Нинова награда у фокусу
Чекајући одлуку
Овогодишњи избор је специфичан и по томе што је постављен рекорд у броју пријављених дела, чак 212 је пристигло на конкурс
Иако је последње две године у несугласју са ауторима који оспоравају њену тренутну релевантност, посебно истичући некомпетентност жирија, Нинова награда још увек има примат међу књижевним признањима у Србији, а можда и на нивоу региона. Као и у свему, на крају избора, мишљења читалаца и јавности којој је писана реч блиска, разликују се по питању одабира лауреата, но у свачијој списатељској биографији романописца посебан значај заузима признање које ове године пуни 67 година и у континуитету се додељује од 1954. године, уз изузетак 1959.
Претходне године жири је изабрао Сашу Илића и дело „Пас и контрабас“, а ове, међу 17 оних који су у ужем избору има четворо дебитаната, двојица су већ освајали признање, а више је писаца који су већ били на листи финалиста. Овогодишњи избор је специфичан и по томе што је, уз бојкот неких аутора, постављен рекорд у броју пријављених дела, чак 212 је пристигло на конкурс. Јавност се не изјашњава о фаворитима, међу одабранима су различити жанрови, као и теме, односно историјски периоди. Одлуку је донео жири који чине: Марија Ненезић, Ивана Миленковић, Марјана Чакаревић, Бранка Кукић и Теофил Панчић (председник жирија), док ће име победника бити познато у понедељак, 25. Јануара.
Финалисти избора су: Владан Матијевић (СЛОБОДА ГОВОРА), Дарко Цвијетић (ШТО НА ПОДУ СПАВАШ), Светислав Басара ( КОНТРАЕНДОРФИН), Енес Халиловић (ЉУДИ БЕЗ ГРОБОВА), Саво Стијеповић (ПРЕКРАСНЕ РУШЕВИНЕ), Бојан Савић Остојић (НИШТА НИЈЕ НИЧИЈЕ) и Огњен Спахић (ПОД ОБА СУНЦА).
На понос Шапчана
Нинова награда има и међународни значај, бар када је реч о државама насталим након распада Југославије, у којима се говори сличним језицима, а оно чиме Шапчани могу да се подиче је „рекордер“ међу лауреатима, Оскар Давичо, Шапчанин, који је остварио два резултата, до данас недостижна. Књижевник, надреалистичког правца, једини је три пута освајао признање, и једини је успео да две године узастопно буде награђен. Први пут је пажњу жирија привукао делом „Бетон и свици“ 1956, потом за роман „Глади“ 1963, а већ наредне године поново је проглашен најбољим, овог пута за дело „Тајне“.
Пре две године, у самом финалу, нашла се рођена Шапчанка Бранка Криловић за роман „Толико од мене“. Ипак, те 2019. изабран је Табашевић.
Кроз историју награђивани су готово сви највећи овдашњи писци: Милош Црњански, Мирослав Крлежа, Милорад Павић, Слободан Селенић, Данило Киш, Живојин Павловић, Борислав Пекић, Меша Селимовић, уз изузетак једног и то Нобеловца Иве Андрића који никада није овенчан Ниновом наградом, једном од ретких коју није имао у биографији.
Претходне године жири је изабрао Сашу Илића и дело „Пас и контрабас“, а ове, међу 17 оних који су у ужем избору има четворо дебитаната, двојица су већ освајали признање, а више је писаца који су већ били на листи финалиста. Овогодишњи избор је специфичан и по томе што је, уз бојкот неких аутора, постављен рекорд у броју пријављених дела, чак 212 је пристигло на конкурс. Јавност се не изјашњава о фаворитима, међу одабранима су различити жанрови, као и теме, односно историјски периоди. Одлуку је донео жири који чине: Марија Ненезић, Ивана Миленковић, Марјана Чакаревић, Бранка Кукић и Теофил Панчић (председник жирија), док ће име победника бити познато у понедељак, 25. Јануара.
Финалисти избора су: Владан Матијевић (СЛОБОДА ГОВОРА), Дарко Цвијетић (ШТО НА ПОДУ СПАВАШ), Светислав Басара ( КОНТРАЕНДОРФИН), Енес Халиловић (ЉУДИ БЕЗ ГРОБОВА), Саво Стијеповић (ПРЕКРАСНЕ РУШЕВИНЕ), Бојан Савић Остојић (НИШТА НИЈЕ НИЧИЈЕ) и Огњен Спахић (ПОД ОБА СУНЦА).
На понос Шапчана
Нинова награда има и међународни значај, бар када је реч о државама насталим након распада Југославије, у којима се говори сличним језицима, а оно чиме Шапчани могу да се подиче је „рекордер“ међу лауреатима, Оскар Давичо, Шапчанин, који је остварио два резултата, до данас недостижна. Књижевник, надреалистичког правца, једини је три пута освајао признање, и једини је успео да две године узастопно буде награђен. Први пут је пажњу жирија привукао делом „Бетон и свици“ 1956, потом за роман „Глади“ 1963, а већ наредне године поново је проглашен најбољим, овог пута за дело „Тајне“.
Пре две године, у самом финалу, нашла се рођена Шапчанка Бранка Криловић за роман „Толико од мене“. Ипак, те 2019. изабран је Табашевић.
Кроз историју награђивани су готово сви највећи овдашњи писци: Милош Црњански, Мирослав Крлежа, Милорад Павић, Слободан Селенић, Данило Киш, Живојин Павловић, Борислав Пекић, Меша Селимовић, уз изузетак једног и то Нобеловца Иве Андрића који никада није овенчан Ниновом наградом, једном од ретких коју није имао у биографији.
М. Ж.
Најновији број
18. април 2024.
