АДРЕСА НА КОЈОЈ САМ СРЕЋАН

У „плаве“ редове вратио се свима познати играч, некада млади предводник бековске линије, сада је искусни интернационалац. После каријере у четири државе Лука Митровић се вратио у клуб где је рукометно стасао како би помогао у борби за трон. Одабрао је Металопластику да би спојио професију и љубав према спорту који га је прославио.

Пут четири државе
Рукометну каријеру Лука је започео у Панчеву, где је наступао за Динамо, одакле долази у Шабац. Овде је заслужио репрезентативни статус. Први страна дестинација је дански Алборг, потом Скиве и Нордсиланд где се окончао период у Данској. Није отишао далеко, прихватајући понуду Елверума из Норвешке са којим је освојио титулу, био најбољи игра Лиге и наступао у Лиги шампиона. Из Норвешке се сели у словеначко Горење, а потом Пивоварну лашко, где још једном игра у елитном клупском такмичењу Европе, освајао титулу, куп и Суперкуп. Последњи ангажман пре повратака у Шабац био је Касон Рен (Француска)

-Враћам се рукометно и животно искуснији. У Металопластици сам стасавао играчки, осећао резултатске успоне, падове. Током иностране каријере сам играо у Лиги шампиона, освајао сам титуле и стекао драгоцено искуство за које верујем да може помоћи овом сјајном, младом тиму. Нисам рођен у Шапцу, али га осећам као свој град, место где ми је посебно пријатно, о значају Металопластике за мене нема потребе да говорим. Желео сам након одласка из Француске, да играм рукомет и да се осећам психички добро у некој средини. Уверен сам да је то Шабац. Желим да играм, да будем срећан, то могу у Металопластици – истиче у првим реченицама разговора 33-годишњи Митровић Лука, нови бек Шапчана.
Дрес Металопластике Лука Митровић прву пут је обукао када је у наш град стигао из родног Панчева (Динама). После „плавих“ пут га је водио кроз Данску, Норвешку, Словенију, Француску.

фото: фб страна MUP handball agency

-Отишао сам у Скандинавију и сваком младом играчу бих пожелео и препоручио да тамо започне интернационалну каријеру. Обједињена је култура тренирања, рада, ментални склоп саиграча, размишљања тренера, приступ унапређењу свих рукометних сегмената, дају могућност сваком, пре свега младом грачу да значајно спортски напредује. Имају стрпљења, уважавју предан рад и труде се да младог играча ослободе притиска, како би демонстрирао свој потецијал у потпуности. Једна од највећих грешака у мојој каријери је што нисам дуже остао тамо. Финансијски уговори нису као у Француској или Немачкој, али много тога дође на своје временом уколико каријера напредује корак по корак.
Север није само место где млади спортиста стасава на прави начин, већ и локација где брзо пронађе себе у свакодневици.

Подстицај улагања
Већ дуго рукомет је у паду популарности на националном нивоу. Некада пуне довране више ни не виде овај спорт, јер су и мање полупразне. Ко воли овај спорт види друге шампионате где се тражи карта више. Основа свега јесте улагање, међутим разлика је настала и увећава се комбинацијом више фактора.
-Апсолутно је разлика у улагању, међутим није то тако једноставно. Не говоримо о већој заљубљености у спорт или дужој традицији у односу на нас. Законска регулатива је неопходна како би они који улажу у спорт имали некакав бенефит, код нас се то своди на добру вољу, док у Француској, на пример, свака компаније има умањење пореза због улагања у спорт, тако да постоји обострана корист. Уз то, у иностранству, свима је спорт неки „вентил“ на крају недеље, петак и субота су утакмица, дружење, код нас многи проблеми оптерећују људе, постоји егзистенцијална борба и мање је времена и средстава за спорт. Рукомет је нама близак спорт, некада је пунио „Пионир“, сада не може ни много мање дворане, није мања љубав, већ су могућности ограниченије.

-Знамо да је реч о уређеним друштвима, али највећи плус је њихова истинска жеља да се уклопите и осећате пријатно. Сваки дан се распитују како сте, како вам је породица, колико сте се уклопили у средину до детаља. Скандинавци желе да не схватите спорт само као посао где имате обавезе које морте да испуните, већ теже да се баријере превазиђу и што пре клуб и град истински осетите као своју кућу. У Француској, Немачкој све је то другачије, ту постоје обавезе које треба да испуните, за то сте плаћени и однос је много формалнији. Знам да родитељи, менаџери, тако и млади, желе што пре до што веће количине новца, али ако им мој савет нешто значи, препоручио бих да буду стрпљиви. Имао сам добре уговоре, а да сам се рукометно осећао лоше и мало слабије уговоре у срединама где ми је било најлепше на свету.

Отишао је као релативно млад играч из младе екипе великог потенцијала, сада се враћа као искусан играч и поново су саиграчи млади, талентовани момци.

-Није много другачија Металопластика у којој сам сада и она 2012. године. Екипу предводи тренер старог кова, онда је то био Славко Новаковић, данас Веселин Вуковић, искуснији за рад у репрезентацији. Млад тим је био онда, млад је и сада, тренинзи су интензивни. Овде постоји победнички менталитет, само победе се рачунају и то играчи знају од првог дана. Прво место говори да је то прави пут. Био сам у стуацији да будем млад играч у клубу и сада да будем убедљиво најстарији, но тај дух је ту и на њему треба градити амбиције.

фото: ostlendingen.no

Прошле су године, али још глад за победима и успесима постоји у Луки Митровићу, притисак је саставни део спорта који је научио да претвори у подстицај и кући се вратио да покуша бар још једном да подигне шампионски пехар.

-Позната ми је ситуација наступа у клубовима који се боре за титулу и који се боре за опстанак, када остварите циљ, верујте ми, осећај је сличан, осећај постигнућа. Знам да Металопластика има највише амбиције и желим да допринесем како би оне постале реалност. Последњих шест месеци сам пратио домаћу лигу, видим да су момци, заједно са Војводином и Партизаном, као неком ко „прети“ из сенке један од три најбоља клуба. Мислим да ће одлучивати нијансе, једна утакмица. Био сам увек у клубовима који су се за нешто борили и углавном смо се изборили за то. Научио сам да функционишем са тим притиском, на то гледам као посебну драж спорта. Волео бих да се боримо и изборимо за титулу. Радујем се изазовима. Када циљеви престану да инспиришу, губи каријера смисао.