Инфо

18. март 2021.18. мар 2021.
Можда сам ја...
Александар Бајуновић - академски сликар

Можда сам ја...

“Иако су слике персонализоване поседују и дозу идентификације, те промишљањем посматрача постају универзалне. Сваки појединац може ишчитати и преиспитати лични идентитет”
-“Можда сам ја“, представља једно истраживање у домену идентитета. Сликајући аутопортрете истражујем лични идентитет који је изграђен утицајем средине у којој сам одрастао. На сликама су приказана два идентична портрета која представљају два различита стања, једно изграђено у руралној средини под утицајем блиских људи, други надограђен у урбаној средини, у којој сам почео да живим. Портрети остају идентични јер је став изграђен у ранијем периоду остао стабилан, није се изменио боравком у другој средини - каже млади уметник, академски сликар Александар Бајуновић о својим делима представљеним јавности у Галерији Културног центра на самосталној изложби.

Александар Бајуновић, рођен је у Шапцу 24.11.1995. године. Основну школу је завршио у Бадовинцима, а потом Школу примењених уметности у Шапцу. Академију умјетности у Бањој Луци уписује 2014. године, смер сликарство у класи Весе Совиља и дипломирао је 2018. Када уписује мастер студије на истој Академији у класи Борјане Мрђе. Звање Демонстратора-стручног помоћника стиче на смеру сликарства на Академији умјетности у Бањој Луци. Од 2019. члан је Удружења ликовних стваралаца Шапца.


Самоспознаја, анализа карактера, однос према унутрашњем ја, као емотивне секвенце портрета обојене су различитим тоновима. Од топлих ка хладним укаузјући на психолошко стање аутора и модела отелотворених у истом лику на платну.



-Уклапајући на слици ликовне компоненте топлих и хладних тонова портрет добија једну другу димензију
- уочавамо стварни лик али, и једну атмосферу магичног света у које нас те слике уводе. Однос колорита на сликама помаже ми да искажем сличности и разлике у приказима портрета, али суштина је да идентитет остаје непољуљан. У ликовном смислу желео сам да се удаљим од реалности. Као што сам већ поменуо, стваралаштво ме води у један магичан свет. Иако су слике персонализоване поседују и дозу идентификације, те промишљањем посматрача постају универзалне. Сваки појединац може ишчитати и преиспитати лични идентитет- додаје Бајуновић појашњавајући отисак уметника у портретима других, што се може лако пренети и на његов концепт.

Изложба „Можда сам ја“ академског сликара Александра Бајуновића заинтересовани могу погледати до 25. марта у Галерији Културног центра.
-Александрове слике сам приметила на ликовној колонији и веома су ми се допале, јер у данашње време ретки су уметници који се баве фигурацијом. Мислим да дела у КЦ сведоче колико као стваралац озбиљно промишља о себи кроз веома комплексну дисциплину, портрет (аутопортрет) - истакла је Соња Петровић Јагић, кустос


-И у најпознатијим портретима које су радили славни сликари можемо ишчитати њихов лик. Узмимо за пример Мона Лизу. Одраз ствараоца је евидентан. Тако да долазимо до односа лично-универзално. Осим својих портрета урадио сам и портрет оца, те сам се бавио и кореном патријархалног односа. Насликао сам и портрете сестре и брата. То су моји блиски људи који су утицали на изградњу мог идентитета, што је и суштина поставке у КЦ.

Уметност носи и процес истраживања, анализе, а потом и отелотворење мотива надахнућа на белини сликарског платна. Посебан изазов за младог Бајуновића су велики формати.



-Инспиративни су и дају могућност процесуалности, те приступам поентелистички и долазим до реалне сфере. Сам процес је дуготрајан и траје неколико месеци. Према мом мишљењу слика никада није завршена, посебно када протекне одређени временски период пожелим да нешто променим. Ипак, суштина је да сликар зна када треба да застане. То је и поента уметности, схватити и прихватити. На моје стваралаштво највише утицаја има човек. Окупира ме човек као биће које постоји и које се бори кроз друштво, наметнути систем.

Мистични чаробњаци уз помоћ чаролије обичан метал су претварали у драгоцено злато, а ствараоци мисао у слику вреднију од хиљаду речи. Александар тврди да је и једнима и другима заједничка реч алхемија.

-Уметност је увек магична. „Ни из чега“ се рађа чаролија. Док стварам осећам се као алхемичар. Мешање боја, уз традиционални приступ сликама је нешто што волим и што ме испуњава. Сигурно да није неоубичајена прича, али склоност ка уметности датира од „малих ногу“ и сасвим је било природно да животни пут наставим у том смеру. Страст ка стваралаштву није нестала, само је са годинама јача. Сматрам да у уметности не треба имати узоре, али ми се свиђа стваралаштво сликара Херонимуса Боша и Питера Бројгела. То су стари мајстори и из њихових дела црпим енергију. У мом раду може се уочити и импресионизам, или дивизионизам где користим начин сликања тачкама градећи форму, али је приметно и цртачко умеће. Цртеж је основа свега и дивна дисциплина коју негујем. Да би неко био добар архитекта, концептуални уметник, сликар мора да влада техником цртања.
М. Ж.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa