Индустрија, саобраћај и индивидуална ложишта

Одговоре на нека од најчешћих питања која муче грађане када је у питању загађење ваздуха, потражили смо у Заводу за јавно здравље Шабац. Др сц. мед. Игор Драгичевић, специјалиста хигијене појаснио је шта представљају, најчешће помињане ПМ 2.5 и ПМ 10 честице, на који начин прекорачење њихових дозвољених вреднсоти утиче на здравље људи, шта су најчешћи извори ових загађивача и да ли постоји начин да се грађани заштите од негативних утицаја овако загађеног ваздуха.

Ризик по здравље дуготрајна изложеност повишеним концентрацијама суспендованих честица
-Суспендоване честице представљају ситне честице мање од 10, односно 2,5 микрометара, које имају способност слободног кретања у атмосфери. Постоје природни извори, али су много значајнији вештачки извор ових честица као што је сагоревање фосилних горива, у електранама, спалионицама или из различитих врста индустрије. Веома значајан извор је саобраћај, посебно сагоревањем дизел горива као и индивидуална ложишта, током грејне сезоне. Значајан извор ових честица може бити грађевинарство. Ове честице могу да се емитују са било које површине изложене трењу.

Значајан допринос је и појава тзв.секундарне прашине, вртложењем прашине која већ постоји у рударству, транспорту, грађевинарству.

Утицај на људско здравље првенствено зависи од величине честице. Сматра се да што је мањи промер честица, тиме штетније ефекте носе са собом. Суспендоване честице могу да продру и до доњих слојева дисајних органа. У случају нано облика ових честица, можемо да говоримо о продирању и до делова кардиоваскуларног система. Облик и величина честица је различита. Суспендоване честице састоје се од комплексне смесе различитих материја и могу да садрже: чађ (угљеник), сулфатне честице, метале, полиароматске угљоводонике и неорганске соли. Важно је напоменути да ове честице немају јединствен састав и структуру и могу различито деловати на људски организам. Најопасније су оне честице које садрже канцерогене материја, као што су тешки метали и полиароматски угљоводоници.

Највећи ризик по здравље представља дуготрајна изложеност повишеним концентрацијама суспендованих честица. Краћа изложеност може довести до иритације респираторних органа, много чешће и до инфекција, а дуготрајна изложеност високоим концентрацијама може да доведе до настајања већих респираторних проблема као што је хронична опструктивна болест плућа или рак. Оно што представља значајан утицај ових цестица је погоршање тегоба код особа које већ имају неку респираторну болест или припадају осетљивој групи становништва.

За ПМ 10 и ПМ 2,5 прописане су граничне и толерантне вредности, према важећим прописима.
Гранична вредност (ГВ) је највећи дозвољени ниво загађујуће материје у ваздуху, утврђен на основу научних сазнања, како би се избегле, спречиле или смањиле штетне последице по здравље људи и животну средину и која се не сме прећи када се једном достигне.Толерантна вредност (ТВ) је гранична вредност увећана за границу толеранције.

За ПМ 10 за средњу годишњу вредност ГВ је 40 г/м3, ТВ је 48 г/ м3. За ПМ 2,5 ГВ је 25 г/ м3, ТВ је 30 г/ м3. Поред тога, за ПМ 10 прописана је гранична вредност ме мерење у трајању од 24 сата од 50 г/ м3.

Одступање од ових вредности увек значи постојање фактора ризика у животној средини, без обзира какав је састав тих суспендованих честица. Али, утицај на здравље појединаца је условљен многобројним међусобно повезаним чиниоцима.

Поред тога у САД је уведен и Индекс квалитета ваздуха (АQИ) који се добија из сатних вредности више загађујућих материја, укључујући и суспендоване честице. Овај индекс представља орјентациону вредност и може да служи као мера заштите осетљивим особама у смислу доношења одлуке да ли ће боравити на отвореном простору.

Код ових вредности јако је важно да буду измерене тачно, одговрајућом опремом и од стране овлаштене и акредитоване лабораторије.

Потпуно је погрешно поредити тренутне или концентрације унутар једнога сата са граничним вредностима на годишњем нивоу.

Мере заштите од повећане концентрације суспендованих честица су свеобухватне и могу се поделити на опште и индивидуалне. Због ограниченог простора споменуће се само неке.

Индивидуалне мере су избегавање изласка на отворен простор када су неповољни временски услови (смог) без обзира на вредности АQИ, као и ношење заштитних маски минималног нивоа заштите Н95. Опште мере су бројне и врло често стратешке, као што је смањење употребе фосилних горива, регулисање саобраћаја у урбаним зонама, подстицање индивидуалног и колективног грејања на еколошки прихватљивија решења, контрола рада индустрије и слично, наводи др сц. мед. Игор Драгичевић, специјалиста хигијене.