Ово је прича о Легенди. Пре пет година, испред једне од шабачких зграда шетало је штене, и као да је чекало свог човека. Када је човек стигао до зграде отпочела је једна од најлепших породичних прича. Штене није хтело да пристане да буде остављено, после мажења и времена које му је посветио, на сам наговештај одвајања, запомагало је, тако снажно да је са њим остао до пет ујутро!! Дошао је у стан и супрузи, која је тих дана била пред порођајем рекао да мора сићи испред зграде да види пса, „мораш да видиш легенду“.
И то име га је пратило у свему што је следило.
Легенда је преживео парво (штенећак) иако је ветеринар рекао да су мале шансе да преживи, показало се да у тако малом телу живи велики јунак.
Да је другачији, да је велики заштитник сведочи и анегдота. Наиме после порођаја, у стан баке и деке, одведен је Легенда, а тај дан донели су и новорођенче јер стижу стари кумови да први пут виде бебу. Када су дошли до врата ту су и остали, мирни Легенда је дао све од себе да их преплаши и отера. Бака и дека су трчали за кумовима да их врате и успели су да их уведу у стан, али само у ходник, и ту су сви седели, у ходнику, бака, дека, кумови и Легенда. Из ходника су видели бебу, толико им је заштитнички настројен Легенда дозволио.
Комшије су знале, ако Легенда јако лаје и не престаје, сви стрче да виде шта није у реду, па су тако успели да сачувају бицикле од крађе, обијање стана испод њиховог и још много тога. Бежали су лопови наочиглед станара. За ову причу имамо сведоке, наиме човек је у продавници пиштољем насрнуо на касирку, и то је било све што му је успело, Легенда је улетео у продавницу и не само што је напао насилника већ га је и јурио низ улицу. „Ни мањег пса ни више херојских дела“ каже нам његова породица.
Пре пет месеци одвели су Легенду на Цер у викендицу код деке и баке. Тамо је имао друштво Бебана, мешанца лабрадора, када га питате где је Бебан он одмах и покаже. И на Церу није остао дужан лоповима.
Напао је човека који је улазио на комшијско имање, ујео га је, а овај се бежећи жалио да су му власници тог тренутно напуштеног имања дали задатак да га обилази док су у иностранству. Ма важи, како да не! Легенда такве познаје ко злу пару. Ипак, позвали су комшије да провере и наравно сазнали да ником нису дали такав задатак.
Прочуо се Легенда, кажу нема бољег чувара. Мали растом а срце велико.
То поподне је са Бебаном отишао у шетњу. Некада су имали обичај да у скитању проведу и два дана са осталим куцама Радовашнице, а онда се врате. Није их било ни за два дана. О томе колико је породица патила не бих сигурно умела да пишем. Бебан се вратио са покиданим повоцем, без Легенде. Да је било обрнуто Легенда би сигурно повео људе на место где је Бебан, али ето, није било тако. Отпочели су потрагу по Церу, са мештанима, на друштвеним мрежама, али није било резултата. Надали су се да ће и он успети да побегне нељудима који су их ухватили а за које постоји сумња да се баве борбама паса и ко зна којим још нечасним стварима. Ни трага ни гласа од храбрише Легенде, и тако пет дугих месеци. У Прихватилиште пре пар месеци стиже прелеп пас. Ми волонтери, дуго смо га мазили, шетали у покушају да га опустимо, он је све време цвилео, цичао и прозвали смо га Циле. Нисмо знали да нам говори, да је Легенда. Чак смо га и објавили на друштвеним мрежама, али живот тражи своје, ко зна зашто није препознат. Фотографију Легендину смо видели али нисмо повезали, док један од наших волонтера није преузео иницијативу и учинио да се ова авантура заврши са срећним крајем.
Легенда је сада у свом дому, у свом месту љубави и радости. Био је весео пас и сигурни смо да ће бити поново, само му треба мало времена. Толико тога је прошао, преживео. Велики заштитник и јунак. Легенда!
Хвала породици Гајић на разговору, фотографијама и снимцима, али пре свега хвала што постојите, што не одустајете и што умете да волите.
Драги Душко Радовић је рекао: „Ко зна да воли, не треба ништа друго да ради“.
