материјале и твоја уметност је већ неко време инспирисана природом. ДА, све се некако повезало. Играчке су већином од природних материјала. Трудим се да што мање користим вештачке материјале, лепак, пластику... Некада не могу да избегнем, али то су мање интервенције. Моји цртежи и радови се такође базирају на теми природног, природе и њеног доживљаја. Некада је то Гледичија, некада Мартин (смрдибуба - смрдљиви Мартин), а некада су материјали ти који повезују са природом (кудеља, дрво, каранфилић...). У сваком случају, постоји та снажна веза. Обично се од пустоване вуне праве стандардни предмети, а ти си отишла корак даље и ствараш мала уметничка дела. Хвала! Пробала сам и ја нешто стандардније, али ми онда наруче Sticha, Снупија, врапца...:-) Свиђа ми се да искорачим из тог стандарда, из оквира. Ипак Моја радозналост, креативност и године школовања и улагања у себе ме гурају даље.
Шта је био највећи изазов, и које су најчешће реакције људи? Искрено, свака играчка ми је изазов. Можда ми је до сада највећи изазов Baby Yodа. Прво сам се питала шта је испод његове одоре и како ћу му направити главу која је пуна детаља. Засијају им очи и појави се осмех :-). Скоро ми је једна жена написала да јој свака моја објава измами вееелики осмех. Најлепши део посла? Најлепши део је када зец, којег сам направила, постане посебан магични зец, када добијем прелепе фотографије мог рада, поклон вез са мојим логом, и када остварим лепу комуникацију и контакте са новим дивним људима!
