фото: н. познановић
ПЛИВАЊЕ: НЕБОЈША ПОЗНАНОВИЋ, ПК „ДЕЛФИН“
ВЕЛИКИ УСПЕСИ У ТЕШКОЈ ГОДИНИ
Незгодна година улепшана добрим резултатима. Много такмичара освојило и прве медаље, државни успеси за историју шабачког пливања. Приоритет већа база, уз резултатски напредак. Пливање носи драж за све
Иза нас је 2020. година за коју већина не жели да се понови. Ипак, као што је неке снове прекинула, тако је за неке остала историјски важна због постигнутог на спортским борилиштима. По успесима памтиће је и шабачки Пливачки клуб „Делфин“. Своја размишљања о резултатима клуба и генерално пливачким перспективама у Шапцу поделио је са нама тренер клуба Небојша Познановић.
Када се подвуче црта на недавно окончану годину, шта се налази у билансу?
-Година је изузетно, добро кренула. Прва два кола Централне Србије у Крагујевцу, добили смо двоструке прваке Иву и Угљешу, као и сребрне и бронзане медаље на нивоу Централне Србије: Нађу Грубан, Иву Марјановић, кадетску штафету 4 пута 50 слободно у саставу: Огњен Јокић, Димитрије Јосиповић, Алекса Аврамовић, Угљеша Павловић. Последњи митинг имали смо у Београду, Анте Ламбаша 7. и 8. марта, где су наши најмлађи делфини освојили много медаља. Најуспешнија је била Ива Марјановић (злато и две бронзе), односно сребро Саре Поповић. Потом је уследио прекид. Оно што морам да похвалим код већине мојих такмичара је жеља за тренингом, посвећеност, преданост и рад. У јуну у Ваљеву у Петници, после паузе од два месеца наша деца пливају добро и сви већ поменути поново освајају мноштво медаља, а у томе им се придружују: Теодора Петровић, Огњен Јокић, Ксенија Јефтић, Александар Живковић и Стефан Вуковић. Добри резултати, настављају се на митингу у Лесковцу од Иве, Угљеше и млађане Иве. Коначно круна за ову годину, најбоље резултате постижемо у децембру на државним такмичењима за пионире и кадете, јуниоре и апсолутна категорија у Београду. Наши пионири пливали су као улазна категорија и остварили су мноштво пласмана од 4 до 10 места у држави у својим годиштима. Најуспешнија је била Ива Марјановић, Теодора Петровић, Алекса Аврамовић као и Сара Поповић. Највише смо поносни на освајање трећег места у држави, у дисциплини 100 м. делфин Угљеше Павловића (06) и освајање сребрне медаље на 200 м. делфин Иве Марковић(06). Наравно ту су и учествовања у финалима на 100 м. То су прве државне медаље после Луке Познановића.
Неписано правило је да су деци интересантнији спортови са лоптом, динамичнији, атрактивнији. Који је адут пливања у привлачењу најмлађих?
-Вечита борба са штоперицом, рад на самом себи, ментална снага, одлична физичка спрема и техника, поправљање и испливавање што бољих времена на јаким митинзима код нас, као и на међународним такмичењима, итекако представљају велики мотив за бављење пливањем. Ту су и заједничка дружења, путовања, припреме, такмичења. Деца која желе да се баве такмичарским пливањем од најмлађих селекција па све до најстаријих морају да покажу велику истрајност, жељу, вољу и упорност. Конкуренција је велика. Ми смо мањи клуб и наша база је мања. Такмичарско пливање је изузетно захтеван и напоран спорт. Данас у Србији има око стотину клубова, а на државним првенствима учествује око 50. Савремени методи у тренажном процесу данас се примењују у Србији и у млађим категоријама и ту не заостајемо за светом. Наши репрезентативци попут Веље, Чабе, Ивана, Ање, Нине, некада Чавића и Сабе то доказују на великим међународним такмичењима. Наш адут су медаље са региона посебно државних такмичења, репрезентација. Касније, код сениора, наравно препреку представља материјална база, недостатак олимпијских базена, више термина. Многи пливачи настављјају школовање и тренинг на колеџима у Америци.
Перспектива пливачког спорта у Шапцу, где се наш град налази у односу на друге клубове у Србији?
-Захваљујући изградњи базена полако смо вратили наш град на пливачку сцену Србије после дугог низа година и некадашњег успешног рада Пливачког клуба „Зорка“ седамдестих и осамдесетих година. Редовним наступима на свим нивоима Делфин полако враћа Шабачко пливање на старе стазе. Као мали клуб ипак можемо да се позоционирамо у златној средини у нашем региону Централне Србије као и крајњој средини на нивоу државе. Без базена смо путовали ван Шапца у друга места на тренинге и били на зачељу табеле, а данас у средини. Циљ за ову годину треба да нам буде већа база-масовност у обуци непливача и школи пливања, као и већи број такмичара. Ако мере попусте, надамо се и наступу као на више такмичења, као и покушају освајања првих медаља млађих пионира, генерација 2010, на државним првенствима и испливавању многобројних личних рекорда старијих. Мислим на све такмичаре, а посебно на освајаче медаља на државним Угљешу Павловића и Иву Марковић.
