Инфо

10. децембар 2020.10. дец 2020.
Јовин “Рај за душу”
МНОШТВО БИЉНИХ ВРСТА НА ПЕРИФЕРИЈИ КОЦЕЉЕВЕ

Јовин “Рај за душу”

Данас пензионер, а некада запослен у електроструци, седамдесетогодишњи Јован Сенић купио је парцелу крајем осамдесетих година прошлог века по препоруци пријатеља. Данас је то прави мали рај и оаза за уживање
На периферији Коцељеве, на десној страни Тамнаве у насељу Подбаре, налази се Јовин “Рај за душу”. Пре више од три деценије откинуо је комад неба, пронашао парче земље и направио своју оазу мира.



Данас пензионер, а некада запослен у електроструци, седамдесетогодишњи Јован Сенић купио је парцелу крајем осамдесетих година прошлог века по препоруци пријатеља. У први мах био је у недоумици да ли да ствара свој рај на само километар од стана, али му се околина свидела већ на први поглед и донео је одлуку због које никада касније није зажалио. Саградио је викендицу и постепено оплемењивао простор у свом дворишту. Живео је дечачки сан и стварао своју башту.

овај заљубљеник у биљке никада није желео да му стручњаци хортикултуре уређују његову башту из снова


–Када сам пошао у средњу школу са 15 година у Шапцу је било једно двориште које је било идеално сређено и уређено и ја сам скоро сваки дан по пола сата стајао испред тог дворишта и маштао да и сам једног дана имам такво. Та идеја се у мени још тада родила и чим сам дошао до парцеле почео сам полако да је реализујем и остварујем. Касније сам почео да узимам на претплату лист “Моја лепа башта” и тамо сам много научио, посебно из савета стручњака. После толико година многим биљкама знам и латинске називе- прича Јован.

Тачан број биљака у башти на парцели од 42 ара не зна али се, каже, креће између 500 и 600 врста. Половина дворишта је у равном делу и препуна је цвећа, украсног шибља и дрвећа. У другом делу дворишта је, уз украсно шибље, посађено воће. У Јовиној башти има око 50 садница различитих врста воћа. У њој рађају и рибизле, аронија, гоџи...За све оно што је урадио било је потребно време, стрпљење, много рада и учења о биљкама.



– Било је у понуди актрактивне саднице индијског јоргована и ја сам то једва дочекао да узмем. Међутим, наше поднебље је такво да има мало јачих мразева и сваке године надземни део биљке се осуши, али сам имао среће што у пролеће избије поново. Ипак, било ми је криво јер нисам успевао да је одгајим онако како је то представљено у каталогу. Онда сам одлучио да направим дрвену заштиту, ставио на дно фолију и шодер и од тада су кренуле да расту. Има сада два метра- са поносом прича Јова.

Уређена дворишта данас су један од статусних симбола власника раскошних кућа. Они који имају новац ангажовањем стручњака и одласком у расаднике посао заврше за два дана. Међутим, овај заљубљеник у биљке никада није желео да му стручњаци хортикултуре уређују његову башту из снова. То је чинио сам, искључиво по својој жељи и укусу. Зато му је веома драго када са прозора своје викендице погледа околину. Тада му је пуно срце јер тачно зна сваку биљку и место где се налази. Ужива у сваком моменту проведеном у својој оази мира.

–Ја се овим интензивно бавим 20 година и то радим спонтано. Пола садница сам добио од других људи на поклон. Пола сам расадио сам. Чак сам албицију из семена произвео. Ништа се овде није радило на брзину. Ја сам уживао у свему што се радило. Постао је то мој начин живота и само томе сам посвећен. Сада сам пензионер а некада сам био приватник и радио у електроструци. Радило се од ујутру до увече. И зарадило се, али сам негде 2000-е, са 50 година живота, мислио да је то довољно и препустио сам млађима да раде а ја сам се посветио овоме и нисам погрешио. Јер човек ако у старости не јури паре, тек онда може да живи онако како жели. Битно је много волети оно што радиш а ја ово волим. Увукао сам и супругу у све. На почетку није била заинтересована али сада ми помаже много- истиче Јован.
Причајући о предностима близине викендице додаје да је донео исправну одлуку када је решио да је прави баш на данашњем месту, на само километар од места становања. До ње долази пешке, бициклом, аутом. За само неколико минута је у природи. Шума и река, зеленило.

–Сада имамо градску воду, уличну расвету, струју, канализацију а ових дана и асфалт. Сада је то улица која личи на оне у центру Коцељеве где живим, а опет сам довољно изолован овде од те свакодневне вреве. Као да сам отишао негде на планину- напомиње овај пензионер.

Посла у башти има сваки дан, али када се континуирано ради довољно је да јој се посвети сат-два како би све било уредно и одржавано. Преко зиме посао у башти бива на кратко прекинут. Ипак, не у потпуности јер свакодневно долази и чисти снег са биљака и стаза. Половином фебруара почињу интензивни баштенски радови, прво орезивање воћа и лозе, потом ружа, жбунова... Пола сата ради а сат после тога посматра резултате рада и ужива. Једино му тешко пада кошење траве.



–Тешко ми пада кошење јер улазим у године. Четири хиљаде и двеста квадрата треба косити 14 пута у просеку годишње. За сад све издржавам добро. Докле ће трајати, видећемо. Ваљда ће и млађи наставити. Понекад знам да се нашалим и кажем да кад одем са овог света деца ће ме се сигурно увек сетити кад буду косили- шаљиво говори власник једне од најлепших башта у Коцељеви.

У њој се одмара. То је, истиче, његов рај за душу. На овом месту све је по његовој мери. За њега је задовољство када све у животу, па и башту, уреди по сопственој жељи и укусу, онако како он то хоће, види и доживљава.
Весна Бошковић

Најновији број

14. октобар 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa