Агротехничке мере у усеву кромпира

Циљ сваке производње подразумева добру физичку структуру орничног слоја. Из тога произилази добар водни капацитет оптималне акумулиране влаге, као и оптимална количина минерала за наступајући процес производње.
У прву меру агротехничке производње кромпира спада основна обрада која мора бити обављена у зиму и потребно је да се омогуће наведене констатације. Као друга важна мера је припрема за сетву која зависи од начина производње - подизањем банака или садњом на равној површини уз загртање (обично се загртање врши после ницања 10-15 дана). То је врло битна мера која се мора урадити што боље да би кромпиру обзбедили веће количине растреситог земљишта које му треба за формирање кртола.
Као могућност нових технологија су савремене машине за подизање банака и садњу кромпира. У једном проходу се обезбеђује све што би се на традиционалан начин радило два пута. Ова радња не би смела да касни, јер се кашњењем повређују сталони кртола и сама надземна маса.
Сузбијање корова је једна од битних мера која може добро да се реши самом применом плодореда, механичким мерама у сарадњи са хербицидима. С обзиром да је кромпир врло захтеван за калијумом, у основној припреми мора се обратити пажња на вредности присутне у земљишном раствору и приступити стварању оптималних услова за поступак садње.
Сам поступак прихране у процесу производње је вишекратан и њихов број зависи од стасности, односно разлика је код средње стасних и касних сорти и по количини додатих елемента. Препорука су амонијачно нитратна ђубрива АН, КАН као и калијум нитратна ђубрива. Уреа се не препоручује јер има успорену трансформацију приступачног азота.

Најбоље је када се прате потребе хранива по фено фазама биљке. Како би то објаснили навешћемо вам пример прве фазе, однсоно фазе укорењавања биљке. Она има потребе за више фосфора и најлакше га је додати наводњавањем. Сама фаза интензивног раста кромпира је праћена повећаном потребом за калијумом, магнезијумом и манганом. У другој половини вегетације код кромпира, потребе за калијумом достижу свој максимум. Све потребе наведене су уско везане ка планираном приносу, као и сорти коју гајимо. Нагласићемо да је најефикаснија употреба водотопивих ђубрива код којих је највећи проценат усвојеног храњива.

Свака производња је специфична. У појединим фазама производње суфицит неког елемента може бити лош по саму биљку, као нпр. вишак азота у наливању кртола може изазвати деформитет истих, као и стварати велику осетљивост на племењачу. Осим храњива водотопивих ђубрива потребна су и фолијарна ђубрива, микроелемената, потребних у одређеним фазама. Треба истаћи да је применом фолијарних ђубрива најбоља искоришћеност микроелемената у поједним фазама.

Што чешће и мање количине се најбоље искористе у самој призводњи. Потребу за чешћим заливањем и употребом ђубрива, производња кромпира има и кризне тачке у потребама за водом .
1. фаза ницања и склапање редова
2. заметање кртола (3-5 недеља након ницања)-ова фаза траје од 10 до 15дана
3. интензивно наливање кртола

У другом делу вегетације наводњавање не би требало почети до 60% МВК (максимални водни капацитет). Или када земљу узету из зоне кртола узмемо у шаку, уз добар стисак, при отварању шаке, она се распе. Потребно је истаћи да је у целој производњи кромпира укупна потреба за водом 400мм. Може се унети распрскивачима или системом „кап по кап“ што опет зависи од сорте која се производи и препоруке самог произвођача садног материјала. Наводњавања се изводе у раним јутарњим или вечерњим сатима. Овакав начин заливања нам служи као превенција стварања услова за патогене микроорганизме.