Платформа за запошљавање особа са инвалидитетом

Запошљавање особа са инвалидитетом није једноставан ни лак процес јер претпоставља одређене предуслове које послодавац треба да обезбеди и који често делују демотивишуће. У досадашњем спровођењу Закона примећено је да се највећи број компанија које су у обавези да запосле особе са инвалидитетом углавном одлучују на плаћање одређене надокнаде у буџет Републике Србије него да активно приступе запошљавању. Потенцијални бенефити за послодавце, које је Влада Србије дефинисала Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом остају тако у другом плану као недовољан мотив највећем броју компанија да се активније укључе у запошљавање особа са инвалидитетом.

Форум младих са инвалидитетом
Форум младих са инвалидитетом је кровна организација цивилног друштва која се од 2008. године интезивно бави запошљавањем особа са инвалидитетом, пружајући у том процесу подршку послодавцима, особама са инвалидитетом и креаторима јавних политика. Мисија Форума усмерена је на оснаживање свих наведених актера како би се особе са инвалидитетом кроз запошљавање и економско осамостаљивање интегрисале у друштво на достојанствен начин.

-Да бисмо разумели како став послодаваца према особа са инвалидитетом може да буде мера ефективности закона, потребно је да се вратимо корак уназад и размотримо Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом. Можемо грубо разликовати два основна начина на које овај закон подстиче запошљавање особа са инвалидитетом: квотни систем и активне мере политике запошљавања. Квоте представљају механизам принуде, јер послодавац који запошљава више од 20 особа мора да испуни обавезу запошљавања бар за једну особу са инвалидитетом, а број особа које је потребно да запосли расте пропорционално броју особа које послодавац запошљава. Са друге стране, активне мере представљају подршку послодавцима и особама са инвалидитетом како би дошло до што квалитетнијег запошљавања. Потребно је дакле истаћи да су квоте само подстицај за запошљавање, док суштину закона чине активне мере запошљавања, које треба да омогуће повољне услове за запошљавање особа са инвалидитетом.

У оквиру Националне службе за запошљавање спроводи се активна политика запошљавања особа са инвалидитетом која подразумева низ мера усмерених на запошљавање особа са инвалидитетом, укључујући и одређене финансијске подстицаје, али укупни постигнути резултати и даље нису у потпуности задовољавајући, а значајан број особа са инвалидитетом и даље је изван тржишта рада.

Послодавцима су тешко доступне информације о томе шта особе са инвалидитетом могу, а шта не, које послове могу да обављају и како прилагодити радно место. Подстицајне мере за запошљавање укључују пре свега финансијску подршку послодавцима, а не и саветодавну. Уколико користе активне мере запошљавања, послодавци се обавезују да задрже особе са инвалидитетом у радном односу и након престанка подршке. Ово доводи до ограничења флексибилности приликом прилагођавања потребама тржишта, која је важна у условима наглих промена на тржишту. Зато се послодавци радије одлучују за запошљавање на одређено време, па им је обавезивање на запошљавање на неодређено време непрактично, макар у почетку. При томе, документација која је потребна за коришћење ових мера је преобимна и врло комплексна.

Изазови
-Један од два главна актера запошљавања особа са инвалидитетом је послодавац. Послодавац је тај који доноси одлуку да ли жели или не да понуди посао било којој особи, па и особи са инвалидитетом. Закони, услови у локалној заједници и други фактори стварају поље у којем тај послодавац доноси одлуку. Они запошљавање особа са инвалидитетом чине мање или више повољним, али послодавац је тај која доноси одлуку хоће ли, или неће, да запосли неку особу. Зато је важно разумети положај послодаваца на тржишту рада генерално, али и то како послодавци виде особе са инвалидитетом као раднике, јер је то један од кључних фактора приликом доношења одлуке приликом запошљавања.
Изазове са којима се послодавци суочавају приликом запошљавања особа са инвалидитетом можемо да групишемо у неколико категорија. Прво бих рекла да генерално имамо присутну ограничену потребу за запошљавањем. У Србији привреда није у стању да продукује довољно нових радних места. Уједно, у ситуацији када послодавци немају потребу за новим радницима, њима се не исплати да запосле особу са инвалидитетом како би испунили законску обавезу запошљавања.
Затим, ту је мишљење послодаваца о особама са инвалидитетом. Послодавци од особа са инвалидитетом углавном не очекују да могу да зараде за плату, већ када их запошљавају то раде да би испунили наметнуту обавезу, или због финансијских повољности које могу да остваре. Такође, послодавци особе са инвалидитетом често виде као некомпетентне, неспособне, неефикасне и сматрају да их је генерално ризично запослити. У контакту са особама са инвалидитетом послодавци често деградирају особе са инвалидитетом као раднике, што можемо сликовито да опишемо питањем са којим се особе са инвалидитетом сусрећу: „Шта ја добијам за тебе“?
Са друге стране, једна од баријера са којом се послодавци сусрећу је неповољна квалификациона структура особа са инвалидитетом, па су неки послодавци приморани да обавезу запошљавања испуне на другачији начин осим кроз запошљавање, чак и када би радије запослили особу са инвалидитетом.
Такође, један од проблема јесте и неприлагођеност радних места. Без обзира на компетенције које има, уколико радно место није приступачно, особа са инвалидитетом не може да се запосли.
На крају, послодавци нису довољно информисани о томе шта особе са инвалидитетом могу да раде, а шта су њихова ограничења, те зашто и како је важно прилагодити радно место.
Општи закључак је да неприлагођеност радних места и заједнице, велика стопа незапослености, неповољна квалификациона структура особа са инвалидитетом и њена неусклађеност са потребама тржишта, као и други набројани специфични и неспецифични фактори најчешће доводе до краткорочног и селективног запошљавања особа са инвалидитетом, а углавном у циљу задовољења квота- објашњава извршна доректорка Форума младих са инвалидитетом.

