КОРИТА ОД ПРЕСУДНЕ ВАЖНОСТИ

Скоро све текуће воде у општини Коцељева имају бујични режим. Највећи део њих протекне у виду поплавних таласа, најчешће у пролеће и зиму, док је воде у коритима веома мало у вегетационом периоду.

Велика количина вода у њима у току најкритичнијих месеци је последица интензивних падавина, наглог отапања снега, изразитијег нагиба терена, уништавања шумског покривача, а све то утиче на појаву изненадних поплава које постају све учесталије, интензивније и у стању су да у најкраћем року и мање речне токове претворе у рушилачке бујице.

Средња годишња висина падавина у Коцељеви је скоро 786 мм. Најкишовитији месец је јун, а најсувљи фебруар. У зависности од конфигурације терена број дана са падавинама на годишњем нивоу креће се од 90 до 120. У великом делу тамнавског слива средња годишња учесталост дана са снежним покривачем је 40, док је на вишим надморским висинама и преко 60.

Проблем појаве бујичних вода и последица које остављају за собом грађани су искусили много пута до сада. Локална самоуправа је озбиљно схватила сваку опомену природе и увидела важност одржавања корита, проширења протицајних профила и изградње заштитног појаса, у чије уређење је прошле године само за воде другог реда уложено око 120 милиона динара.

Недавно је донет и оперативни план одбране од поплава за воде другог реда на територији ове општине за текућу годину који је, посебно у делу који се односи на процену угрожености, идентификацију критичних реона, локација и објеката, урађен на основу расположивих података и искустава на спровођењу оперативних мера одране од поплава у претходном периоду, са посебним освртом на незапамћене поплаве 2014, али и јунске прошле и претпрошле године.

У један од најзначајнијих водотокова другог ред, којих у коцељевачкој општини има дванаест, спада река Расница која је направила озбиљне проблеме 2019. године када је пред налетом бујичних вода за кратко време страдао, између осталог, и вртић те су деца из њега тог поподнева хитно евакуисана.
Ова река извире у подножју Влашића и дугачка је шест километара. Највећим делом протиче кроз село Бресница и Коцељеву у којој је њено корито у потпуности уређено у дужини од готово три километра са каменом оплатом и конструкционим елементима. У непосредној близини спортско-рекреативног центра улива се у Тамнаву, највећи и у водопривредном смислу најзначајнији водени ток у овом крају.

У оперативном плану се истиче да су најкритичнији периоди за настанак поплава пролеће и зима те да изразито високе воде, већином краткотрајне и бујичног карактера, наносе штете путној инфраструктури и пољопривреди, али и домаћинствима.

У јуну месецу 2019.године за нешто више од сат времена пало је око 40 литара кише по метру квадратном. Вода је тада плавила коцељевачке улице, дворишта, помоћне објекте, спорадично улазила у куће, продрла у вртић и производне погоне. Највећу штету у самом седишту општине нанеле су тада Расница и поток Лукинац. Процена општинске комисије је била да су тадашње штете проузроковане изливањем вода другог реда биле око 50 милиона динара.

–Поплаве са значајним штетним последицама могу се очекивати и у будућности. Постоји значајна опасност по становништво услед плављења насеља у непосредној близини водотокова. Може доћи до оштећења саобраћајне инфраструктуре, што доводи до одсечености одређених насеља и прекида саобраћаја на одређеним локацијама. Услед појаве велике количине атмосферских и подземних вода настају озбиљни проблеми на каналима и пропустима који нису у могућности да спроведу повећану количину воде у канализационе системе што по правилу доводи до плављења градских насеља и отежаног кретања људи и возила- наводи се у новоусвојеном плану.

У њему се подсећа да је једна од значајних последица нарушавање животне средине у виду концентрације огромне количине смећа, шљунка и отпада, нарушавање биљне вегетације и комплетне измене природних карактеристика око водотокова услед непланске експлоатације земљишта.
Посебно су значајне последице на пољопривредним површинама на којима поплаве које изазивају бујични таласи доносе економске губитке због оштећења засада, нарушавање квалитета земљишта и смањења приноса будућих култура.