Одговор Милени Богавац, смењеној директорки Шабачког позоришта
Нелегална директорка у сумњивим работама
Нема у разлозима за разрешење драматуршкиње из Београда никаквих “ставова нити идеја”. Као нелегална директорка трошила је нелегално новац грађана Шапца и због тога је смењена на Скупштини града.
Госпођица Милена Богавац, драматуршкиња из Београда, смењена је са чела Шабачког позоришта због једног “простог” разлога: госпођица Богавац не испуњава законски услов да буде директорка ове установе. Није га испуњавала ни када је у јулу 2018. постављена за в. д. директорку, није га испуњавала ни 2019. када ју је скупштинска већина Небојше Зеленовића изабрала по назови конкурсу, а не испуњава га ни данас. Да би обавља функција директора Шабачког позоришта (па и било установе културе) било јој је, по Закону, потребно пет година радног искуства у култури, а када се запослила у Шапцу госпођица Богавац имала је у радној књижици уписаних свега шест месеци. Чак и данас је више од две године далеко од за њу тог тако “малог” и тако “безначајног” услова.
Зна врло добро Милена Богавац ко је, на Скупштини такође разрешеном Управном одбору Шабачког позоришта, а разрешеном јер му је још пре шест месеци истекао мандат, рекао да “зажмури” и не отвара њену радну књизицу, која је као (захтевани) доказ морала бити предата уз конкурску документацију, и ко је обмануо скупштинску већину да се изјасни мимо Закона. Наравно, бивши градоначелник Небојша Зеленовић, исти онај који ју је за руку довео и наметнуо шабачким глумцима за директора, и исти онај који је сада тера да измишља квазиразлоге потпуно законите смене (“Смењена сам због својих ставова и идеја, а не резултата”, Миња Богавац, прилог на Н1).
Каже недвосмислено Закон о култури, важећи, који је Зеленовић безочно суспендовао за свог вакта да ће оснивач установе разрешити директора пре истека мандата ако обавља дужност супротно одредбама закона, а госпођица Богавац је од тренутка када је прекорачила праг Шабачког позоришта била у сукобу са Законом. И шта ту није јасно, и какве везе с тим имају ставови и идеје?
Али друго нешто, чини ми се, “жуља” госпођицу Богавац, због чега по налогу свога ментора Зеленовића, покушава баци грађанима Србије “прашину у очи”, а нову шабачку власт оптужи да је недемократска и ко зна још каква. А то друго су итекако битни разлози због којих је требало да буде и јесте смењена, и због којих би могла да буде и кривично процесуирана.
За две године свог нелегалног мандата довела је госпођица Богавац позориште у Шапцу на сам руб пропасти. Завапила је ових дана да се позоришне представе у граду у којем су организовале још пре 180 године више неће моћи да буду игратне, јер је сценска техника потпуно руинирана и није прошла атест надлежне комисије. Чак до те мере руинирана да прети да угрози животе и глумаца и гледалаца! Да отклони тај проблем Богавац је затражила од града између 2,5 и 12 милиона динара!? Али, пропала је и водоводна мрежа, излива се канализација, ван употребе су глумачки стан и собе за смештај гостујућих уметника, реконструција је неопходна глумачкој гардероби, а на списку су и кречење и замена столарије… Бар још три милиона динара, цирка. И на све то још долази и оних 70 милиона динара које Шабачко позориште редовно добија из градског буђета.
Па на што се онда потрошило оних седам одсто за културу, највише у Србији, како се пред јавношћу много пута клео Небојша Зеленовић, питао би неупућени грађанин његову штићеницу Богавац? Зар нисте могли да са толико пара поправите “скаламерије” и “продувате” тоалете да се посетиоци не стискају или хватају за нос у паузама, нажалост, ретких и мало посећених премијера?
Било је, итекако, пара у Шабачком позоришту, али за екестерне хонораре и друге, готово невероватне трошкове, а то је такође проблем који би госпођица Богавац да гурне под тепих. Од 13 милиона динара, колико оквирно добија годишње од града за програмске активности, Шабачко позориште трошило је седам милиона на такозвани “Пролећни фестивал”. Овогодишењи је нешто био крњав, и одржан је у октобру(!?), али се зато у 2019. захватало и шаком и капом.
Чак пет агенција, наравно са све провизијама, ангажовала је нелегална директорка Милена Богавац за обезбеђивање стручног жирија (330.000 динара), новинарског жирија (289.300 днара), модераторке округло стола (165.000 днара), извршне продукције (259.600 динара), архивирања видео материјала (92.400 динара). Једино је са селектором, својим претпретходником Зораном Карајићем, имала директан уговор на 120.000 динара и плаћене све путне трошкове током обављања селекције. На све то дођу и бар два милиона динара које је установа добијала из градског буџета за трошкове такозваног домаћинства и угоститељске услуге!
Треба ли рећи, гле чуда, да су паре у медијском жирију добили Теофил Панчић (“Време”) и Александра Ћук (“Данас”), а да је као параван послужила новинарка дописништва РТС-а у Шапцу.
Имаће госпођица Богавац вероватно проблем да надлежнима објасни оно што оснивачу није: зашто је и како ове године без јавне набавке ангажовала приватну фирму из Зрењанина за послове обезбеђења зграде позоришта, а који никада раније нису били потребни. Месечни рачуни од 260.000 до 300.000 динара у окотобру и новембру смањени су на око 170.000 динара, али ће из касе установе непланирано отићи скоро три милиона динара!
Можда би Богавац могла да објасни и зашто Демократској странци није наплатила издавање велике сале позоришта за седницу Главног одбора, која је одржана у Шапцу усред пандемије вируса корона и са готово никаквим мерама зашите, па су Шапчани касније падали пред вратима Ковид амбуланте, а ментор Зеленовић глумио главног српског инфектолога. То да је рачун ДС-а блокиран знала је и раније, па тешко може бити оправдање да ће фактура, ако је и издата бити плаћена. А тешко је и поверовати да ће наћи неког другог да преуземе и плати тај дуг.
И нема ту прича ни о “ставовима” нити о “идејама”. То је новац грађана Шапца који је Милена Богавац као нелегална директорка нелегално трошила, и због чега је разрешена.
Госпођица Милена Богавац, драматуршкиња из Београда, смењена је са чела Шабачког позоришта због једног “простог” разлога: госпођица Богавац не испуњава законски услов да буде директорка ове установе. Није га испуњавала ни када је у јулу 2018. постављена за в. д. директорку, није га испуњавала ни 2019. када ју је скупштинска већина Небојше Зеленовића изабрала по назови конкурсу, а не испуњава га ни данас. Да би обавља функција директора Шабачког позоришта (па и било установе културе) било јој је, по Закону, потребно пет година радног искуства у култури, а када се запослила у Шапцу госпођица Богавац имала је у радној књижици уписаних свега шест месеци. Чак и данас је више од две године далеко од за њу тог тако “малог” и тако “безначајног” услова.
Зна врло добро Милена Богавац ко је, на Скупштини такође разрешеном Управном одбору Шабачког позоришта, а разрешеном јер му је још пре шест месеци истекао мандат, рекао да “зажмури” и не отвара њену радну књизицу, која је као (захтевани) доказ морала бити предата уз конкурску документацију, и ко је обмануо скупштинску већину да се изјасни мимо Закона. Наравно, бивши градоначелник Небојша Зеленовић, исти онај који ју је за руку довео и наметнуо шабачким глумцима за директора, и исти онај који је сада тера да измишља квазиразлоге потпуно законите смене (“Смењена сам због својих ставова и идеја, а не резултата”, Миња Богавац, прилог на Н1).
Каже недвосмислено Закон о култури, важећи, који је Зеленовић безочно суспендовао за свог вакта да ће оснивач установе разрешити директора пре истека мандата ако обавља дужност супротно одредбама закона, а госпођица Богавац је од тренутка када је прекорачила праг Шабачког позоришта била у сукобу са Законом. И шта ту није јасно, и какве везе с тим имају ставови и идеје?
Али друго нешто, чини ми се, “жуља” госпођицу Богавац, због чега по налогу свога ментора Зеленовића, покушава баци грађанима Србије “прашину у очи”, а нову шабачку власт оптужи да је недемократска и ко зна још каква. А то друго су итекако битни разлози због којих је требало да буде и јесте смењена, и због којих би могла да буде и кривично процесуирана.
За две године свог нелегалног мандата довела је госпођица Богавац позориште у Шапцу на сам руб пропасти. Завапила је ових дана да се позоришне представе у граду у којем су организовале још пре 180 године више неће моћи да буду игратне, јер је сценска техника потпуно руинирана и није прошла атест надлежне комисије. Чак до те мере руинирана да прети да угрози животе и глумаца и гледалаца! Да отклони тај проблем Богавац је затражила од града између 2,5 и 12 милиона динара!? Али, пропала је и водоводна мрежа, излива се канализација, ван употребе су глумачки стан и собе за смештај гостујућих уметника, реконструција је неопходна глумачкој гардероби, а на списку су и кречење и замена столарије… Бар још три милиона динара, цирка. И на све то још долази и оних 70 милиона динара које Шабачко позориште редовно добија из градског буђета.
Па на што се онда потрошило оних седам одсто за културу, највише у Србији, како се пред јавношћу много пута клео Небојша Зеленовић, питао би неупућени грађанин његову штићеницу Богавац? Зар нисте могли да са толико пара поправите “скаламерије” и “продувате” тоалете да се посетиоци не стискају или хватају за нос у паузама, нажалост, ретких и мало посећених премијера?
Било је, итекако, пара у Шабачком позоришту, али за екестерне хонораре и друге, готово невероватне трошкове, а то је такође проблем који би госпођица Богавац да гурне под тепих. Од 13 милиона динара, колико оквирно добија годишње од града за програмске активности, Шабачко позориште трошило је седам милиона на такозвани “Пролећни фестивал”. Овогодишењи је нешто био крњав, и одржан је у октобру(!?), али се зато у 2019. захватало и шаком и капом.
Чак пет агенција, наравно са све провизијама, ангажовала је нелегална директорка Милена Богавац за обезбеђивање стручног жирија (330.000 динара), новинарског жирија (289.300 днара), модераторке округло стола (165.000 днара), извршне продукције (259.600 динара), архивирања видео материјала (92.400 динара). Једино је са селектором, својим претпретходником Зораном Карајићем, имала директан уговор на 120.000 динара и плаћене све путне трошкове током обављања селекције. На све то дођу и бар два милиона динара које је установа добијала из градског буџета за трошкове такозваног домаћинства и угоститељске услуге!
Треба ли рећи, гле чуда, да су паре у медијском жирију добили Теофил Панчић (“Време”) и Александра Ћук (“Данас”), а да је као параван послужила новинарка дописништва РТС-а у Шапцу.
Имаће госпођица Богавац вероватно проблем да надлежнима објасни оно што оснивачу није: зашто је и како ове године без јавне набавке ангажовала приватну фирму из Зрењанина за послове обезбеђења зграде позоришта, а који никада раније нису били потребни. Месечни рачуни од 260.000 до 300.000 динара у окотобру и новембру смањени су на око 170.000 динара, али ће из касе установе непланирано отићи скоро три милиона динара!
Можда би Богавац могла да објасни и зашто Демократској странци није наплатила издавање велике сале позоришта за седницу Главног одбора, која је одржана у Шапцу усред пандемије вируса корона и са готово никаквим мерама зашите, па су Шапчани касније падали пред вратима Ковид амбуланте, а ментор Зеленовић глумио главног српског инфектолога. То да је рачун ДС-а блокиран знала је и раније, па тешко може бити оправдање да ће фактура, ако је и издата бити плаћена. А тешко је и поверовати да ће наћи неког другог да преуземе и плати тај дуг.
И нема ту прича ни о “ставовима” нити о “идејама”. То је новац грађана Шапца који је Милена Богавац као нелегална директорка нелегално трошила, и због чега је разрешена.
Мирољуб Мијушковић, члан Градског већа за културу и информисање
Најновији број
18. април 2024.
