Несвакидашњи украси дворишта

Оно што једно двориште у улици Вука Караџића у Коцељеви разликује од других јесу украсне коке. Њих 40-ак различитих врста међу којима по броју доминира јапанска свилена кока.

Када заврши радне обавезе у пошти, тридесетпетогодишњи Иван Поповић део свог слободног времена посвети свакодневно узгоју патуљасте живине. Многима је овај хоби необичан. На почетку било је међу комшијама и оних који су негодовали због “јутарње песме”. Некима се чинило да она траје по читав дан. Ипак, временом су се навикли и помирили са чињеницом да су добили “нове суседе”.

–Држим патуљасту украсну живину. Основно ми је јапанска свилена кока и у више боја је имам. Разликује се од других врста зато што је пуфнаста, нема перје попут остале живине, већ паперје. Деца их обожавају. Поред ње имам холандску белоћубасту, федерфисте и селбрихте. Холандска белоћубаста је карактеристична по белој ћуби и њих има у разним бојама, али ћуба им је у свим комбинацијама увек беле боје. Федерфист је пореклом из Немачке и њена карактеристика је велико перје по ногама. Мале су растом и оне су најприближније ћиркама. Такође, има их у разним бојама и што је шаренија то је више на цени, све је лепша. И селбрихта има у сребрној и златној боји. Ја имам сребрне и они су баш патуљасти. Воде порекло из Енглеске, а карактеристичне су по томе што им је свака перушка оивичена црном бојом и по томе се распознају- прича Иван, представљајући са поносом своју “колекцију” патуљастих украсних кока.

Одувек је волео све животиње а још као детету била му је занимљива домаћа кокошка. Свему је, по његовим речима, претходио догађај из периода детињства када је једној спасао живот а онда ју је од власника добио на поклон. Узгојем и држањем украсне патуљасте живине почиње да се бави пре шест година.

–Тада сам почео са братом да узгајам украсне коке. Видели смо слике на фејсбуку и допало нам се. Најближе место где их је било био нам је Шабац и успоставили смо контакт са власником који нам је сада и пријатељ. Почиње се тако што се обично купе јаја и онда се она излегу како би добио младе или се купи неки пар након чега почнеш да производиш. Ове коке су веома лепе, занимљиве за двориште. Кроз овај хоби упознао сам много људи. Посећујемо берзе по Србији на којима се међусобно дружимо, размењујемо искуства и савете, једни другима продајемо па и поклонимо неки примерак- каже овај пасионирани узгајивач патуљастих кока и додаје да је на почетку, како то обично бива, ову живину имао у само једној боји, али је временом постао власник више врста у неколико боја.

–Мучи ме простор јер га немам довољно за оно што бих желео да имам. Зато се дешавало да неку врсту продам да бих набавио другу. И онда све тако кружим. Неко би рекао да сам узгајивач-колекционар. Базирам се ипак на тој јапанској свиленој коки коју имам у шест боја. Она је од почетка ту. Иако су све лепе на свој начин, она ми је некако најзанимљивија. Сада имам одраслих кока око 40. Није то неки велики број због недовољног простора али је разноврсно. Не идем на квантитет већ на квалитет. Сваке године произведем око сто јаја од којих себи оставим десетак. Опет неку старију коку или јединку продам а убацим нешто ново и тако то иде да бих освежио крв што је важно чинити- истиче Иван.

Украсне патуљасте коке нису превише захтевне за узгој и држање. За све дневне обавезе потребно је издвојити од 30-45 минута. Супруга Биљана није превише заинтересована за узгој ових кока а и довољно је заузета кућним обавезама и улогом мајке. Са друге стране, старији син Михајло веома воли ову живину. Има и омиљеног Кокана који обожава да се мази а сигуран је да ће се оне допасти и његовом млађем брату Луки.

Највећа подршка Ивану док је на послу је отац који је на себе преузео све обавезе око узгоја украсних кока.

–Мој отац је у пензији и има више времена, а и добро му дође да има неких обавеза. И њему је то постао сада хоби и разонода. Када завршим посао ја преузимам на себе све што је потребно одрадити. Оне нису превише захтевне. Лично бих могао провести и пола дана поред њих. Многи не могу да разумеју да је мени време проведено уз њих, у посматрању, прави одмор. Опушта ме и веома сам посвећен овом хобију- каже Иван.

Цене ових кока су различите, у зависности од врсте и боје. Осим тога, скупљи су примерци код оних узгајивача који посећују изложбе.

–На првом месту је љубав према овој врсти живине али поред тога може и да се заради. Цена јапанске свилене коке у белој боји, која је најзаступљенија, је од 10-20 евра по комаду. Цене су различите за друге боје. Жуте су наскупље јер су најређе и њихова цена је од 30-40 евра. Ипак, дешава се да је цена и неколико пута већа код оних који иду по изложбама. Као и други узгајивачи имам за сваку коку обележавајући прстен али не идем по изложбама да бих постао на тај начин реномирани произвођач. Додуше, никада нисам стављао на папир да бих прецизно знао да ли сам на нули или у плусу кад је реч о новцу и заради јер ми то није приоритет. Базиран сам на уживање, на лично задовољство али то не значи да једног дана неће прерасти у посао. За сада мени је ово хоби, одмарање. Чим дођем кући са посла ја одем до њих и “опустим мозак”- открива Иван.

Додаје да су јаја украсних кокица мања од оних која се добијају од домаћих а да је, са друге стране, њихова цена далеко већа. Стога нису превише тражена у време Ускрса. Ипак, има и оних који желе да у корпи, међу шареним јајима, буду и ова од украсних патуљастих кока, па их за заинтересоване у породици Поповић и припреме.