НОВА УЛАГАЊА У ОБЛАСТ ЕЛЕКТРОСНАБДЕВАЊА
Без препрека у количини и снази
После 2000-е године евидента су значајна улагања у побољшање електро-мреже и квалитетније напајање. Привреда је у последњих 15-ак година имала значајан успон па се са мреже данас напаја приличан број производних погона попут Рауха, хладњаче у Суботици, фабрика у Доњем Црниљеву и Галовићу, каменолома у Каменици. Развили су се и погони фабрике намештаја, млинови, фабрике обуће
Развој привреде и пораст потреба домаћинстава пратила су и улагања у електро-мрежу која је успела да се шири и одговори на све захтеве тржишта. Континуираним радовима на електро- мрежи није крај јер ће се општина Коцељева напајати још квалитетнијом струјом. Реч је о изградњи далековода и трафо-станице 110/20 киловолти који ће служити за примарно напајање овог краја. Вредност онога што је још преостало да се уради је више од 200 милиона динара. Потребно је изменити опрему на далеководу, док је на другој, секундарној страни од 20 киловолти већ све припремљено за 110. Завршена је микропроцесорска заштита, даљинско управљање и замењена опрема.
Ова инвестиција представља огромно богатство, пружа велики потенцијал за будући привредни развој, без “камена спотицања” и ограничења. Њеном реализацијом неће бити никаквих препрека ни за оне захтевне производне процесе, како у смислу количине неопходне енергије, тако и снаге чија је досадашња максимална вредност била 12 мегавата. Нова трафо-станица обезбедиће скоро три пута јачу снагу од 31,5. Осим тога, сам прелазак примарног напајања са 35 на 110 киловолти само статистички гледано додатно ће смањити евентуане прекиде у испоруци енергије, па се може рачунати на максимално један до два испада на годишњем нивоу.
Убудући инвеститори који буду желели да производњу покрену у Коцељеви неће бити спутавани недовољно развијеном инфраструктуром. Улагања додатног новца привредника за повећавање капацитета и стварање услова за захтевније производне погоне ускоро ће постати део прошлости. Надлежни сматрају да се реализацијом овог пројекта отварају огромне могућности за укупан развој краја јер је ово једно од, стратешки посматрано, најважнијих области. Повећавају се инфраструктурни капацитети и стварају предиспозиције за немерљив напредак.
МАЛА ИСТОРИЈА ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈЕ
Електрификација на подручју општине Коцељева започета је педесетих година прошлог века. Струју су тада најпре добили житељи самог седишта општине а потом се сасвим постепено повећавао број трафо-станица и месних заједница до којих је стизала електрична енергија.
Електрификација је настављена у већим насељима попут Драгиња, Доњег Црниљева и Каменице, Свилеуве...Обично је у свако село долазила по једна трафо-станица из које су се напајали сви потрошачи. У то време потребе домаћинстава су биле веома скромне. На почетку било је неопходно обезбедити струју за неколико сијалица и по који радио апарат. Временом су потребе постајале веће а сразмерно томе ширила се и електро-мрежа. На сеоским подручјима прекрупачи су у пољопривредним домаћинствима ушли у употребу. Људи су набављали све већи број електричних апарата и уређаја. Све то је утицало на неопходност проширења мреже па је готово свако село почело да добија већи број трафо-станица.
Од тада до данас у коцељевачкој општини изграђено их је 120. Треба имати у виду да је експанзија у модернизацији и проширењу мреже започела тек после 2000-е године јер је од изградње прве до педесете трафо станице прошло скоро пола века док су преосталих 70 изграђене за последње две деценије. Не тако давно били смо сведоци и честих прекида у снабдевању, лошег квалитета мреже, недовољног напона. У другој половини 20. века мало се улагало у инфраструктуру везану за електропривреду. Познаваоци тадашњих прилика сматрају да није било довољно иницијативе ни од стране локалних власти ни саме електродистрибуције. Стиче се утисак да је најважније било да постојећа мрежа једноставно функционише и да постоји струја, без жеље да се осавремени и повећају капацитети. На изостанак иницијативе вероватно је утицало и постепено урушавање и нестанак привреде, посебно изражен 90-их година.
Некада је струја имала цену знатно нижу од тржишне па је у једном тренутку огроман број људи почео да користи електричну енергију за грејање као најповољнији енергент. То је, такође, условљавало у великој мери повећану потрошњу, што је директно утицало на лошији напон, већи број кварова и прекида на мрежи чија је укупна дужина данас на територији општине око 500 километара на прилично разуђеном терену. Сам податак да Коцељева има око 400 километара мреже ниског напона и око 140 далековода који припадају овој територији и које електродистрибуција одржава и гради, вредан је пажње. Неке локалне самоуправе имају далеко више потрошача али, са друге стране, знатно краћу мрежу јер им је приступачнија конфигурација терена. Оне су, по правилу, једноставније и јефтиније за одржавање.
Не треба заборавити ни чињеницу да је до краја прошлог века на овом подручју било тек до пет одсто бетонских стубова и огромна већина дрвених, непоузданих, са краћим веком трајања, подложних атмосферским утицајима, чије падање је био један од честих узрочника прекида у снабдевању потрошача. Данас је њихов број веома мали. У задњних неколико година, у оквиру реконструкције ниско-напонске мреже доста их је замењено па је сада заступљеност бетонских стубова 90 одсто. Замењен је велики број проводника који су били малог пресека и лошијег квалитета. Скинути су неизоловани проводници који су сами по себи били небезбедни. Они новопостављени су, кажу стручњаци, бољег пресека, изоловани, сигурнији, поузданији. Највећи искорак је направљен у последњих неколико година и уколико се настави предвиђеним темпом надлежни у Коцељеви ће моћи да кажу да на овој територији коначно нема дрвених стубова и застарелих проводника на мрежи.
Ова инвестиција представља огромно богатство, пружа велики потенцијал за будући привредни развој, без “камена спотицања” и ограничења. Њеном реализацијом неће бити никаквих препрека ни за оне захтевне производне процесе, како у смислу количине неопходне енергије, тако и снаге чија је досадашња максимална вредност била 12 мегавата. Нова трафо-станица обезбедиће скоро три пута јачу снагу од 31,5. Осим тога, сам прелазак примарног напајања са 35 на 110 киловолти само статистички гледано додатно ће смањити евентуане прекиде у испоруци енергије, па се може рачунати на максимално један до два испада на годишњем нивоу.
Убудући инвеститори који буду желели да производњу покрену у Коцељеви неће бити спутавани недовољно развијеном инфраструктуром. Улагања додатног новца привредника за повећавање капацитета и стварање услова за захтевније производне погоне ускоро ће постати део прошлости. Надлежни сматрају да се реализацијом овог пројекта отварају огромне могућности за укупан развој краја јер је ово једно од, стратешки посматрано, најважнијих области. Повећавају се инфраструктурни капацитети и стварају предиспозиције за немерљив напредак.
МАЛА ИСТОРИЈА ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈЕ
Електрификација на подручју општине Коцељева започета је педесетих година прошлог века. Струју су тада најпре добили житељи самог седишта општине а потом се сасвим постепено повећавао број трафо-станица и месних заједница до којих је стизала електрична енергија.
Електрификација је настављена у већим насељима попут Драгиња, Доњег Црниљева и Каменице, Свилеуве...Обично је у свако село долазила по једна трафо-станица из које су се напајали сви потрошачи. У то време потребе домаћинстава су биле веома скромне. На почетку било је неопходно обезбедити струју за неколико сијалица и по који радио апарат. Временом су потребе постајале веће а сразмерно томе ширила се и електро-мрежа. На сеоским подручјима прекрупачи су у пољопривредним домаћинствима ушли у употребу. Људи су набављали све већи број електричних апарата и уређаја. Све то је утицало на неопходност проширења мреже па је готово свако село почело да добија већи број трафо-станица.
Од тада до данас у коцељевачкој општини изграђено их је 120. Треба имати у виду да је експанзија у модернизацији и проширењу мреже започела тек после 2000-е године јер је од изградње прве до педесете трафо станице прошло скоро пола века док су преосталих 70 изграђене за последње две деценије. Не тако давно били смо сведоци и честих прекида у снабдевању, лошег квалитета мреже, недовољног напона. У другој половини 20. века мало се улагало у инфраструктуру везану за електропривреду. Познаваоци тадашњих прилика сматрају да није било довољно иницијативе ни од стране локалних власти ни саме електродистрибуције. Стиче се утисак да је најважније било да постојећа мрежа једноставно функционише и да постоји струја, без жеље да се осавремени и повећају капацитети. На изостанак иницијативе вероватно је утицало и постепено урушавање и нестанак привреде, посебно изражен 90-их година.
Некада је струја имала цену знатно нижу од тржишне па је у једном тренутку огроман број људи почео да користи електричну енергију за грејање као најповољнији енергент. То је, такође, условљавало у великој мери повећану потрошњу, што је директно утицало на лошији напон, већи број кварова и прекида на мрежи чија је укупна дужина данас на територији општине око 500 километара на прилично разуђеном терену. Сам податак да Коцељева има око 400 километара мреже ниског напона и око 140 далековода који припадају овој територији и које електродистрибуција одржава и гради, вредан је пажње. Неке локалне самоуправе имају далеко више потрошача али, са друге стране, знатно краћу мрежу јер им је приступачнија конфигурација терена. Оне су, по правилу, једноставније и јефтиније за одржавање.
Не треба заборавити ни чињеницу да је до краја прошлог века на овом подручју било тек до пет одсто бетонских стубова и огромна већина дрвених, непоузданих, са краћим веком трајања, подложних атмосферским утицајима, чије падање је био један од честих узрочника прекида у снабдевању потрошача. Данас је њихов број веома мали. У задњних неколико година, у оквиру реконструкције ниско-напонске мреже доста их је замењено па је сада заступљеност бетонских стубова 90 одсто. Замењен је велики број проводника који су били малог пресека и лошијег квалитета. Скинути су неизоловани проводници који су сами по себи били небезбедни. Они новопостављени су, кажу стручњаци, бољег пресека, изоловани, сигурнији, поузданији. Највећи искорак је направљен у последњих неколико година и уколико се настави предвиђеним темпом надлежни у Коцељеви ће моћи да кажу да на овој територији коначно нема дрвених стубова и застарелих проводника на мрежи.
В.Бошковић
Најновији број
18. април 2024.
