ШАПЧАНКА У ШКОЛСКИМ ЧИТАНКАМА

Један малишан из фамилије јој се пожалио како је свима у разреду причао да је она писала баш ту читанку из које уче, и они му нису веровали. Дечја посла. Али ни многи међу старијим ученим људима у овој вароши не знају да је њихова суграђанка Славица Јовановић, уз то што је докторирала српски језик и књижевност, била професор који се бавио и стварањем уџбеника па и читанки из којих су многе генерације научиле прве кораке писмености. Данас пензионерку, неуморну у свестраном стваралаштву, Славицу Јовановић, памте многе генерације учитеља који су се из Шапца отиснули на разне стране света да просвећују младе. А она, свој радни век посветила је младима, њиховом просвећивању и обликовању младих у људе чије ће се речи и слова памтити.
Рођена је 1950. године у Шапцу, живела неколико година у Владимирцима и Лозници и учила тада једну од најугледнијих гимназија, шабачку која је, како рече била “опасна“.
- Припадала сам оној генерацији која је затекла оне старе професоре као што су били “Профа“, па Марија Којић, Павле Јосић и други који су важили за строге професоре и у настави али и у општем понашању, не само школске униформе већ девојке нису смеле да носе никакво прстење, нису смеле ни да се шминкају... све се морало поштовати - сећа се Славица гимназијских дана.
У ту школу тада је било тешко ући а још теже је завршити. Њој све то није представљало оптерећење, била је добар ученик и завршила са успехом и знањем који јој је обезбедило даље школовање. Уписала је Филолошки факултет, српски језик и књижевност, иако се после друге године студија удала завршила је пре рока и ушла у просветне воде. Додуше прво опредељење и младалачка љубав је била да упише филмску режију, неким случајем није прошла на пријемном и ставила тачку на филм и камеру с којом се раније дружила и више је у руке није узимала.