ДР СЛОБОДАН ПОПОВИЋ, ДИРЕКТОР ОПШТЕ БОЛНИЦЕ „ДР ЛАЗА К. ЛАЗАРЕВИЋ“ ШАБАЦ
Година која је показала праве хероје
Ковид је ове године диктирао темпо рада и са свим осталим пацијентима. Све службе у Болници и даље се прилагођавају броју ковид позитивних пацијената. Тренуци предаха, односно затишја између таласа коришћени су да се пажња посвети хроничним болесницима и онима који су већ били на листама за одређене процедуре, као и да се што боље опреми “црвена зона” за нови удар заразе
Од почетка епидемије Општа болница “Др Лаза К. Лазаревић” збринула је више од 1.500 ковид позитивних пацијената. За Ковид болницу проглашена је 9. јула.
Готово 10 месеци запослени у овој установи се боре са непријатељем који је у почетку био потпуно непознат. За то време о вирусу су научили много, стекли искуство и сада лече и најтеже ковид пацијенте.
Лекари и сестре улажу надљудске напоре борећи се за сваки живот. Скафандери су заменили мантиле, а медицински кисеоник је постао најкоришћенија потрепштина.
Истовремено, шабачка Болница има и “зелени део” за нековид пацијентe, којима је такође потребно лечење у ово корона доба. Све ово је захтевало потпуну реорганизацију и прилагођавање.
Покварени планови
Нажалост, епидемија је потпуно пореметила планове менаџмента ове установе. Прекинут је један добар пут који је трасиран претходних година, а који је подразумевао едукацију лекара и прилагођавање шабачке Болнице најсавременијим медицинским процедурама.
-Имали смо план да у 2020. години наставимо са започетим едукацијама за ангио салу и пејсмекер, за минимално инвазивне хируршке процедуре, едукације из ортопедије, лапароскопске операције слепог црева и свих врста кила предњег трбушног зида. Планирали смо да млади доктори добију нове специјализације. Да није било ковида у Општој болници Шабац би био уграђен први пејсмекер, наводи директор ОБ др Слободан Поповић.
Када су шабачки лекари отишли у Београд на обуку Шабац је виђен као пејсмекер центар за овај део Србије. За сада је отворена регионална амбуланта за контролу пејсмејкера који су имплантирани у Клиничком центру Србије, а у којој ради лекар са сертификатом из ове области.
-Визија нам је да се ослонимо на млађе лекаре. Током претходне две и по године 15-ак лекара је добило специјализације и то из области интерне медицине, ОРЛ, офталмологије, опште хирургије. Сада су нам приоритет две специјализације из анестезије, због старосне структуре у тој служби, наводи директор шабачке установе.
Корона диктира све
Ковид је, међутим, ове године диктирао темпо рада и са свим осталим пацијентима. Све службе у Болници и даље се прилагођавају броју ковид позитивних пацијената. Тренуци предаха, односно затишја између таласа коришћени су да се пажња посвети хроничним болесницима и онима који су већ били на листама за одређене процедуре, као и да се што боље опреми “црвена зона” за нови удар заразе.
-Почели смо на време да размишљамо како да реорганизујемо Болницу и спремимо се за борбу против тада потпуно непознатог противника. До марта је само инфективно одељење било “црвена”, односно заразна зона. Тада смо морали да прилагодимо конфигурацију и да она постане “еластична”.
Интернистички блок, зграда грудног и пнеумофтизиологије су припремљене тако да могу да одговоре тренутку када се повећа број ковид пацијената. Направили смо санитарне пропусте и путеве, како би потпуно раздвојили заразне и незаразне делове, наводи др Поповић.
Током другог таласа епидемије у ОБ је било збринуто око 850 пацијената, а током овог трећег, који још траје, до сада око 650. Време између првог и другог таласа искоришћено је да се реновира зграда Интерног, први пут од изградње. Такође, кисеоник је разведен на стотинак додатних места и набављена је опрема неопходна за кисеоничку терапију.
Између другог и трећег таласа капацитети Болнице подигнути су на још виши ниво, иако се нико није надао да ће нови удар короне бити још јачи. Иако је на болничком лечењу мање пацијената него летос, троши се много више кисеоника. Разлог томе је што су пацијенти много тежег стања.
-Добили смо доста медицинске опреме: респиратора, пацијент монитора, апарата за торокалну дренажу, ЕКГ апарата, мобилне рендген апарате, личну заштитну опрему... Последње у низу је савремено санитетско возило са свом опремом за реанимацију. Све то је до нас дошло захваљујући Министарству здравља, Влади Републике Србије, РФЗО и привредницима града Шапца, наводи др Поповић.
Људи као најважнији ресурс
Наравно, сво инфраструктурно и техничко опремање не би имало смисла без људског фактора, који је пресудан. Сви запослени у болници, како медицинско, тако и немедицинско особље, на истом су задатку – победити невидљивог непријатеља и борити се за сваки живот.
-Сатисфакција за жртву коју дајемо сваког дана, 24 часа су тренуци када некоме помогнемо или спасимо нечији живот. Радимо за грађане, да сачувамо њихово здравље и животе. Сви, од лекара, сестара, спремачица, сервирки, возача, до људи из техничке службе, дају свој допринос резултатима рада, за које сматрам да су веома коректни. Задовољан сам како све функционише. Борба траје 24 сата, каже директор Болнице.
Добра сарадња са другим установама
Све здравствене установе у граду имају добру сарадњу, као и сарадњу са ветеринарским специјалистичким институтом. Болница је Дому здравља дала свој мобилни рендген апарат, како би пацијенти у ковид амбуланти могли лакше да сниме плућа. Поред апарата, послали су им и своје техничаре који раде снимање и радиологе који читају те снимке, а некада их буде и 200 дневно. Дом здравља је узвратио уступивши Болници шест својих лекара и 12 сестара у испомоћ.
Добра сарадња је и са здравственим установама у Београду, што је тренутно од великог значаја за нековид пацијенте.
-Имамо одличну сарадњу са институтом за онкологију и радиологију Србије. Такође и са Тиршовом и Институтом за мајку и дете. Кардиолошке пацијенте којима је потребна уградња стента шаљемо у Београд, као и пацијенте који имају неуротрауме, односно повреде главе које не можемо да збринемо, наводи др Поповић.
Живот тече и ван „црвене зоне“
Када су у питању нековид пацијенти, све службе у Општој болници раде, али у смањеном обиму. Ковид пацијенти „диктирају“ капацитете.
-Ради педијатрија, гинекологија, породилиште. Бебе се рађају. Раде и онколошки диспанзер и стационар, дијализа, као и све остале службе и све оне имају и „црвену зону“Служба ургентног пријема, интернистичког и хирушког пријема збрињавају хитне случајеве, раде дијагностику и праве тријажу, наводи др Поповић.
Када се повећа број ковид пацијената раде се само хитне операције, док је између таласа епидемије фокус био на нековид пацијентима.
Извесно је да је на прагу израда пројекта за реконструкцију Опште болнице, који је у претходном периоду изазивао бројне скупштинеске полемике.
-За пројекат санације и реконструкције Опште болнице издвојен је новац у буџету Града. Потребно је да се распише тендер за избор главног пројектанта и то очекујемо током 2021. Године. Вероватно ће током предстојеће године бити и готов пројекат и предат Канцеларији за јавна улагања, која треба да одобри средства и након тога могу да почну грађевински радови. Добићемо нове просторне капацитете, а постојеће ћемо адаптирати и реновирати. Друга фаза пројекта је набавка медицинске опреме, а све то ће пратити и едукација кадрова, кеже др Поповић и истиче да је ово пројекат важан за све грађане овог Округа и за наредних 50 година.
Готово 10 месеци запослени у овој установи се боре са непријатељем који је у почетку био потпуно непознат. За то време о вирусу су научили много, стекли искуство и сада лече и најтеже ковид пацијенте.
