Инфо

18. март 2021.18. мар 2021.
КОКИЦЕ И РОКЕНРОЛ
СИНИША ПОПИЋ, УЛИЧНИ ПРОДАВАЦ И ЗАЉУБЉЕНИК У МУЗИКУ

КОКИЦЕ И РОКЕНРОЛ

Живот од продаје кокица је скроман и представља свакодневну борбу за егзистенцију. Често није лако преживети ни са далеко већим и сигурнијим приходима. Али , Боске се не жали. Заљубљеник у рокенрол са кокичаром постао је неприметно нераскидиви део коцељевачке вароши. Можда ће је једном и напустити, баш као што је из родног Илијаша отишао пре 25 година. Али за сада остаје ту, у Коцељеви, на њеним улицама, уз кокице и рокенрол
Омладинском до Доситејеве, па до центра, у Немањину. Готово свакога дана пролази овим улицама, гурајући апарат и ширећи мирис свеже испеченог кукуруза кокичара. Продавац кокица и страсни заљубљеник у рокенрол. Тако се у најкраће може описати Синиша Попић, родом из Босне, из које се пре две и по деценије, после рата, доселио у Коцељеву. Скоро исто толико продаје кокице на коцељевачким улицама. Свакодневно је у зонама школа, центру насеља или на спортским и културним догађајима, на местима на којима има окупљања.

–Коцељева је била прво место у које сам дошао са породицом и ту сам остао до данас. Покојни отац је имао пријатеља из овог краја и тако смо доспели овде. Лепо сам прихваћен у овој средини. Живот је овде некако опуштајући, али једино што недостаје јесте новац. Средина је нормална, мирна, без икаквих проблема- сматра Синиша и кроз осмех додаје да су му најбоље муштерије деца.

–Клинци су добри и са њима се одлично слажем. Испратио сам генерације и генерације школараца који су отишли на даље школовање у градове- прича овај педесетчетворогодишњак.

На крају радног дана, кокице које није успео да прода поклони пролазницима, деци, посетиоцима и запосленима у оближњим кафићима. Настоји да увек продаје само свеже кокице, посебно када су купци најмлађи. За њих је, каже, осмислио и назив свог производа “Зека пека” и покушао да прилагоди амбалажу која би им била занимљива и допадљива.

“БЕЗ РОКЕНРОЛА НЕ МОГУ”
Говорећи о томе шта му у животу највише недостаје истиче да су то пријатељи и познаници из младости који су расути по свету као и музика, она добра, из неких претходних времена. Таленат за певање открио је још у време почетка школовања а на њега је указала учитељица у основној школи. Напомиње да воли сву добру музику, без обзира на правац, попут изворне народне, али највише ужива у рокенролу. Од доласка у Коцељеву био је члан локалних бендова.



–Много сам слушао музику, путовао и посећивао концерте. Пред сами рат, сећам се, успео сам да зарадим новац и отпутујем у Аустрију на концерт “Stonsa”. У Сарајеву нисам пропуштао ни један- прича са усхићењем Синиша који се у Коцељеви латио микрофона сасвим случајно.

Имао је прилику да у пролазу чује бенд који свира добре, познате ствари у некадашњем шах клубу у Дому културе.

–Нисам одолео да уђем и да питам да нешто отпевам. Тако сам постао певач групе “Мистер рок”. Касније је бенд променио назив у “Измењени састав”- присећа се Синиша, познатији као Боске и додаје да је и свој 50. рођендан прославио на један необичан, али њему драг начин. Бенд је организовао концерт под називом “Пола века Боскета”, а на журку су били позвани сви љубитељи рок музике.

–И било је одлично. Супер смо се провели. Нажалост, музичка сцена Коцељеве није жива. Посебно када причамо о овој врсти музике. Више не певам, али и даље радо слушам рокенрол. Он је једноставно саставни део мене и ја без њега не могу- каже Синиша који се с времена на време лати микрофона на некој свечаности, венчању или рођендану, и на кратко задовољи душу.

Међу омиљеним групама су му “YU група”, “Атомско склониште”, “Смак”, “Тајм”, “Парни ваљак”, “Индекси”...И много је, по његовом мишљењу, песама за сва времена попут “Једина моја” од “Дивљих јагода”, “Да ли знаш да те волим”, “Улична светиљка”, “Море”, “Жути кишобран”...

ПОЗИТИВАН ДУХ И ОСЕЋАЈ ЗА ДРУГЕ
Упркос бројним животним изазовима чини се да Синиша жели да памти само лепе тренутке и на њима инсистира. Прави планове, али их се слепо не држи. Његов мото је да од живота треба узимати најбоље што се нуди и ићи напред, без освртања.

Сећа се и свог оца, Ђоке Попића, некадашњег фудбалског тренера и његове мотивационе реченице пред утакмице свога тима по којој је остао упамћен: “Ако хоћеш победит, мораш забит гола!”. Управо та филозофија важи за све у животу. Примењива је на свим теренима. Не само на спортском. Боске сматра да добро осећа људе и труди се да увек буде позитиван. Жели да свима буде добро али да се и сам добро осећа.



–Волео бих да Коцељева буде још отвореније место, да има више енергије, идеја и иницијатива за нешто ново. Када сам дошао овде имао сам 29 година и доживљај овог места и људи који у њему живе не може бити исти у односу на моју данашњу слику. Ипак, ја сам позитивац, оптимиста и верујем у позитиван дух и одатле црпим ту врсту енергије. У данашњем свету глобално гледано, у којем је тешко преживети и где се сви боре за егзистенцију, тешко је бити оригиналан и негде смо изгубили осећај једни за друге, за комшије, рођаке, потребе пријатеља- прича Синиша.

Живот од продаје кокица је скроман и представља свакодневну борбу за егзистенцију. Често није лако преживети ни са далеко већим и сигурнијим приходима. Али , Боске се не жали. Заљубљеник у рокенрол са кокичаром постао је неприметно нераскидиви део коцељевачке вароши. Можда ће је једном и напустити, баш као што је из родног Илијаша отишао пре 25 година. Али за сада остаје ту, у Коцељеви, на њеним улицама, уз кокице и рокенрол!
В.Бошковић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa