Инфо

18. март 2021.18. мар 2021.
фото: п. ф.

фото: п. ф.

IN MEMORIAM – ПЕТАР ФАЈФРИЋ (1942-2021)

Адут за злато из сенке

Претходног петка опростили смо се од нашег великог рукометаша, рукометног тренера и пријатеља нашег листа Петра Пере Фајфрића. Често је говорио за наш лист, нескривено делио размишљања, сећања и увек се радо одазивао нашем позиву. Остајемо вечно захвални чика Пери на свим годинама изванредне сарадње и у његову част поново објављујемо последњи разговор који је Глас Подриња водио са њим. Моја маленкост се заједно са господином Фајфрићем, на почетку серијала сећања шабачких олимпијаца на Игре где су бранили боје наше државе, присетила Олимпијских игара у Минхену, такмичења где је терористички напад све резултате померио у други план, али велики успех рукометаша остао је да живи у успомени свих који воле ову игру, а улога Пере Фајфрића је исказана бројкама, успехом и помало филмским развојем догађаја. Нека је слава и хвала чика Пери од свих чланова редакције „Гласа Подриња“.

Човек који је унапредио шабачки рукомет
Фајфрић је рођен 1942. године у Беркасову код Шида. Када је имао 14 година доселио се у Шабац где је похађао Пољопривредну школу, а потом је студије наставио у Земуну, на Пољопривредном факултету где је стекао звање инжењера агрономије. Још у Шапцу је играо рукомет за своју школу, а клупску каријеру започиње у Младости из Земуна, наставља у Црвеној Звезди, а потом у Црвенки где осваја титулу шампиона Југославије. Репрезентативац је од 1964. године.
Рукомет је проносио и проноси славу нашег града. Клуб је основан 1958. године, као секција ДТВ „Партизан“, међутим велики корак напред на путу вечне славе, овај спорт у нашем граду направио је доласком Петра Фајфрића. Он је дошао у Металопластику, али се, у град који је већ осећао као свој, вратио и више га није напуштао. Те 1973. године дошао је у редове ондашњег друголигаша олимпијски шампион, освајач две медаље на Светским првенствима, учесник полуфинала Купа европских шампиона. Несумњиво био је највеће рукометно име до тог тренутка у гради на Сави. Појавом и радом је подстакао велики број младих да се опробају у рукомету и позор јавности скренуо као лепом спорту.
Већ у првој сезони Металопластика се пласирала у Прву савезну лигу, одакле никада није испадала. После играчких дана, био је тренер у Металопластици, а велики удео оставио је у Медицинару. Један је од кључних људи у „оживљавању“ клуба 2011. године, а као члан Управног одбора био је део руководства које је донело прву титулу сениорског шампиона женског рукомета у Шабац. Остао је уз два шабачка клуба до последњих дана живота, редован на трибинама, спреман да и са те позиције посаветује, помогне.



Петар Фајфрић је већ био искусан рукометаш, бронзани са Светског купа 1970, није био на првобитном списку селектора Сноја и тренера Штенција. Са екипом Црвенке чији је био члан, отпутовао је у Букурешт на припреме. Југословенски клуб је био ослабљен у суседству за два репрезентативца, а очекивао га је меч са репрезентацијом Букурешта која је била, у ствари, репрезентација Румуније, светски шампион, у „увежбавању“ за Минхен. Црвенчани су победили 11:10, а баш до Владе Штенција су стигле импресије са утакмице.

фото: mp wordpress


-Била је то сензација. Од 11 голова, постигао сам пет и изнудио три седмерца, био играч утакмице, а уз то сам одлично чувао Грују, једног од најбољих рукометаша света у том тренутку. Позван сам да се придружим припремама. На Трофеју Југославије, где су играли и Румуни, нисам добијао прилику. Забринуо сам се, али ми је Влада предочио да сам тајни адут и да не желе да знају Румуни како ћу бити у тиму – присећа се почетка 70-их Петар Фајфрић, касније рукометаш и тренер Металопластике.
Рукомет се у Минхену вратио у олимпијски програм први пут после Берлина 1936. Плави су били једни од фаворита и нескривени циљ беше медаља, по могућству златна. Најпре су савладани Јапанци, потом Американци и Мађари, домаћа Немачка и одлучивао је о финалисти меч са Румунијом.

- Знали смо како против њих, иако су то увек били тешки мечеви. Победили смо један разлике. Чехословачка је изненадила пласманом у финале, али у том дуелу смо доминирали и заслужили злато. Совјети и две Немачке су имале солидне екипе, али слабије од наше. Медаља је много значила и била велики ветар у леђа нашем рукомету.

фото: ртс сајт


Злато још сија у сећању, али ко је био у Минхену тог позног лета не може никада побећи од терористичког акта и отмице израелских спортиста. Драму коју је режирала органиозација „Црни септембар“ чланови наше експедиције гледали су уживо.

-Били смо у павиљону са Американцима, а гледали смо право на део где су били Израелци, између је само чистина. Видео сам ујутру на балкону једног од припадника отмичара како стоји са оружјем, тек после смо сазнали о чему се ради. То су Игре где је постојала латентна опасност за многе, тако и нас. Упозорени смо пред пут да постоје претње од емиграције. Путовала су са нама и два члана државне безбедности, упозорени смо да се крећемо само у групи, срећом није било проблема.

Ипак, Шабац је посредно импресионирао стотине учесника Игара још у СР Немачкој.

-Наше предузеће „Обнова“ је правило опрему за све олимпијце Југославије. Имали смо фантастичне кожне јакне боје тамног злата. Прилазили су и пипали, увек говорећи „leather?” (енг. Кожа), питали су се да ли је кожа или скај, ја нисам знао енглески, те сам се увек осећао збуњен.
Распоред мечева није био много згуснут, те су спортисти могли да прате и друге спортове, имали су легитимацију која им је отварала врата борилишта.

-У близини је био турнир у хокеју на трави, а мене је привлачила атлетика, редовно сам гледао када је било слободног времена. Сећам се Аки Буе, на 400 метара с препонама, атлетичар из мале афричке земље, Уганде, који је победио све, срчано смо навијали за њега. Желео сам да гледам и бокс, али је борилиште било сувише далеко од олимпијског села.
Д. Благојевић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa