Празник

Дуго сам лежао будан у кревету, очекујући јутро. У соби је још било мрачно. Помало ме је нервирало братовљево равномерно дисање. Мајка је, повремено, не отварајући очи, пипањем рукама, проверавала да ли смо покривени. Јуче смо са учитељем три сата увежбавали рецитације за Осми март . Саветовао нас је да говоримо гласно, да свака реч буде јасно изговорена, да гледамо у ћошак, како се случајно не бисмо збунили и престали са рецитовањем. Више пута, у кревету поновио сам мени додељену песмицу. Мајка је устала рано, погледала у нашем правцу, што сам кроз трепавице могао да приметим и када је видела да је све у реду, изашла је из собе. Чуо сам како чисти шпорет, а затим се разлегло весело пуцкетање ватре. Почео сам да се мешкољим од нестрпљења и одједном ми је постало топло у кревету. Много је звецкала неким чашама и најзад сам чуо излазна врата, после чега се све утишало. Скочио сам из кревета и што сам брже могао обукао остављену одећу. Стао сам на сред кухиње и још једном одрецитовао, онако како је учитељ тражио. На дохват руке сам ставио малу саксију са вештачком белом ружом из које се ширио снажни мирис који је штипао за очи.

Почела је да се тресе целим телом, а бујица суза квасила је образе и приљубљени цвет. А затим је, наизменично љубила час ружу, час мене у главу

“Зашто си устао та... “ Нисам јој дозволио да доврши. Почео сам гласно да говорим гледајући је право у очи. Горео сам у образима и oceћao непријатну хладноћу низ леђа. Застала је у улазу, држећи два хлеба у рукама, а врата је заборавила да затвори. Нисам се више плашио , говорио сам у једном даху о љубичицама, пролећу, радости, љубави, а да нисам ни трепнуо. Ширила је очи, бледа, полуотворених уста, а затим је руменило украсило њено лице. Пружио сам јој ружу. Ужурбано и неспретно је спустила хлебове на сто и нежно, са обе руке, прихватила поклон. Почела је да се тресе целим телом, а бујица суза квасила је образе и приљубљени цвет. А затим је, наизменично љубила час ружу, час мене у главу. Хладноћа, која је кроз широм отворена врата улазила у кухињу, ником није сметала. Доручак нам је много пријао, и трајао је неуобичајено дуго. Мајка је више пута у току дана плакала причајући комшијама шта се збило тог јутра. Увече смо ишли у биоскоп.