Културни центар - Лазин фанзин 02
(Не)исписана страница интиме
„Оно што је најважније када говоримо о женским гласовима у књижевности јесте да истакнемо да се они морају борити против две врсте отпора који се не постављају пред ауторе мушкарце, а то су отпори маргинализацији и отпори инфантилизацији“, проф. др Владислава Гордић Петковић
Културни центар Шабац нову 2021. започео је публиковањем другог Лазиног фанзина. Као и у претходном издању фокус је на награђеним приповеткама које носе признање названо по једном од најпознатијих шабачких писаца. Лазин фанзин 02 посвећен је добитници Марији Ратковић, али и женском стваралаштву у домену књижевности.
-Када је реч о положају жена и њихове улоге у канону, као ауторици на овом простору чини ми се да у последње време има све више гласова жена, ауторица који су постали доминантнији него раније и да се све више отварају управо неке теме и начини писања који су другачији из перспективе жена. Тако се исписује та једна неисписана страница интимне, приватне повијести која је некаква повијест ентеријера нешто гдје су жене живјеле, што је заправо једна приватна, интимна повијест човјечанства која никад није била исписана, барем не из женске перспективе на овим просторима. И сад се те рупе заправо те празнине попуњавају. Ја сам сама кренула писати један роман који се састоји од прича које су инспириране, неким стварним искуствима жена из моје обитељи, које су рођене и одрастале на цијелом простору бивше Југославије па тако кроз ту неку њихову интимну повијест то што се њима догађало док су мушкарци ратовали а о чему се ништа не зна, некако прикупила сам и нека писма и фотографије и документа и предмете и на основу те интимне археологије покушавам написат фикцију заправо нешто реконструират, па је прича Јабуке једна прича која је настала по стварној епизоди из живота моје маме која је збиља била ратно сироче и одрасла је у дому у Босни али са осамнаест година је дошла у Далмацију, као девојчица је већ љетовала у Сплиту у згради надбискупијског сјеменишта тада и то је било јако необично заправо искуство за њу и скицирала сам га у тој причици - наводи Оља Савичевић Иванчевић у публикацији КЦ гошћа резиденцијалног програма Лазина кућа за писце и ауторка приче „Јабука“.
Публикацију Лазин фанзин можете пронаћи на сајту и фб страници Културног центра.
-Када је реч о положају жена и њихове улоге у канону, као ауторици на овом простору чини ми се да у последње време има све више гласова жена, ауторица који су постали доминантнији него раније и да се све више отварају управо неке теме и начини писања који су другачији из перспективе жена. Тако се исписује та једна неисписана страница интимне, приватне повијести која је некаква повијест ентеријера нешто гдје су жене живјеле, што је заправо једна приватна, интимна повијест човјечанства која никад није била исписана, барем не из женске перспективе на овим просторима. И сад се те рупе заправо те празнине попуњавају. Ја сам сама кренула писати један роман који се састоји од прича које су инспириране, неким стварним искуствима жена из моје обитељи, које су рођене и одрастале на цијелом простору бивше Југославије па тако кроз ту неку њихову интимну повијест то што се њима догађало док су мушкарци ратовали а о чему се ништа не зна, некако прикупила сам и нека писма и фотографије и документа и предмете и на основу те интимне археологије покушавам написат фикцију заправо нешто реконструират, па је прича Јабуке једна прича која је настала по стварној епизоди из живота моје маме која је збиља била ратно сироче и одрасла је у дому у Босни али са осамнаест година је дошла у Далмацију, као девојчица је већ љетовала у Сплиту у згради надбискупијског сјеменишта тада и то је било јако необично заправо искуство за њу и скицирала сам га у тој причици - наводи Оља Савичевић Иванчевић у публикацији КЦ гошћа резиденцијалног програма Лазина кућа за писце и ауторка приче „Јабука“.
Публикацију Лазин фанзин можете пронаћи на сајту и фб страници Културног центра.
М. Ж.
Најновији број
18. април 2024.
