ЛЕПОТА ЈЕ У ОКУ ПОСМАТРАЧА

Заљубљена је у уметност. У основној школи писала је поезију. Као средњошколка у потпуности је обузета погледом кроз објектив. Осамнаестогодишња Јелена Ранковић, ученица трећег разреда Средње школе у Коцељеви, одрасла је у породици која се професионално бави фотографисањем и снимањем догађаја. Њени родитељи су власници фотографске радње, тако да је Јелена од малена имала прилику да ужива у свету фотографије.

–Љубав према фотографији је победила јер сам постала стални члан тима у радњи својих родитеља. Они су водећи фотографи, прате радњу догађаја, свих свечаности, а ја сам задужена за детаље, односно да фотографишем славље кроз моје оче, кроз мој објектив, онако како ја то видим. За сада са њима радим али бих волела да упловим у воде уметничке фотографије и да се њоме бавим на мало вишем нивоу- открива Јелена.

Њен мото је да је свет леп, те да је лепота у оку посматрача. Од малих ногу је, каже, научена да воли фотографију и да слика својим срцем. За савршену фотографију сматра ону која описује осећања.

–Рецимо, није сваки осмех прави и то се на фотографијама јасно види. Када на некој друштвеној мрежи видим нечију фотографију тачно могу да проценим да ли је или не осмех прави. Не треба увек форсирати људе да се смеју. Некада су и озбиљан поглед или нека меланхолија, сета, бољи и аутентичнији. Дакле, одличну фотографију чини тај искрени осећај, а прави, искрени осмех је веома тешко ухватити. Има их веома мало и по мени су баш те, са искреним осећањима, врло драгоцене- сматра ова талентована девојка која, чини се, са пуно лакоће постиже одличан успех у школи, на смеру економски техничар.
Опчињена је природом и управо у њој налази инспирацију. Њене фотографије обојене су пејзажима. Труди се да на њима “заледи” тренутке са путовања и отргне их од заборава. Такође, воли да фотографише и портрете. Посебно су јој драге оне на којима су деца јер су њихове реакције и емоције, тврди, искрене, без калкулисања. На њеним фотографијама су често у фокусу и животиње.

–Једноставно, волим живот, а животиње су део мог живота. Имам три мачке и три пса и они су редовно моји модели. Вежбамо заједно. Заједно смо и одрасли. Са људима као моделима је лакша сарадња, али ја волим да сликам и људе и животиње, тако да уживам у сваком случају. Најдраже су ми оне на којима су забележени школски тренутци и које нису за јавно објављивање без сагласности мојих другара који ме заиста подржавају- открива кроз осмех Јелена.

Како ће детаљи или модели изгледати кроз објектив зависи од посматрача, од његовог доживљаја. Нико не види идентичне ствари на истоветан начин. Апарат је за њу средство у рукама фотографа којим жели да овековечи одређени тренутак у времену. Крајњи резултат, односно каква ће фотографија на крају бити често зависи од расположења аутора, јер и емоције онога ко је иза камере јасно могу да се осликају на његовој фотографији. За њу све оне имају душу која на некима, ипак, није дошла до изражаја, јер душу јој даје расположење фотографа док је ствара, амбијент, детаљи, енергија модела.

РАМЕ УЗ РАМЕ СА АФИРМИСАНИМ ФОТОГРАФИМА
Једна од Јелениних фотографија нашла је своје место у каталогу објављеном поводом међународног конкурса “Православље на интернету”, и то уз дела афирмисаних аутора, попут њеног узора Милош Караклић. Пре неколико месеци, готово у последњем тренутку послала је четири своје фотографије од којих су две бодоване, односно ушле у трку за пласман, а једна је заслужила да буде публикована уз чувене фотографије најнаграђиванијих фотографа из Србије и иностранства.

–То је сатисфакција за оно што радим и потврда да негде идем у добром правцу. Препозната је вредност мојих фотографија у том свету у којем ми је Караклић узор што се тиче уметничке фотографије. Уз њега, узори су ми и моји родитељи, од којих сам учила и од којих и даље учим- каже Јелена.

Говорећи о планови открива да воли да ради са децом те да себе види као будућег просветног радника. У планове за будућност одлично се уклапа и фотографија, за коју у свему има места.

–Тако ја то видим. Заправо, мислим да ћу, шта год будем радила у животу, наћи места и времена за фотографију. И жеља ми је да пропутујем свет, да видим друге обичаје, посебно свадбене, упознам различите културе- прича Јелена

Ова девојка себе види како, рецимо, фотографише венчање у Паризу, а посебно су јој занимљиви и живописни свадбени обичаји у Кини или Индији.