Сваки пацијент је збринут

Многи хронични болесници тешко се сналазе у условима пандемије. Када је читав здравствени систем подређен борби против коронавируса није лако доћи до лекара специјалисте. Већина њих је у “црвеној зони” где лече тешке ковид пацијенте.
Прим. др Снежана Ковачевић, кардиолог, помоћник директора Опште болнице “Др Лаза К. Лазаревић” и координатор Ковид болнице Шабац истиче да су све време налазили начине да срчане болеснике са хитним, али и мање хитним стањима збрину. Велику помоћ у томе су им пружили ваљевска болница и клинички центри у Београду.

Ковид пацијенти се стално прате
-На болничком лечењу су ковид пацијенти са тешком и средње тешком сликом, а критеријум за хоспитализацију су да ли имају потребу за кисеоничком терапијом. На одељењу је велики број пацијената који се стално прате. Најмање три пута дневно им се мери сатурација кисеоника, а ако је потребно и гасне анализе. Некима је потребно да се сатурација мери и на сваких сат времена. Сваки пацијент има своју листу са свим параметрима, објашњава др Снежана Ковачевић ситуацију у “црвеној зони”.

-Шабац има предност што је близу и Ваљева и Београда. Ниједном нашем пацијенту није изостала дијагноза ни терапија. Пацијенти са акутним инфарктом су збирњавани и слати у Београд и у року од сат времена били су у сали за катетеризацију и добијали су стент, наводи др Ковачевић.
Да би што брже били збринути пацијенти са инфарктом успостављена је СТЕМИ мрежа. Практично, када би се у Општу болницу “Др Лаза К. Лазаревић” јавио пацијент који је доживео инфаркт из Шапца су звали кол центар, где би добили информацију у којој болници у Београду има места, затим би дежурном кардиологу у тој установи јавили да им стиже пацијент и он би потом санитетом био послат у Београд.
-Пацијенти који су прележали инфаркт и долазили су код нас после неког времена, њима смо заказивали мејлом у болници у Ваљеву, одакле су их позивали у року од недељу или две. Сви којима је било потребно да се уради коронарографија, као и у време пре короне, били су прегледани, дијагностификовани и стављени су им стентови, објашњава др Ковачевић.
Наша саговорница је од почетка епидемије у “црвеној зони”. Само су око месец дана летос радили уобичајено, у згради Интерног.

Највеће компликације у овом таласу
Иако ситуација у Шапцу тренутно није лоша као у другим градовима када је број оболелих од Ковида у питању, показало се да су у овом таласу највеће компликације.
-Имамо пацијенте који су били и по месец и по на лечењу од упале плућа изаване коронавирусом. Буде им добро, оду кући, после неког времена се врате са запаљењем плућа изазваним другим бактеријама или вирусима. Дођу са великим тромбозама које морамо да разбијамо, навиди др Ковачевић.

-Ми и сада имамо зелену зону у којој раде све специјалистичке службе. Интерно одељење смо изместили на први спрат Хирургије. Пријемна амбуланта је радила у сваком тренутку и ту су стизали пацијенти које је требало сместити на болничко лечење или решити у том тренутку. Због ограничених капацитета за хоспитализацију, пацијенте смо смештали у опсервацију и уколико има неки поремећај ритма он се регулише. Пацијент остане 12 до 24 сати и иде кући са додатном терапијом и контролом следећег дана, објашњава др Ковачевић.
Сваком пацијенту у Болници је рађен тест на Ковид. Др Ковачевић наводи да су у почету то били тестови на антитела, али да су се они показали као непоуздани. Након тога су уведени ПЦР, а касније и антигенски који су им велика помоћ, јер се у року од 20-ак минута зна да ли је пацијент позитиван.
-Пацијент се шаље на коронарографију и ако је позитиван и ако је негативан, с том разликом што ковид позитивни иду у ковид болницу која има салу за катетеризацију, а то су сви клиничко болнички центри у Београду. Поред системског карактера, да напада све органе, Ковид прави и емболију плућа. Мислим да сам број инфаркта није повећан у односу на уобичајено, али смо запазили да пацијенти касно стижу. Дођу када су у фази пред реанимацију, каже др Ковачевић.

Инфаркт као последица короне
-Пацијенти знају да је Болница у Ковид систему и да им је тешко да дођу до лекара, а и боје се да се не заразе док чекају на преглед. Колико год се ми трудили да избегнемо заражавање у “зеленим зонама”, не можемо да будемо сигурни да пацијент нема почетне симптоме короне. Дођу код доктора зато што им није добро. Болест је таква да је тешко предвидети почетак, а неко време пре појаве првих симптома пацијенти су инфективни. Деси се да дођу због нечег сасвим другог, а испостави се да имају коронарну болест (болест срца и срчаних артерија). Са друге стране, дођу на преглед због коронарне болести, нестабилне ангине или инфаркта миокарда, а испостави се да су ковид позитивни и да су у склопу ковид инфекције развили инфаркт миокарда, наводи др Ковачевић.

Наводи да је током ових годину дана приметила да је више од 90 одсто пацијената који су прележали акутно запаљење плућа, односно ковид пнеумонију имало и актуни миокардитис (запаљење срчаног мишића).
-Форма тог миокардитиса је блажа неко код коксаки Б вируса. Праћено од јуна на овамо, није било тежих клиничких слика. Није долазило до проширења срчаних шупљина и до смањења снаге. Имамо знаке миокардитиса у зидовима леве коморе, али не и слабљење срца. Ипак, кратак је период да бисмо били сигурни да неће касније оставити никакве последице, каже др Ковачевић и саветује све који су прележали вирус са упалом плућа да се прва три месеца не напрежу физички. Шетња не спада у физички напор, напротив, препоручује се. Посебно апелује на младе који снагу покушавају да поврате у теретани да то не чине.
Др Ковачевић истиче да је вирус крајње индивидуалан и да неко прође са минималним симптомима којих није ни свестан, док неко други умре за две недеље. Једино решење види у вакцини.
-Апелујем и молим грађане да се вакцинишу. Вирус ће кружити у популацији докле год има особа која може да буде заражена. Нажалост, има доста примера који сматрају да вирус не постоји, да нас трују, да су у вакцинама чипови. То нема никакве везе са реалношћу. Све вакцине су добре. Пацијенти који су прележали ковид инфекцију су веома расположени да се вакцинишу, јер знају шта су прошли и не желе да им се то поново догоди, истиче др Снежана Ковачевић.