НЕКАДА НИЈЕДНА - ДАНАС ТРИ

За само једну деценију коцељевачка општина изградила је три спортске сале. До 2010.године осим отворених терена није било ни једног затвореног простора за реализацију часова физичког васпитања нити бављења дворанским спортовима, осим импровизованих сала, попут спојених учионица у школама или хладњаче у некадашњем “Воћару”.

Често су одбојкаши, као домаћини, дочекивали противнике у халама код суседа, на Убу или у Владимирцима. Генерације су маштале о дану када ће Коцељева имати своју спортску салу. Поједини активни спортисти дочекали су тај дан 2010. године, Дан општине Коцељева, када је прва спортска сала свечано отворена у присуству општинског руководства на челу са председником Верољубом Матићем и тадашњих министара просвете и државне управе и локалне самоуправе Жарка Обрадовића и Милана Марковића као и бројних гостију и грађана.

2008. године Министарство просвете - Одсек за инвестиције и инвестиционе пројекте одобрило је ОШ “Мића Станојловић” 31 милион динара за изградњу школске спортске сале.

донација за сале

У то време Коцељева је била једна од ретких општина у Србији без иједног квадратног метра адекватног простора затвореног типа. О изградњи сале размишљало се и пре тога, па је тако 12 година раније, средином деведесетих, на локацији између средње и основне школе, на 3600 квадрата и капацитета 1200 места започет мегаломански пројекат изградње хале која никада није завршена и данас, према речима просветних радника, представља опасност за децу.

Девет година касније, односно 2005. темељ за изградњу школске сале, површине 1400 метара квадратних постављен је на игралишту за мале спортове у непосредној близини коцељевачке основне школе и управо на тој локацији никла је прва спортска хала у општини Коцељева, примерена локалним потребама и стандардима.

Изградња спортског објеката који у свом саставу има велику салу од 1300 квадрата и малу, површине око 180 метара квадратних, намењену за гимнастику, стони тенис и борилачке спортове, коштала је преко 60 милиона динара, а финансирана је заједничким средствима државе и општине, док су значајан допринос дале и друштвено одговорне компаније попут “Алас холдинга”.

СПОРТСКА ИНФРАСТРУКТУРА И У ИЗДВОЈЕНИМ ШКОЛСКИМ ОДЕЉЕЊИМА
Крајем 2018. и почетком 2019. године почела је изградња још једне фискултурне сале, друге у општини Коцељева. Наиме, упоредо са реконструкцијом школских започета је и изградња спортског објекта у дворишту основне школе у Каменици.

Данас се на овом месту налази модерна сала са неопходним пратећим садржајем и делом предвиђеним за котларницу одакле се греју све зграде у овом школском комплексу. Укупна површина објекта, чија је изградња коштала око 60 милиона динара, је скоро 700 квадрата, а сама сала се простире на преко 400 метара квадратних.

Готово истовремено 2019.године почиње да се гради и сала у Доњем Црниљеву, у издвојеном одељењу ОШ “Мића Станојловић”. Објекат је повезан са самом зградом школе и предвиђен за тренирање и одржавање већине дворанских спортова, попут одбојке и кошарке. Вредност инвестиције, чија је укупна површина скоро 470 метара квадратних, износи око 30 милиона динара, а осим самог спортског терена објекат има мушке, женске и наставничке свлачионице, просторију за помоћне реквизите и справе..

ДОНАЦИЈЕ ЗА ОПРЕМАЊЕ САЛА
Крајем прошле године, захваљујући великој донацији Спортског савеза Шапца и координатору за школски спорт Слободану Мијаиловићу, у ОШ “Мића Станојловић” стигле су спортске справе и реквизити намењени за опремање новоизграђених сала у Доњем Црниљеву и Каменици.

Говорећи о овој донацији професор физичког васпитања Милан Михаиловић подсетио је да су ђаци из ових крајева на окружном такмичењу из стоног тениса, атлетских дисциплина, рукомета и футсала освојили 12 медаља од првог до трећег места, те да су се надметали са вршњацима из градских средина који су у том тренутку имали далеко боље услове за одржавање редовних часова и додатних секција. Са овом чињеницом и успехом ученика школе био је упознат и Слободан.

–У једном неформалном разговору са њим рекао сам да је сала у Доњем Црниљеву изграђена, али да није опремљена. Он је упутио помоћ која нам је од великог значаја и захваљујући његовом ангажовању стигла су два гола, две табле, два зглобна коша, 40 лопти, одбојкашка мрежа...- рекао је професор Михаиловић чија је иницијатива за набавку заштитне мреже у сали у Доњем Црниљеву наишла на подршку неколицине запослених у школи, али и бројних грађана овог села као и локалне самоуправе.

–Могу да похвалим грађане Доњег Црниљева, јер где год смо се обратили за помоћ, били смо прихваћени. Нико нас није одбио и свако је дао колико је могао, па и преко својих могућности. Заиста је скупљена велика количина новца, 50 хиљада динара, а за оно што недостаје, како је рекао председник општине Душан Илинчић, додаће локална самоуправа. Огромну захвалност дугујемо појединцима и предузетницима, локалној самоуправи и свима онима који су нас на било који начин подржали и помогли да опремимо сале и обезбедимо одличне услове за нашу децу- поручио је Михаиловић.

ЧАСОВИ У ХОЛУ САДА СУ ПРОШЛОСТ
Пре изградње спортских сала часови физичког васпитања одржавали су се напољу, на школским игралиштима, кад год је то време дозвољавало. У зимским месецима они су се одвијали у холу школе у Доњем Црниљеву , односно у делу кухиње у Каменици. Најчешће су се сводили на играње стоног тениса.
Захваљујући новоствореним условима и набавци реквизита и справа, часови физичког васпитања сада су садржајнији и квалитетнији, а самим тим и једноставнији за реализацију у односу на претходна времена када је било неопходно импровизовати у највећем броју случајева.

–Велика је разлика сада када имамо сале и када смо набавили справе и реквизите. Нисмо још све завршили али је у току. Сада можемо да радимо како је предвиђено планом и програмом. Деца су веома задовољна и досадашње генерације нису имале такве услове. Све се сводило на неки минимум- подсећа професор физичког васпитања у Каменици и Доњем Црниљеву.

Сматра да у сеоским подручјима има доста талентоване деце која до сада нису имала адекватне услове, али их то није спречавало да се упусте у борбу са озбиљним ривалима из градских подручја те да из ње изађу као победници, са освојеним одличјима.

–Деца из сеоских подручја не могу да путују на тренинге и секције после редовне наставе. Било би то изводљиво само уколико би родитељи имали довољно новца и времена да их возе до најближих клубова. То није једноставно јер је реч о људима који су у великој мери запослени и додатно заузети обавезама на имању. Раде од ујутру до увече и нису у стању да одговоре на потребе своје деце. У градовима је то, рекао бих, лакше. Градска деца су у предности у смислу могућности избора, доступности и већег броја спортова и клубова док се у селима све своди углавном на редовне часове физичког васпитања и на секције- закључио је Михаиловић.

Зато, чини се, улагање у школе и спортску инфраструктуру у сеоским подручјима још више добија на значају, јер је то, на крају крајева, улагање у младе, њихово здравље и правилан развој.