“Наша мајка” у Драгином блоку

На углу Хиландарске и Норвешке улице, делу града Шапчанима познатијем као Драгин блок, фасади нове СЕТ-ове стамбене зграде, надзиру се обриси композиције инспирисане животом прве жене лекара код Срба, докторке Драгиње Драге Љочић. Мурал је дар фирме СЕТ граду, и наставља се на замисао промоције правих вредности кроз представе жена јединствених по снази којом су мењале свет.
Мурал са ликом велике шабачке добротворке Стане Милановић у истоименој улици, био је први корак у оживљавању идеје меценства и доброчинства.

"Глас Подриња"

Приликом представљања овог остварења широј јавности, директорка предузећа СЕТ, Миленца Срећковић је изразила намеру, да сваки следећи њихов објекат у граду представља подсетник на неку од жена које су оставиле трага у историји Шапца.
-Први мурал посвећен је Стани Милановић, а намера нам је да сви објекти буду омаж некој значајној жени која је оставила траг у историји Шапца. Следећи пројекат биће посвећен др Драги Љочић, затим Милеви Ајнштајн, Јели Спидоновић Савић – изјавила је у октобру 2019. Срећковићева.

Поштовање и изазов
Тада изјављено, ових дана добија конкретне облике. Симболична представа лика и дела др Драгиње Драге Љочић, на згради у Драгином блоку, сваким даном поприма видљивије црте и привлаче пажњу пролазника. Уметнички део је, као и у случају првог мурала, поверен академском вајару Ђорђу Зечевићу.
Задатак да из обиља биографских података дефинише најбитније и преточи их у сликарску визију унапред омеђену обликом и површином простора, био је у свему захтеван. Улазак у суштину Драгиног лика и израда првих скица трајала је месецима, док је рад на скелама непредвидив и зависи од многих услова, те је време окончања радова тешко прецизирати.

Драго ми је да имам могућност да одам почаст докторки Драгињи Драги Љочић, јер осећам велику дозу дивљења према некоме ко је упркос одбацивањима и осудама средине имао храбрости и снаге да буде свој и истраје у ономе у шта је веровао

-Схватње како је једна личност деловала на своје окружење и утицала на будућа поколења треба склопити у причу и сликарски спаковати у задати формат. То уме да буде изазов, али ми је драго да имам могућност да одам почаст докторки Драгињи Драги Љочић, јер осећам велику дозу дивљења према некоме ко је упркос одбацивањима и осудама средине имао храбрости и снаге да буде свој и истраје у ономе у шта је веровао. Живот докторке Драге је јака порука свима нама- изјављује Ђорђе Зечевић и кроз најважније биографске секвенце, објашњава сликарску замисао.

Вишеструка симболика
У самом врху композиције налази се докторка Драга, погледом усмерени у данашњи Болнички блок. Десно је приказ војника, симбола свих ратова у којима је учествовала, испод је болничарка која негује пацјенте, потом шињел са чином потпоручника који је током рата стекла.
-Поражавајуће је схватање средине тога времена. Докторка Драга је била довољно добра да учествује у рату и да за своје заслуге добије чин потпоручника, али јој зато струка, под апсолутном мушком доминацијом, није дозвољавала службу у државним установама. Радила је дупло више од својих мушких колега, а имала знатно мању плату. Када се побунила остала је без посла. Међутим, то је није обезхрабрило. Упркос свему приватно је лечила своје суграђане, бринула о напуштеној деци, несрећним женама. У народу је остала запамћена као “наша мајка”- објашњава Зечевић.
Централним делом доминира представа деце која се држе за руке. Пет дечјих фигура, као петоро Драгине деце. Међутим испод препознатљивог налазе се и друга бројна значења.
-Покрет, живот, нада, радост. То је њихова симболика, али и подсећање на филантропску страну личности докторке Драге, ангажман у бројним добротворним организацијама попут Кола српских сестара и оснивања Материнског удружења- истиче вајар и муралиста.

"Глас Подриња"

Поред тога што је била војник у рату, докторка Драга је била боркиња и у миру. Борила се за бољи положај жена у друштву и изједначавање људских права. Зато не чуди што се на левој страни мурала налази представа суфражеткиња и лик Емелин Панкхерст, Енглескиње, оснивача покрета који се борио за женско право гласа.
Реч “равноправност” исписана је на неколико светских језика.
-Почињем са маварским, јер је прва земља која је женама признала право гласа био Нови Зеланд 1893. године. Друга је била Аустралија. На нашим просторима то право прво признало 1918. године војвођанским женама приликом гласања за отцепљење покрајине од Аустроугарске, док су на територији Србије у овом смислу постале равноправне са мушкарцима тек у новембру 1945. Занимљив је податак, да им је то право Швајцарска признала тек 1971. године, а општепозната чињеница да жене Саудијске Арабије нису имале право гласа до 2013.- наводи Ђорђе Зечевић.

"Глас Подриња"

Инспирација за будућност
Борац и филантроп. Патриота чији лик извире из српске тробојке. Прва жена лекар у Србији завршила је медицину у Цириху, али упркос стручности неприхваћена од стране струке. Високо вреднована у рату: учесница српско-турских ратова, српско-бугарског рата, балканско и Првог светског рата, никада довољно добра за мир.
Упркос свему није одустала. Проналазила је начин да покаже љубав према народу од којег је потекла, борила се против неправде на тлу са којег је поникла. Одолела је свим изазовима и оставила неизбрисив траг међу савременицима. Овог пролећа се вратила у свој родни Шабац да нас док боје не избледе подсећа да вером у себе и упорнишћу можемо мењати свет.