Најстарији верују цепиву у борби против Ковида 19
Вакцина сапутник и савезник
Једна од наших најстаријих суграђанки, Милица Бабић, има апсолутно поверење у вакцину. Није јој важна врста, већ да се вакцинише што пре. Жели да се врати животу од пре марта 2020. године. Лекарска породица Бабић уверена да ће вакцина победити у борби против ширења вируса. Сви сањају повратак уобичајен, свакодневним активностима које нам је Ковид одузео претходног марта
Најстарији су једна од две најугроженије категорије становништва када је у питању тежи облик Ковида 19 и потенцијално фаталан исход. У борби за очување здравља највеће поверење имају у вакцине, те су управо припадници ове популација је међу најревноснијима у одласку на припадајуће вакциналне пунктове широм државе. Избор конкретног цепива није примаран, како кажу желе да се заштите вакцину која год да је доступна.
Здравствени радник, педијатар у пензији, једна од наших најстаријих суграђанки, др Милица Бабић „гази“ већ десету деценију. Медицина и борба за здравље је њен живот. Била је некада прва у промоцији вакцинације против болести свеприсутних у шестој и седмој деценији прошлог века, а вера у вакцину, као најбоље средство заштите никада је није напустило. У сали Економске школе примила прву дозу вакцине Фајзер у суботу. Како каже, жели да се заврши епидемија, недостају јој активности које су јој чиниле задовољство, жели што пре да све ово прође и да поново изађе на кафу, у посластичарницу, на ручак и врати се нормалном животу, оном од пре марта 2020. године.
-Читав радни век сам провела као педијатар у шабачкој болници, учествовала сам у различитим кампањама за вакцинацију и још сматрам да је она наше најбоље оружје у борби за очување здравља и борби против свих болести које могу оставити велике последице. Имам близу стотину година и медицинско искуство због којег знам колико је важно да се сви који могу вакцинишу за лично добро, али добро својих најближих и заједнице. Нисам познавалац модерне технологије и зато сам мом сину рекла да ме пријави – рекла др Милица Бабић.
Милица је део познате шабачке лекарске породице Бабић. Њен супруг је био лекар, као и ћерка, односно син. На вакцинацију је дошла у пратњи управо свог сина др Рада Бабића, професора на Медицинском факултету, који наводи да је велика жеља његове мајке била да се вакцинише, јер је и током каријере била поборник оваквог вида превентиве. Својим примером желела је да упути позив млађима, многи од њих су били и њени пацијенти, да се пријаве и постану део списка вакцинисаних. Старији су више од годину дана у неком виду карантина, што значајно утиче на њихово расположење, што има импликације и на здравље.
-Вакцине су тековина која је много пута спашавала човечанство, прекидајући велике епидемије. Моја мајка је још педесетих и шестедесетих година учествовала у кампањама које су помогле да се искорене онда присутне заразне болести попут дифтерије, туберкулозе од којих су многи млади животи угашени. Један од највећих мотива да упише медицину за њу је управо било то што је у свом окружењу гледала ширење заразних болести које су доносиле велику смртност или последице које су се касније исказивале. Ни она, ни ми као породица нисмо ниједног тренутка размишљали треба ли да се вакцинишемо или не – истиче проф. др Бабић и додаје да је избор вакцине мање важан, нема погрешне одлуке. Свака пружа заштиту.
-Када смо се пре 20, 30 година вакцинисали и против великих богиња, туберкулозе и других болести, никада нисмо питали ко је произвођач. Свака вакцина одобрена у држави је корисна и делотворна. Због година моје мајке смо сачекали, јер су постојале дилеме о контраиндикацијама код најстаријих, међутим клиничка испитивања су показала да нема последица, те није било разлога за даље одлагање. Задовољство ми је што је лепо организована вакцинација овде у Шапцу и што се процес одвија брзо и ефикасно. Сада чекамо ревакцинацију и сви се надамо да ће убрзо све оно у чему смо уживали до 2020. године поново бити доступно и безбедно и да ће ускоро панедмија бити ружна прошлост.
Здравствени радник, педијатар у пензији, једна од наших најстаријих суграђанки, др Милица Бабић „гази“ већ десету деценију. Медицина и борба за здравље је њен живот. Била је некада прва у промоцији вакцинације против болести свеприсутних у шестој и седмој деценији прошлог века, а вера у вакцину, као најбоље средство заштите никада је није напустило. У сали Економске школе примила прву дозу вакцине Фајзер у суботу. Како каже, жели да се заврши епидемија, недостају јој активности које су јој чиниле задовољство, жели што пре да све ово прође и да поново изађе на кафу, у посластичарницу, на ручак и врати се нормалном животу, оном од пре марта 2020. године.
-Читав радни век сам провела као педијатар у шабачкој болници, учествовала сам у различитим кампањама за вакцинацију и још сматрам да је она наше најбоље оружје у борби за очување здравља и борби против свих болести које могу оставити велике последице. Имам близу стотину година и медицинско искуство због којег знам колико је важно да се сви који могу вакцинишу за лично добро, али добро својих најближих и заједнице. Нисам познавалац модерне технологије и зато сам мом сину рекла да ме пријави – рекла др Милица Бабић.
Милица је део познате шабачке лекарске породице Бабић. Њен супруг је био лекар, као и ћерка, односно син. На вакцинацију је дошла у пратњи управо свог сина др Рада Бабића, професора на Медицинском факултету, који наводи да је велика жеља његове мајке била да се вакцинише, јер је и током каријере била поборник оваквог вида превентиве. Својим примером желела је да упути позив млађима, многи од њих су били и њени пацијенти, да се пријаве и постану део списка вакцинисаних. Старији су више од годину дана у неком виду карантина, што значајно утиче на њихово расположење, што има импликације и на здравље.
-Вакцине су тековина која је много пута спашавала човечанство, прекидајући велике епидемије. Моја мајка је још педесетих и шестедесетих година учествовала у кампањама које су помогле да се искорене онда присутне заразне болести попут дифтерије, туберкулозе од којих су многи млади животи угашени. Један од највећих мотива да упише медицину за њу је управо било то што је у свом окружењу гледала ширење заразних болести које су доносиле велику смртност или последице које су се касније исказивале. Ни она, ни ми као породица нисмо ниједног тренутка размишљали треба ли да се вакцинишемо или не – истиче проф. др Бабић и додаје да је избор вакцине мање важан, нема погрешне одлуке. Свака пружа заштиту.
-Када смо се пре 20, 30 година вакцинисали и против великих богиња, туберкулозе и других болести, никада нисмо питали ко је произвођач. Свака вакцина одобрена у држави је корисна и делотворна. Због година моје мајке смо сачекали, јер су постојале дилеме о контраиндикацијама код најстаријих, међутим клиничка испитивања су показала да нема последица, те није било разлога за даље одлагање. Задовољство ми је што је лепо организована вакцинација овде у Шапцу и што се процес одвија брзо и ефикасно. Сада чекамо ревакцинацију и сви се надамо да ће убрзо све оно у чему смо уживали до 2020. године поново бити доступно и безбедно и да ће ускоро панедмија бити ружна прошлост.
Д. Б.
Најновији број
25. април 2024.