Лекари и сестре улажу надљудске напоре борећи се за сваки живот. Скафандери су заменили мантиле, а медицински кисеоник је постао најкоришћенија потрепштина.
Истовремено, шабачка Болница има и “зелени део” за нековид пацијентe, којима је такође потребно лечење у ово корона доба. Све ово је захтевало потпуну реорганизацију и прилагођавање.
Покварени планови
Нажалост, епидемија је потпуно пореметила планове менаџмента ове установе. Прекинут је један добар пут који је трасиран претходних година, а који је подразумевао едукацију лекара и прилагођавање шабачке Болнице најсавременијим медицинским процедурама.
-Имали смо план да у 2020. години наставимо са започетим едукацијама за ангио салу и пејсмекер, за минимално инвазивне хируршке процедуре, едукације из ортопедије, лапароскопске операције слепог црева и свих врста кила предњег трбушног зида. Планирали смо да млади доктори добију нове специјализације. Да није било ковида у Општој болници Шабац би био уграђен први пејсмекер, наводи директор ОБ др Слободан Поповић.
Када су шабачки лекари отишли у Београд на обуку Шабац је виђен као пејсмекер центар за овај део Србије. За сада је отворена регионална амбуланта за контролу пејсмејкера који су имплантирани у Клиничком центру Србије, а у којој ради лекар са сертификатом из ове области.
-Визија нам је да се ослонимо на млађе лекаре. Током претходне две и по године 15-ак лекара је добило специјализације и то из области интерне медицине, ОРЛ, офталмологије, опште хирургије. Сада су нам приоритет две специјализације из анестезије, због старосне структуре у тој служби, наводи директор шабачке установе.
Корона диктира све
Ковид је, међутим, ове године диктирао темпо рада и са свим осталим пацијентима. Све службе у Болници и даље се прилагођавају броју ковид позитивних пацијената. Тренуци предаха, односно затишја између таласа коришћени су да се пажња посвети хроничним болесницима и онима који су већ били на листама за одређене процедуре, као и да се што боље опреми “црвена зона” за нови удар заразе.
-Почели смо на време да размишљамо како да реорганизујемо Болницу и спремимо се за борбу против тада потпуно непознатог противника. До марта је само инфективно одељење било “црвена”, односно заразна зона. Тада смо морали да прилагодимо конфигурацију и да она постане “еластична”.
Интернистички блок, зграда грудног и пнеумофтизиологије су припремљене тако да могу да одговоре тренутку када се повећа број ковид пацијената. Направили смо санитарне пропусте и путеве, како би потпуно раздвојили заразне и незаразне делове, наводи др Поповић.
Непредвидиви изазови
Најтежа битка је у респираторној јединици где су најтеже оболели пацијенти. Са њима раде анестезилози и сестре које су обучене за рад на респираторима. Респираторна јединица има своје капацитете, а ситуација је непредвидива. Једне ноћи дошло је до наглог погоршања стања више пацијената. Одмах смо се обратили Београду и у року од два сата добили смо три респиратора и могли мирно да сачекамо јутро. Тренутно имамо 23 респиратора, али неки од њих су потребни и за „зелену зону“, јер и тамо могу да затребају пацијентима, прича др Поповић.
Током другог таласа епидемије у ОБ је било збринуто око 850 пацијената, а током овог трећег, који још траје, до сада око 650. Време између првог и другог таласа искоришћено је да се реновира зграда Интерног, први пут од изградње. Такође, кисеоник је разведен на стотинак додатних места и набављена је опрема неопходна за кисеоничку терапију.
Између другог и трећег таласа капацитети Болнице подигнути су на још виши ниво, иако се нико није надао да ће нови удар короне бити још јачи. Иако је на болничком лечењу мање пацијената него летос, троши се много више кисеоника. Разлог томе је што су пацијенти много тежег стања.
