За сада под контролом

Као што смо већ навели у претходном броју “Гласа Подриња”, Ветеринарски специјалистички институт “Шабац” ових дана води дуплу битку. Упоредо са ПЦР тестирањем становништва на Covid-19, тече и активни надзор Афричке куге свиња на подручју Мачванског и Колубарског управног округа.

УПУСТВО ЗА ВЛАСНИКЕ

Изузетно заразна болест, која напада дивље и домаће свиње , откривена је почетком 20. века у Африци и одатле се шири на Азију и Европу. У Србију је стигла из Румуније и Бугарске, прошле године је дијагностикована у пограничним подручјима Јужне и Источне Србије, док је последњи забележен случај у марту у околини Крушевца.

СПЕЦ. ДР. ВЕТ. МЕД. СЛОБОДАН МАКСИМОВИЋ

Др вет. мед. специјалиста епизоотиологије Слободан Максимовић, из ВСИ „Шабац“, наводи да би у случају појаве ове болести на нашој територији материјална штета била огромна, али да места паници тренутно нема. Свака карика у ланцу заштите има јасно дефинисано поље деловања, док велика одговорност у спречавању ширења заразе лежи и на самим произвођачима.
-Поштовање мера и нека врста изолације су једини начини да се ширење АКС спречи. Сви произвођачи могу допринети очувању стабилности на терену тако што ће додатно пооштрити хигијенске мере на својим фармама- изјављује др вет. мед. спец Максимовић и објашњава:
-Углавном је реч о савременим фармама, са солидним хигијенским условима, али оне су једна поред друге. Објекат до објекта, двориште до дворишта, а то је у овом тренутку јако опасно. Сам улазак вируса може бити директан, уношењем заразних свиња или индиректан на одећи, обући, прибору произвођача. Због тога су на уласку у фарму неопходне дезобаријере, пресвлачење приликом уласка у објекте и куповина само легалних прасади.

ДР. ВЕТ. МЕД. НИКОЛА МИЛУТИНОВИЋ

Вирус је изузетно отпоран у спољашњој средини. У лешевима може да преживи и до два месеца, стога је јако битно да све угинуле животиње буду збринуте на одговарајући начин.
-На жалост, наши узгајивачи стоке и немају баш ту навику да нешкодљиво уклањају угинуле животиње. На лешеве животиња наилазимо често по каналима, рекама, депонијама. То је недопустиво, када је било каква зараза у питању, а нарочито ова. Незакопани лешеви, који нису завршили у кафилерији, представљају извор заразе два месеца. То је велики проблем у Србији, проузрокован неодговорним понашањем власника, али и локалних самоуправа које немају своју зоохигијенску службу, хладњачу и уговор са кафилеријом- објашњава епизоотиолог Максимовић, и напомиње да поред тога што је дуговечан на спољашњој средини вирус афричке куге свиња одлично подноси и ниске температуре, те у замрзивачу може преживети годинама.
-Помије су давно законом забрањене, а и данас су присутне у Србији. То је веома ризична намеирница за стоку, јер у месним прерађевинама вирус може да преживи и до 40 дана, па преко помија поново дође у исхрану свиња- каже Максимовић и закључује:
-Зоохигијенске мере су најважније у свему. Кад нема лека, ни вакцине, то је једини метод борбе. У току је активни надзор. Сви надлежни су ускључени, али бих рекао да је одговорност појединца, као и у случају епидемије у људској заједници пресудна за успех.