Ефекат зависи од количине влаге

Основна обрада земљишта се стандардно изводи на дубину од 30 цм и код нас је највише заступљена. Гајење усева у монокултури, посебно на земљиштима која су непропустљива, хладна, лоших физичких и хемијских особина, као и примена тешке механизације, ова земљишта доводе у још лошија стања непогодна за обраду.
Подривање земљишта је једна од најзаступљенијих мелиоративних мера, којом се земљиште не меша и не окреће, али се интезивно растреса и при томе се на површину не износи неплодни слој. Подривање као механичка мера пре свега мења физичка, хемијска и биолошка својства земљишта.
Земљишта тешког механичког састава поседују неповољна физичка својства као што су слаба проводљивост воде, неповољан однос капиларних и некапиларних пора, велику запареминску масу а тиме и изражену збијеност, велику снагу задржавања воде, мали ваздушни капацитет, велики механички отпор, што отежава продирање корена у дубље слојеве земљишта.
Земљишта које покрива наша ПСС служба су углавном тешка за обраду, глиновита, изразито осетљива на гажење и сабијање, па је потребно обратити пажњу на таква земљишта и у пролећној припреми смањити број прохода машинско-тракторских агрегата на најмању могућу меру, у један машинско тракторски или самоходни агрегат, и спајањем технолошких операција у један проход. Пролећну припрему земљишта треба одложити када се земљиште довољно просуши и оцеди. Број прохода у пролеће може се смањити тако што се земљиште неће остављати у „грубој бразди“, него се у јесен грубо припреми површински слој. Тако припремљено земљиште се у пролеће равномерније просушује и омогућује једнофазну припрему.
Ефекат подривања зависи од влажности земљишта и најбоље се постиже при ниском садржају влаге, 40% од ПВК. Биљке преко кореновог система узимају храну највећим делом са 60 цм дубине. Уколико је земљиште у доњем слоју влажно, подривањем ће доћи до просецања непропусног слоја. У зависности од стања земљишта треба радити сваких 3-5 година, иако је подривање скупа агротехничка мера. Некада је довољно подривати само депресије и увратине парцела. Продужено дејство ове мелиоративне мере може се очувати одговарајућом плодосменом.
Систем редуковане обраде треба поставити тако да се мелиоративном обрадом очувају и стабилизују поправљена физичка, хемијска и биолошка својства земљишта. У том циљу, систем редовне обраде треба да садржи елементе редуковане обраде земљишта, када је реч о дубини обрађивања и броју технолошких операција. У основи, обрада треба да се ограничава само на операције које ће остварити оптимално стање оранице за сетву, ницање и развој усева.
Подривање треба изводити на нормалним земљиштима на дубину 40-60 цм. Захват подривача зависи од броја радних тела и њиховог међусобног размака, који опет зависи од дубине подривања. У односу на дубину, размак између радних тела једнак је или већи од дубине бар за 1,5 пута. Брзина кретања агрегата за подривање има велики утицај на квалитет рада и учинка као и утрошка енергије за подривање. Оптимална брзина кретања треба да је 4-6 км/х. У пракси се користе крути и вибрациони подривачи. У предности су вибрациони јер је боље растресање земљишта и уштеда 10-15% горива. Поред дубине подривања и радне брзине аграгата, вучни отпор подривача зависи од типа и стања земљишта.
Имајући ово у виду можемо констатовати да за дубине веће од 40 цм, потребно је ангажовати вучну снагу већу од 30 кw по радном телу, при брзинама мањим од 5 км/х. На подрованом земљишту дубина орања треба да буде мања, а стим се смањује и укупан утрошак енергије у обради земљишта.
Од коефицијента корисног дејства вуче и брзине кретања зависиће избор тректора по ефективној снази. Зато пре подривања не треба вршити угаривање, јер ће проценат клизања бити већи, а коефицијент вуче трактора мањи. Подривање земљишта у вишегодишњим засадима, примењује се пред заснивање и у заснованим засадима.
Дубина подривања је најчешће 60 цм.
Правац подривања треба изводити у правцу оцеђивања воде, и у облику чунка да не би дошло до гажења трага клина подривача. Трагови предњих и задњих точкова трактора морају се поклопити са трагом клинова подривача. С повећањем размака између клинова, смањује се специфични отпор подривача, док му учинак расте при истој вучној снази трактора.