-Добили смо доста медицинске опреме: респиратора, пацијент монитора, апарата за торокалну дренажу, ЕКГ апарата, мобилне рендген апарате, личну заштитну опрему... Последње у низу је савремено санитетско возило са свом опремом за реанимацију. Све то је до нас дошло захваљујући Министарству здравља, Влади Републике Србије, РФЗО и привредницима града Шапца, наводи др Поповић.
Људи као најважнији ресурс
Наравно, сво инфраструктурно и техничко опремање не би имало смисла без људског фактора, који је пресудан. Сви запослени у болници, како медицинско, тако и немедицинско особље, на истом су задатку – победити невидљивог непријатеља и борити се за сваки живот.
-Сатисфакција за жртву коју дајемо сваког дана, 24 часа су тренуци када некоме помогнемо или спасимо нечији живот. Радимо за грађане, да сачувамо њихово здравље и животе. Сви, од лекара, сестара, спремачица, сервирки, возача, до људи из техничке службе, дају свој допринос резултатима рада, за које сматрам да су веома коректни. Задовољан сам како све функционише. Борба траје 24 сата, каже директор Болнице.
Добра сарадња са другим установама
Све здравствене установе у граду имају добру сарадњу, као и сарадњу са ветеринарским специјалистичким институтом. Болница је Дому здравља дала свој мобилни рендген апарат, како би пацијенти у ковид амбуланти могли лакше да сниме плућа. Поред апарата, послали су им и своје техничаре који раде снимање и радиологе који читају те снимке, а некада их буде и 200 дневно. Дом здравља је узвратио уступивши Болници шест својих лекара и 12 сестара у испомоћ.
Добра сарадња је и са здравственим установама у Београду, што је тренутно од великог значаја за нековид пацијенте.
Страх од празника
-Неизмерно сам захвалан сваком запосленом у Општој болници. Сви они су наши хероји. Овде се води највећа борба и ради највећи посао око збирњавања ковид пацијената. Већ десети месец како радимо даноноћно. Исцрпљени смо и на измаку снага. Уколико грађани не буду дисциплиновани за време празника имаћемо нови удар на здравствени систем, а Болница већ сада ради са 80 одсто капацитета, каже др Поповић.
-Имамо одличну сарадњу са институтом за онкологију и радиологију Србије. Такође и са Тиршовом и Институтом за мајку и дете. Кардиолошке пацијенте којима је потребна уградња стента шаљемо у Београд, као и пацијенте који имају неуротрауме, односно повреде главе које не можемо да збринемо, наводи др Поповић.
Живот тече и ван „црвене зоне“
Када су у питању нековид пацијенти, све службе у Општој болници раде, али у смањеном обиму. Ковид пацијенти „диктирају“ капацитете.
-Ради педијатрија, гинекологија, породилиште. Бебе се рађају. Раде и онколошки диспанзер и стационар, дијализа, као и све остале службе и све оне имају и „црвену зону“Служба ургентног пријема, интернистичког и хирушког пријема збрињавају хитне случајеве, раде дијагностику и праве тријажу, наводи др Поповић.
Када се повећа број ковид пацијената раде се само хитне операције, док је између таласа епидемије фокус био на нековид пацијентима.
Извесно је да је на прагу израда пројекта за реконструкцију Опште болнице, који је у претходном периоду изазивао бројне скупштинеске полемике.
-За пројекат санације и реконструкције Опште болнице издвојен је новац у буџету Града. Потребно је да се распише тендер за избор главног пројектанта и то очекујемо током 2021. Године. Вероватно ће током предстојеће године бити и готов пројекат и предат Канцеларији за јавна улагања, која треба да одобри средства и након тога могу да почну грађевински радови. Добићемо нове просторне капацитете, а постојеће ћемо адаптирати и реновирати. Друга фаза пројекта је набавка медицинске опреме, а све то ће пратити и едукација кадрова, кеже др Поповић и истиче да је ово пројекат важан за све грађане овог Округа и за наредних 50 година.
М.М.
Најновији број
18. април 2024.