Из перспективе послодаваца закон намеће квоте о запошљавању, компликоване административне процедуре, додатне трошкове, а са друге стране смањен профит, потенцијалне проблеме у колективу, а неретко и повећану флуктуацију запослених.

У случају када су потребна значајнија прилагођавања радног места, средства која обезбеђује Национална служба за запошљавање, често нису довољна како би се радно место у потпуности прилагодило.
Оно што је потребно урадити јесте унапређење улоге коју јавни сектор има у запошљавању особа са инвалидитетом, односно промовисање запошљавања особа са инвалидитетом у јавном сектору као начин испуњења обавезе запошљавања. Такође је потребно да се послодавцима учине доступније информације о специфичностима запошљавања особа са инвалидитетом. Сем тога, након запошљавања особе са инвалидитетом, подршку која је послодавцима потребна јесте саветник који би особи са инвалидитетом омогућио да се што лакше прилагоди новом радном месту и колективу, као и неко ко би послодавцу помогао у детаљније упућивање у права и обавезе- истиче Јована Кривокућа Миловановић, извршна директорка Форума младих са инвалидитетом, и додаје:

- Послодавци су генерално упознати са законским обавезама које имају. Али оно што је присутно јесте недовољна упознатост послодаваца са ограничењима, те могућностима особа са инвалидитетом, нарочито с обзиром на тип инвалидитета, што потенцијално доводи до предрасуда. Наиме, недовољно познавање типова инвалидитета може довести до дисквалификовања кандидата који би могли несметано да обављају одређене послове. Такође, послодавци често нису свесни значаја прилагођавања радног места и радних услова, што свакако спада у једну од највећих баријера за запошљавање особа са инвалидитетом. Информисаност послодаваца о томе шта особе са инвалидитетом могу да раде, а шта не, и како прилагодити радно место и процес рада, од изузетне је важности за став послодаваца према особама са инвалидитетом, те самим тим за успешно запошљавање. Проблем је што негативни ставови послодаваца, заједно са недовољном доступношћу информација о специфичностима запошљавања особа са инвалидитетом доводи до тога да се послодавци и не информишу о свим могућностима и тако Закон доживљавају као намет. Зато није зачуђујуће што послодавци у Србији нису у довољној мери информисани о важним карактеристикама особа са инвалидитетом и како услове рада прилагодити карактеристикама особа са инвалидитетом.

Оваква ситуација доводи до тога да се особе са инвалидитетом и даље у највећем степену перципирају као социјални проблем и социјална категорија а не као потенцијални социјани капитал заједнице. Због свега наведеног, Форум младих са инвалидитетом покреће Платфому за запошљавање особа са инвалидитетом како би се привредним субјектима пружила стратешка подршка у њиховом активнијем приступу активног, дугорочног и одрживог запошљавања особа са инвалидитетом.

Платфома треба да послужи као место окупљања, саветовања, информисања, консултација и подизања капацитета домаћих и иностраних компанија које послују на територији Републике Србије. Платформа за запошљавање особа са инвалидитетом има за циљ да на једном месту окупи критичан број малих,средњих и великих предузећа које препознају значај запошљавања особа са инвалидитетом и које ће спровођењем активне политике запошљавања утицати на унапређење не само положаја особа са инвалидитетом већ и на успостављање нових друштвених вредности у Србији. Успостављање Платформе одвија се у сарадњу са домаћим и иностраним компанијама које послују на територији Републике Србије.