Када се подвуче црта на недавно окончану годину, шта се налази у билансу?
-Година је изузетно, добро кренула. Прва два кола Централне Србије у Крагујевцу, добили смо двоструке прваке Иву и Угљешу, као и сребрне и бронзане медаље на нивоу Централне Србије: Нађу Грубан, Иву Марјановић, кадетску штафету 4 пута 50 слободно у саставу: Огњен Јокић, Димитрије Јосиповић, Алекса Аврамовић, Угљеша Павловић. Последњи митинг имали смо у Београду, Анте Ламбаша 7. и 8. марта, где су наши најмлађи делфини освојили много медаља. Најуспешнија је била Ива Марјановић (злато и две бронзе), односно сребро Саре Поповић. Потом је уследио прекид. Оно што морам да похвалим код већине мојих такмичара је жеља за тренингом, посвећеност, преданост и рад. У јуну у Ваљеву у Петници, после паузе од два месеца наша деца пливају добро и сви већ поменути поново освајају мноштво медаља, а у томе им се придружују: Теодора Петровић, Огњен Јокић, Ксенија Јефтић, Александар Живковић и Стефан Вуковић. Добри резултати, настављају се на митингу у Лесковцу од Иве, Угљеше и млађане Иве. Коначно круна за ову годину, најбоље резултате постижемо у децембру на државним такмичењима за пионире и кадете, јуниоре и апсолутна категорија у Београду. Наши пионири пливали су као улазна категорија и остварили су мноштво пласмана од 4 до 10 места у држави у својим годиштима. Најуспешнија је била Ива Марјановић, Теодора Петровић, Алекса Аврамовић као и Сара Поповић. Највише смо поносни на освајање трећег места у држави, у дисциплини 100 м. делфин Угљеше Павловића (06) и освајање сребрне медаље на 200 м. делфин Иве Марковић(06). Наравно ту су и учествовања у финалима на 100 м. То су прве државне медаље после Луке Познановића.
Неписано правило је да су деци интересантнији спортови са лоптом, динамичнији, атрактивнији. Који је адут пливања у привлачењу најмлађих?
-Вечита борба са штоперицом, рад на самом себи, ментална снага, одлична физичка спрема и техника, поправљање и испливавање што бољих времена на јаким митинзима код нас, као и на међународним такмичењима, итекако представљају велики мотив за бављење пливањем. Ту су и заједничка дружења, путовања, припреме, такмичења. Деца која желе да се баве такмичарским пливањем од најмлађих селекција па све до најстаријих морају да покажу велику истрајност, жељу, вољу и упорност. Конкуренција је велика. Ми смо мањи клуб и наша база је мања. Такмичарско пливање је изузетно захтеван и напоран спорт. Данас у Србији има око стотину клубова, а на државним првенствима учествује око 50. Савремени методи у тренажном процесу данас се примењују у Србији и у млађим категоријама и ту не заостајемо за светом. Наши репрезентативци попут Веље, Чабе, Ивана, Ање, Нине, некада Чавића и Сабе то доказују на великим међународним такмичењима. Наш адут су медаље са региона посебно државних такмичења, репрезентација. Касније, код сениора, наравно препреку представља материјална база, недостатак олимпијских базена, више термина. Многи пливачи настављјају школовање и тренинг на колеџима у Америци.
Перспектива пливачког спорта у Шапцу, где се наш град налази у односу на друге клубове у Србији?
-Захваљујући изградњи базена полако смо вратили наш град на пливачку сцену Србије после дугог низа година и некадашњег успешног рада Пливачког клуба „Зорка“ седамдестих и осамдесетих година. Редовним наступима на свим нивоима Делфин полако враћа Шабачко пливање на старе стазе. Као мали клуб ипак можемо да се позоционирамо у златној средини у нашем региону Централне Србије као и крајњој средини на нивоу државе. Без базена смо путовали ван Шапца у друга места на тренинге и били на зачељу табеле, а данас у средини. Циљ за ову годину треба да нам буде већа база-масовност у обуци непливача и школи пливања, као и већи број такмичара. Ако мере попусте, надамо се и наступу као на више такмичења, као и покушају освајања првих медаља млађих пионира, генерација 2010, на државним првенствима и испливавању многобројних личних рекорда старијих. Мислим на све такмичаре, а посебно на освајаче медаља на државним Угљешу Павловића и Иву Марковић.
Д. Б.
Најновији број
11. април 2024.
