Инфо

28. јануар 2021.28. јан 2021.
м.теовановић  на аеродрому  у загребу

м.теовановић на аеродрому у загребу

ПРИЧА О ОСТВАРЕЊУ СНА

Кад Рађевац постане пилот

Породица Теовановић лоза храбрих солунаца. Село Липеновић, општина Крупањ, и сада изазива носталгију код Милића када се помене. Бројна и сложна породица Теовановић, живи само од свог рада
Милић Теовановић, Рађевац, родом из села Липеновић 1929. године, општина Крупањ, из бројне породице Теовановића, која успешно наставља лозу предака Солунаца. Без обзира што породица није била богата – увек су били способни да се за своје потребе обезбеде без помоћи других. Томе је допринело породично васпитање да се све у животу постиже радом и да зато свако у породици увек има своје “задужење” и своје обавезе. Складна породица, пуна међусобне љубави и поштовања, била је узор многима. У таквој узорној породици Милић је међу синовима био трећи.

Милић Теовановић основну школу, четири разреда, завшио је у родном Липеновићу, а даље школовање наставио у Крупњу да би у Ваљеву учио Средњу техничку школу. Након две године у СТШ јави му се жеља да буде пилот. Видео је неке авионске акробације старијих пилота па је то подгрејало његову жељу за летењем. То је било 1947. године, а њему на руку ишло је и то што је тада ЈНА објавила конкурс за пријем кандидата из грађанства за ваздухопловну службу. Разлог је био што је после рата било веома мало школованих старешина у свим родовима војске, па и у ваздухопловству.

Бројне стручне прегледе, нарочито здравствене, Милић је успешно пролазио, и најзад, првог новембра 1947. године постаје војни питомац – припадник ЈНА у ваздухопловном војном училишту, четврта класа у Панчеву, која је бројала 400 полазника. Најављено је да ће школовање трајати три године, међутим, због потребе за школованим старешинама скраћено је на две године, тако је Теовановић, по завршетку школовања, постао један од најмлађих старешина у ваздухопловству ЈНА.

милић теовановић данас


Током школовања Теовановић се обучавао у оно време на неколико старих типова авиона и за сваки тип имао посебну специјализацију. Свуда је био успешан и сигуран. Никада, током пилотирања није имао никаквих проблема, све задатке летача успешно је завршавао. Током службовања у ЈНА јавила се потреба и за школованим летачима хеликоптера, па је и ту обуку успешно завршио.

По завршетку пилотског школовања први самостални лет авионом, био му је у Титограду, данашња Подгорица, на авиону АЕРО-2. Он тај први лет није могао да опише, своја осећања и узбуђења, није веровао да је он тај који самостално лети изнад села и градова као некада они стари пилоти, који су му били узор и изазов.

Његова давнашња жеља, још из родног Липеновића да дође и живи у Шапцу, јер је Шабац у то време био веома познат град у Србији


Даље, током активног службовања у ЈНА летео је на више типова авиона и за сваки авион најпре је имао сепцијалистичку обуку па онда летење, и свуда био успешан. Пилоти су у многочему специфични људи, такав је био и пилот Милић Теовановић. Морали су да буду добро образовани и стручни, по природи врло смирени и озбиљни, друштвени и одговорни и само такви чувају свој живот, авион и испуњавају своју пилотску дужност.

Такав пилот Милић Теовановић, по завршетку пилотског школовања био је у чину заставника јер тај чин у почетку, у ЈНА, био је официрски чин. По потреби службовао је у Мостару, Пули, Задру, Загребу, опет у Мостару, Сплиту где је завршио обуку летења хеликоптером, Летење завршио у Земуну, где је неко време радио у администрацији и пензионисан у чину попуковника 1985. године. Током активног службовања, самопрегоран и успешан рад више пута је похваљиван, награђиван и одликован.
За време службовања у Пули оженио се, има двоје деце, син ми је сада лекар и резервни војни старешина.

Његова давнашња жеља, још из родног Липеновића да дође и живи у Шапцу, јер је Шабац у то време био веома познат град у Србији – најзад се испунила. Од 1986. године постаје грађанин Шапца. Веома је задовољан животом у овом граду, воли пчеларство, са интересовањем прати развој и напредак града, учествује у свим општим активностима и доприноси успеху према својим могућностима. По оснивању Удружења војних пензонера године 1995. постаје активни члан Удружења. Одазива се свим активностима и са супругом прати све активности. Задржао је војничку и пилотску озбиљност, одговорност и дисциплину. Омиљен је члан у Удружењу и редовно прати све активности на нивоу града и Републике.
С.Стојановић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa