Топлотни стадијум

Јаровљење или јаровизација је топлотни стадијум биљака, кроз које биљке морају да прођу у току зиме да би плодоносиле, односно да проведу известан период изложене ниским температурама да би наставиле своје нормално развиће и плодоносиле. Пшеница најбоље подноси негативне температуре у овом стадијуму и уколико он траје дуже то је њена отпорност већа и обрнуто. Повећањем садржаја суве материје у биљкама и количине шећера у ћеличном соку, повећава се отпорност биљака према негативним температурама и обрнуто.

Овај стадијум траје од 40 - 60 дана и потребна темперастура је од 0-10 º C. Пролажење биљака кроз овај стадијум могуће је само ако су у активном стању у стању пораста. Да би биљке прошле кроз овај стадијум потребна је и одговарајућа влажност семена 48 % - 55% тежине апсолутно сувог семена, довољно кисеоника и светлости. Ако озима пшеница или неко друго озимо жито, није изложено одговарајуће време температурама од 0-10 степени C, неће моћи даље да се развија и зато озима пшеница посејана у пролеће не класа и не образује семе.

У овом стадијуму биљке пролазе кроз две етапе органогенезе од могућих дванаест. У првој етапи конус пораста није диференциран и хранљиве материје које се налазе у земљишту или које се уносе путем ђубрења не утичу на испуњеност будућег класа. У другој етапи која наступа при крају овог првог стадијума, долази до диференцирања конуса пораста на коленца и скраћене чланке будућег стабла.
На стаблу се образују зачеци листова; у њиховом пазуху формирају се зачеци бочних изданака. Одређује се број коленаца и чланака и степен и карактер гранања стабла.

Дужим задржавањем биљака у овој етапи утиче се на формирање већег броја коленаца, чланака и листова и обрнуто, у овој етапи је потребно биљкама више азота јер ће формирати више листова и спорије пролазити ову етапу, док биљке ђубрене у овој етапи са више фосфора смањиће број листова за један и више и брже ће проћи ову етапу органогенезе.

За време проласка кроз ове две етапе органогенезе, биљке се налазе у следећим фенофазама: поник, три листа, почетак бокорења код жита и гранања код диколтиледоних биљака.