Реч жирија
Време је да оставимо иза себе не баш по добром упечатљиву 2020. Одлази, остаће у сећању, донела је неке проблеме са којима се још боримо, верујемо у 2021. којој претходна није поставила високе стандарде. Још једном, у спортском крају, као што су Подриње, Поцерина, Мачва, Посавотманава и година која влада још данас, донела је радости и успехе. Ако је вреди по нечему памтити на неком општем нивоу, онда је то спорт.
Ваш и наш лист 62 године у континуитету бира најбоље представнике спорта свог краја и по томе је најдуговечнији у Србији. Нисмо желели, упркос тешком времену да тај континуитет прекинемо, изневеримо ту традицију, те смо се одлучили да бирамо 63. пут. Свесни смо епидемиолошке ситуације и стога смо пролонгирали саму свечаност доделе за неки други период, али проглашење, као и увек стиже на крају године. Јединствена традиција већа је од појединаца и зато је обавеза да се она чува. Тешког задатка као и претходне године прихватио се четворочлани жири који су чинили: Иван Митровић, судија Основног суда у Шапцу, некада најбољи баскеташ бивше Југославије; Милош Митровић, некадашњи капитен Металолластике, данас тренер у клубу и рекордер по броју наступа у историји; Зоран Живковић, диркетор Гласа Подриња и Душан Благојевић, новинар и уредник спортске рубрике у листу.
Иако су многа првеснтва прекинута, иако су многи снови срушени услед епидемије, одлуком о обустави такмичења, тих неколико активних месеци, од којих тек три, или четири у потпуној активности, успео је шабачки и подрињски спорт да остави трага на нивоу државе, али и Европе и света.
Уколико се некоме чини да је жири ове године имао лакши посао у одлучивању него неких претходних децембара, у великој је заблуди. Због здравствене сигурности састанци четворочланог жирија обављани су онлајн, а већало се до последњег тренутка. Као и увек, уз задовољне, биће и незадовољних, свакако да неће бити имена која су заслужила ту да буду, но велика је истина да је тешко рангирати различите спортове, а потом наградити тако да се очува интегритет компетиције, суштине спорта, не претворити суштинско такмичење у приредбу где свако добије по неко признање чиме му истовремено одузме, бар у некој мери, значај.
Беше ово година где су махом индивидуални спортови проналазили начин да окончају сезоне, док су колективни прекидани без проглашења шампиона (рукомет, ватерполо, кошарка) или констатовањем постојећег пласмана средином марта. Ипак, наши репрезенти у колктивним играма успели су да се наметну понегде, док смо на индивидуалном нивоу били препознати у Србији, Европи и планети. То је и главни разлог због чега смо ове године предност дали индивидуалним спортовима, како ми, тако и наши читаоци гласањем у њиховом делу избора. Млади су доминирали, у свим категоријама младе наде су понеле признања осветљавајући блиставу будућност овог сегмента живота и у годинама које следе у Подрињу.
Тешко је испратити све спортксе успехе нашег краја, има их много и Богу хвала на томе, а замислите колико је тешко успоставити хијерархију међу њима. Трудили смо се да будемо што објективнији. Као и увек до сада, без обзира на признања, без обзира да ли појединца или клуба има на списку добитника или не, трудићемо се да у нашем листу и нашем порталу испратимо све успехе спорта, јер хтео то неко да призна или не, он има магију да донесе радост свима, краћу или дужу и зато је посебан и вечан.
Поносни смо на наше спортисте, на њихове резултате. Желимо им од срца да наставе тако и у наредним годинама, да кроз 365 дана будемо пред још тежим избором, јер ће то значити да има много великих достигнућа.
Честитамо свима и желимо вам срећне новогодишње и божићне празнике. Будите вредни, упорни, чувајте се, будите врхунске атлете и још бољи људи, на понос свих.
Живели!!!
Ваш и наш лист 62 године у континуитету бира најбоље представнике спорта свог краја и по томе је најдуговечнији у Србији. Нисмо желели, упркос тешком времену да тај континуитет прекинемо, изневеримо ту традицију, те смо се одлучили да бирамо 63. пут. Свесни смо епидемиолошке ситуације и стога смо пролонгирали саму свечаност доделе за неки други период, али проглашење, као и увек стиже на крају године. Јединствена традиција већа је од појединаца и зато је обавеза да се она чува. Тешког задатка као и претходне године прихватио се четворочлани жири који су чинили: Иван Митровић, судија Основног суда у Шапцу, некада најбољи баскеташ бивше Југославије; Милош Митровић, некадашњи капитен Металолластике, данас тренер у клубу и рекордер по броју наступа у историји; Зоран Живковић, диркетор Гласа Подриња и Душан Благојевић, новинар и уредник спортске рубрике у листу.
Иако су многа првеснтва прекинута, иако су многи снови срушени услед епидемије, одлуком о обустави такмичења, тих неколико активних месеци, од којих тек три, или четири у потпуној активности, успео је шабачки и подрињски спорт да остави трага на нивоу државе, али и Европе и света.
Уколико се некоме чини да је жири ове године имао лакши посао у одлучивању него неких претходних децембара, у великој је заблуди. Због здравствене сигурности састанци четворочланог жирија обављани су онлајн, а већало се до последњег тренутка. Као и увек, уз задовољне, биће и незадовољних, свакако да неће бити имена која су заслужила ту да буду, но велика је истина да је тешко рангирати различите спортове, а потом наградити тако да се очува интегритет компетиције, суштине спорта, не претворити суштинско такмичење у приредбу где свако добије по неко признање чиме му истовремено одузме, бар у некој мери, значај.
Беше ово година где су махом индивидуални спортови проналазили начин да окончају сезоне, док су колективни прекидани без проглашења шампиона (рукомет, ватерполо, кошарка) или констатовањем постојећег пласмана средином марта. Ипак, наши репрезенти у колктивним играма успели су да се наметну понегде, док смо на индивидуалном нивоу били препознати у Србији, Европи и планети. То је и главни разлог због чега смо ове године предност дали индивидуалним спортовима, како ми, тако и наши читаоци гласањем у њиховом делу избора. Млади су доминирали, у свим категоријама младе наде су понеле признања осветљавајући блиставу будућност овог сегмента живота и у годинама које следе у Подрињу.
Тешко је испратити све спортксе успехе нашег краја, има их много и Богу хвала на томе, а замислите колико је тешко успоставити хијерархију међу њима. Трудили смо се да будемо што објективнији. Као и увек до сада, без обзира на признања, без обзира да ли појединца или клуба има на списку добитника или не, трудићемо се да у нашем листу и нашем порталу испратимо све успехе спорта, јер хтео то неко да призна или не, он има магију да донесе радост свима, краћу или дужу и зато је посебан и вечан.
Поносни смо на наше спортисте, на њихове резултате. Желимо им од срца да наставе тако и у наредним годинама, да кроз 365 дана будемо пред још тежим избором, јер ће то значити да има много великих достигнућа.
Честитамо свима и желимо вам срећне новогодишње и божићне празнике. Будите вредни, упорни, чувајте се, будите врхунске атлете и још бољи људи, на понос свих.
Живели!!!
Најновији број
11. април 2024.
